Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
vladica038 blog
Želim da vam se izvinim na greškama koje se podkradaju u mojim tekstovima, ja nisam pisac već samo mladić sa kosova kome se sve skupiol i ovo vidi kao način da da sebi oduška takođe se izvinjavam što tekstovi nisu hronološki vezani...

Vreme je neumorno prolazilo u dečijoj igri i bezbrižnosti, dobili smo stan, uselili se u njega, stekao sam nove prijatelje i uprkos sranju koje se zakuvavalo van našeg sveta a pre svega mislim na svet dece čija je jedina briga bila škola, i druženje ništa nije nagovastavalo da će idilična slika srećnog detinjstva tako brutalno bti prekinuta i uništena od strane nekoliko samovoljnih takozvanih jebanih političara. Kucajući ovaj tekst počinjem da budem svestan svog gneva ne na ljude kao ljude već na način na koji su uništili živote na hiljade porodica.

Da ne bih otišao daleko od temevratiću se na frazu tako milu na uho ali tako surovu u primeni. Dakle nakon što smo dobili stan i uselili se u njega počeli smo da živimo kao svaka druga prosečna porodica u srbiji i svetu, Bio sam srećan okružen porodicom prijatejima i samom činjenicom da sve deluje tako savršeno ali svi vrlo dobro znamo da svešto je lepo kratko traje, nisam ni sumnjao da će idilična slika jednog srećnog detinjstva na taj način biti uništena jedne lepe martovske noći.

Sećam se da je bio petak, ustao sam, oprao zube, doručkovao i pripremao se sa bratom za školu, od polaska nas je delilo svega par minuta, kad je u sobu ušla tetka, tetka koja mi je oduvek bila draga zbog njenog vedrog duha i načina na koji je komunicirala sa nama. Ušla je u stan i kao po običaju krenula da se šali, kroz šalu nas je upitala šta se sprema u tom trenutku na tv se vrtelo obavaveštenje ili je možda bolje reći upozorenje na moguće bombardovanje, i upućivali su nas na to kako da se ponašamo, tetka nas je kratko provela kroz to sta su oni u stvari pričali, i na kraju nam je samo rekla da bi bilo dobro da danas ostanemo kući sa čuđenjem smo prihvatili sobzirom da ranije nije bilo teorije da ostanemo kući.

Nešto kasnije je došla i mama popila je kafu sa tetkom koja je nedugo zatim otišla kući. Mama je spremila ručak a mi smo izašli napolju. Kroz razgovor sam ukapirao da većina mojih drugara tog dana nije išla u školu, krenuli smo sa redovnim šalama i igrama i ne sumnjajući da će nam to veče promeniti živote. Uskoro su nas roditelji pozvali na ručak. Pre nego što smo krenuli kućama dogovorili smo se da se ponovo okupimo oko 21 da bi smo se još malo igrali i otišli na spavanje... otišo sam kući.

Nakon vecere počela je serija na tadašnjem RTS, sobzirom da sam serio voleo da pratim sa bratom iz svoje sobe oko 20:00 sam bukvalno otrčao, sa kreveta bacio jastuk na pod seo i počeo da gledam seriju, odjednom je do sobe počeo da doper jeziv prigušen zavijajući sirene koja je označavala vazdušnu opasnost, i ako je sa tv dopirao zvukserije u sobi je bio muk, u jednom trenutku na vratima se pojavio moj otac kome se na licu mogla uočiti neverica i strah, sa njegovim ulazom nebo nad prištinom je osvetlila još jedna explozija nakon čega je nestala struja. Otac je samo tiho prošaputao „POČELO JE“ odjedamput sam osetio jezu i zajdno sa ocem kroz mrak sam izašao iz sobe, u malom hodniku u mom stanu se čula graja koja je dopirala iz hodnika zgrade, lagano sam otvorio vrata i video lica ljudi koja je obasjavala treperuća svetolst par sveća, čuo se plač dece, svi su bili uplašeni, počelo je bombardovanje, odjednom kroz tu masu različitih zvukova počeo je da se promalja zvuk sa nekog tranzistora, ono šta sam jasno čuo je bila rečenica koja mi se duboko urezala u sećanje „Počela je akcija MILOSRDNI ANĐEO“, tako je stigao je Milosrdni Anđeo.

Koji trnutak kasnije u toj masi ljudi, mojih komšija nestao je moj otac, koji se vratio par minuta nakon što smo to uradili, otac je otvorio vrata i rekao neka uđu, odjednom su svi moji drugovi i drugarice iz ulaza počeli da ulaze u moj stan. Pun stan dece bio sam presrećan ipak samo se okupili u dogovoreno vreme. Kroz igru šalu i smeh jedan po jedan smo tonuli u san, spavali smo kao braća i sestre nas 15 na dva dušeka, kao prasići.

Sa prvim zrakom sunca odjeknula je sirena koja je označavala prekid vazdušne opasnosti i kako ja tako i moji drugari smo počeli lagano da se budimo. Moja mama i naša komšinica su uveliko kuvale kafe za sve ljude u hodniku zgrade i spremale doručak za decu.Za nas. Polako smo počeli da se razilazimo svako svojoj kući odnosno svako u svoj stan. Nakon što sam ostao sam sa roditeljima samo sam prokomentarisao PA OVAJ ANĐEO I NIJE TOLIKO LOŠ... koliko li sam samo bio naivan.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

pcelar (62)
Da počelo je ali se nije završilo,i traje, ako ne lete, onda nas tuku dalekometno
BRAVO MLADIĆU
#3, 01.10.2011 - 02:01
citer (48)
samo napred izbaci to iz sebe , biće ti bolje
#2, 29.09.2011 - 16:05
duga (49)
Pisac ili ne sa gresama ili bez ....tekst mi se dopao,,,,Pre cu da procitam teks koji pocinje kao tvoj ,nego neciji ,dobro obradjen tekst koji i ako nema prepoznatljive greske ima jednu manu ne dise kao ovaj tvoj a ljudi koji pisu te tekstove su nadmeni i puni sebe ,tako da su mi i tekstovi odbojni...pozdrav
#1, 29.09.2011 - 14:55
hvala
29.09.2011 - 19:40
 

Korisnik
offline
offline vladica038 (30)
Srbija, Kosovski okrug, Gračanica



Blogovi: tagovi