Pisacu o ljubavi, posto su ovde sve strucnjaci za ljubav.
Desava se da dvoje osete zaljubljenost i ljubav i u svom tom ushicenju osete da tog trenutka ne upotpunjuju jedno drugo do savrsenstva.
Obicno je ta druga osoba nedovoljna za radoznalost, apetite ili strast ili neki ideal koji je neophodan prvoj osobi.Kazem obicno zato sto za pravu ljubav treba i inicijativa i hrabrost, a oni koji pronalaze falinke na sebi obicno nemaju ni jednog ni drugog.
I nastave svoj put nezavisno....

Vremenom medjutim, njihov pogled na savrsenstvo se menja i postanu svesni svog dela u stalnom izmicanju tog osecanja savrsenstva koji im se desava.
Malobrojni od njih....

I onda jednog dana to postane gorka istina tih hrabrih i zahtevnih tragaca za savrsenstvom.
Postanu svesni da tacno znaju sta je za njih savrsenstvo.I da tacno znaju da postoji i kod koga postoji takvo savrsenstvo....I onda tragaju za jos jednom sansom , jos jednom osobom koja je savrsenstvo za njih....

Dok su tragaci tragali, bilo je i onih koji su tragali za savrsenstvom pa su bili takvog kvaliteta da su mogli da nadju vrlo lako ili tako nekako osobu koja ih cini savrsenim.Bilo da su bili pitomiji,strpljiviji,dobronamerniji.

A tu su i storytellers, naratori bajki, kameleoni srece kako ih ja nazivam, gde spolja vidite idilu , a iznutra duhove.Ali svaka pristojna dusha ce pre ili kasnije kreirati ljubav i iz takve, na pocetku sablazne scene i situacije.

Ipak kad pisemo romane, pesme, kad trujemo nase devojcice sa mastarijama, mi koristimo upravo najhrabrije i najupornije tragace za savrsenstvom kao ideal, vecite vetropire, bitange, necite nemire , jer medju njima ima onih koji su doprli do svog nesavrsenstva i da su spoznali savrsenstvo koje , cini se, vazi i traje duze od trenutka , sto je slucaj kod nas obicnih ljudi.
Ne, nece nam uspeti da pobedimo u nameri da od tih malih devojcica stvorimo donkihote i donjuane, jer ce pametno i mudro , kad postanu zene, te devojcice sakriti sustinu i naglasiti ono sto privlaci druge, uspeh i srecu....