Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Budim se.Znam da ću čitav dan imati frku,trku,zbrku i to sve sa temperaturom koja je neznatno manja ali je opet prisutna tek da pokuša da me zakuje za krevet.Ali ko pita majku dvogodišnjeg deteta kako je?Niko! Ostajem u krevetu još par minuta.Tek da osećanjem jutarnjeg mira napunim baterije za predstojeći dan.

Razmišljam...

Da se ne lažemo i ne zavaravamo.Život nije niti lep niti lak.Svi smo najverovatnije u njega došli sa nekakvim zadatkom dok mi uporno mislimo kako je naš zadatak jedino uspeh ispunenja pravila i obaveza koje nameću životna doba ili da prostije kažem lični uspeh na svim poljima.

Upravo se zbog toga čini se tražimo smisao života vekovima ali nikada nećemo ni uspeti da ga pronađemo.

Svako životno doba postavlja pred nas izazove i u svakom nam se čini da je tada najgore.

Do neke 20 godine život nam teče sporo a onda počinje da se vrtoglavom brzinom strmoglavljuje.

Do otrlike 25,26,27 (za sanjare je granica uvek veća) imamo utisak da možemo da postignemo sve a onda odustajemo.Međutim život nastavlja da teče.Čini nam se čak nekako mimo nas.

Nebrojeno puta sam pisala o tome da razočarenja slede usled prevelikih očekivanja.Što je istina.Ali razmišljam kako je situacija u našoj zemlji specifičnija.

Sanjarska doba vrtić,osnovnu,srednju ću da preskočim.

Negde na polovini studiranja shvatamo i uviđamo svet oko sebe.Čast izvanrednim studentima ali kod nas se i studije razvuku na sto godina.Sve se plaća,profesorima odgovara da obaraju(pa i obaraju i iživljavaju se i zbog jedne reči) a mi se kobeljamo pitajući se da li smo baš to trebali da upišemo i da li je sve baš tako.Na pravnom koji sam studirala za pare je sve moglo.I da se ne ide na predavanja,ni na vežbe ni na kolkvijume...sve sve samo da se napuni budžet faksa ili profesora kako želite.

Konačno se iskobeljavamo sa faxa presrećni.Još jedna muka je okončana.

Ali nastupa zato nemoguća mislija koja je 100 puta gora od studiranja.Posao.Koji je u ovoj zemlju nemoguće pronaći a ako ga kojim slučajem izgubite kao da ste mrtvim proglašeni.Baš isto ste mrtvim proglašeni ukoliko treba da ga nađete a imate više od 30 god.

A upravo je zarada odraz dostojanstva i integriteta.Ne zavisnosti jedne osobe.Ličnog zadovoljstva.

Konačno,nekako uz pomoć prijatelja,rođaka ,veza ili novca posao pronalazimo.Zarada nikakva.Nije ni naša struka ali nema veze.U Srbiji ne sme da se bira.Ne prihvati daj šta daš ostaješ bez ičega.

A onda dolazi venčanje.Konačno smo srećni što smo odabrali pravu osobu.Zaljubljeni.Sve nam je lepo osim što moramo da zajmimo novac za svadbu ili kredit podižemo.Na istoj toj svadbi više od polovina zvanica koje i ne poznajemo i bolje bi bilo da smo te pare uložili za zajednički život ali molim Vas.Ovo je Srbija.Svadba je najvažnija!Ako nemamo veliku i lepu svadbu kako ćemo pred svet?

Konačno stiže ono najlepše.Deca.Toliko im se radujemo.Ali naša se radost umanjuje kada shvatimo koliko je novca potrebno za dolazak jedne bebe.Razume se još uvek smo kod roditelja.Ali razmišljamo polako o našem stanu.

Najpre ide rešenje (ko god može da sprovede) podizanje roditeljske kuće na sprat...A onda se zadužujemo čitav život do guše kreditom.Ali imamo lep i nov stan.Istina u zabiti nekoj totalnoj.U nekom naselju gde nismo ni sanjali da ćemo živeti.Ali sve zarad dece i kvadrata.

I taman kada smo se smestili u stan dobijamo otkaz.A taj isti stan treba da otplaćujemo.

A onda se da bi isti taj stan otplaćivali (jer je drugi posao nemoguće pronaći ukoliko nemamo čaroban štapić) odlučujemo na varijante sve i svašta ili daj šta daš.U kojima se na žalost uglavnom zadržavamo do kraja života.

Zaboravili smo u svoj toj trci za opstankom i ko smo i šta smo i gde smo.Cilj je obezbediti najpre hleb.Druge ciljeve i nemamo.Savetuju stručnjaci najbolje je imati određen cilj.Odakle cilj kada svakoga dana imamo cilj kako preživeti?

A onda u istoj toj trci za opstankom tonemo u apatiju.Kako i ne bi?Sve nam je postalo normalno kao da baš tako treba.Vlast ne pokušavamo da menjamo jer kad god smo to učinili gore smo prošli.Onda ćutimo i mrzimo jedni druge međusobno.Režimo i smišljamo svakojake pakosti jer sav svoj bes je najlakše iskaliti na okolinu.

Sanjati budnih očiju je luksuz! Takve se osobe smatraju nenormalnim.Ko još uopšte sanja kada je glavna nam je najveća briga po buđenju da li ćemo toga dana uspeti da nahranimo decu?

A onda konačno dočekamo penziju (kako je krenulo sa granicama mlađe generacije teško da će i to učiniti)Naše dostojanstvo!Pa za nju smo čitav život radili.I shvatimo da od iste te penzije nemamo dovoljno ni za račune(baš kao što nismo imali ni od plate).

Pitanje je kako u svoj toj trci za opstankom ostati normalan?

Jedino čime možemo da u svemu ovome isplivamo.Jedini brod koji nas održava na površini je ljubav.

Ali večito u nekom strahu mi se čak i nje plašimo pa ili bežimo od nje ili je pomahnitalo jurimo.Sredine nema.

Ali jedno je činjenica,u ovakvim uslovima normalani ostati možemo samo uz ljubav.


Princeza nemira želi Vam lep dan pun ljubavi.Ona je svuda oko nas.Samo čeka da je primetimo!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 13  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

Dobro napisano
#8, 17.09.2011 - 18:34
U americi čovek ostane bez posla i ubije se, bilo slučajeva u prethodnoj ekonomskoj krizi u toj istoj americi da je covek pobio zenu, decu pa sebe..naš čovek ostane bez posla, napije se. od muke, od sreće što se ratosiljao nadrndanog sefa.. mi smo u krizi dvadeset godina, to bre već hronično..drugačije ne znamo na žalost..dobar post. jedan od najboljih.
#7, 13.09.2011 - 19:45
U Japanu ministar proneveri narod pa se obesi a ovde traju u traju i razmnožavaju se...
Hvala...kada ti kažeš...znam da je ok

13.09.2011 - 20:08
dobar blok..
#6, 13.09.2011 - 18:18
Hvala...
13.09.2011 - 18:36
па једино тако можеш опстати...
#5, 13.09.2011 - 17:37
Slažem se...
Ili jedino tako možeš ostati normalan
13.09.2011 - 18:37
ма и тад опуштено,са мало танзије због деце :)
#4, 13.09.2011 - 13:52
Malo tenzije u Srbiji ha!
Ti si car
13.09.2011 - 14:14
ма каква трка бре?немам ја времена за то,само опуштено :)
#3, 13.09.2011 - 13:41
To ćeš videti kada budeš decu imao

Pa da,znam samo opušteno...
Nije važno što nema posla ni para
13.09.2011 - 13:47
Ljubav je izvor svih motiva uspeha i neuspeha. Ljubav je neophodan cinilac zivota. Kako naci pravu osobu, kako imati pravog prijatelja , kako biti okruzen ljubavlju?


To su pitanja koja zanimaju sve nas, to je sustina srece na planeti - biti voljen i voleti, cela duhovnost se zasniva na ljubavi i postovanju...
#2, 13.09.2011 - 13:02
Tako mislim i ja
Identično...
Ljubavlju možemo da budemo okruženi ako želimo to
13.09.2011 - 13:19
vitezkoja (41)
Ali jedno je činjenica,u ovakvim uslovima normalani ostati možemo samo uz ljubav ako je pronađemo ma kakva trka pokušavamo da trcimo ali tapkamo u mestu a kad potrcimo trcimo kao puž .Pitanje je kako u svoj toj trci za opstankom ostati normalan?
#1, 13.09.2011 - 11:40
Najveće je pitanje kako ostati normalan
13.09.2011 - 13:19