Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Gate-7 blog
Sjedimo mi pred seoskom zadrugom, ispijamo laganini Jelenka od po' litra sjedeći na suncu, onako škiljeći jedni prema drugima i prepričavajući dogodovštine koje su nam se u "mladosti" dogadjale...pa onda dodje nam u društvo jedan stariji čika, pomalo zgrbljen, obučen u neko prastaro vojničko odelo, verovatno zaostalo iz Drugog svetskog rata. Odmah je tu neko od nas dobacio da ide "Ćira", aludirajući na lulu u njegovim ustima iz koje se dimilo kao iz nekadašnje lokomotive, koju su mnogi nazivali uprvo "Ćira". Uze u čičica 'ladnog Jelenka i sjede pored nas, potpuno nezavisno, kao da se mi tu ne nalazimo. Trenutak, dva, mi smo zastali, a onda opet nastavili zezanje i podje*avanje.

Nakon par minuta, čičica se okrenu nama i promuklim glasom nas upita jedno pomalo čudno i neobično pitanje, toliko čudno da smo gotovo svi u glas upitali: Molim? Čičica je ponovio svoje pitanje... "Djeco, idete li vi u lov na drekavca?

Nas 6 je sedelo tu pred zadrugom, i svih šestorica smo se zgledali u čudu. Niko od nas u tom trenutku nije ozbiljno shvatio pitanje starog i promuklog čičice, a možda i zato što niko od nas nije do tada čuo za "drekavca". Znali smo mi da je to neko izmišljeno biće, da su nas s njim bake i dede zastrašivali kada bi se kao klinci igrali po sokačićima u selu... A sada imamo preko 25 i dodje nam jedan stariji čiča i pita nas takvo pitanje. Mislim, nema smisla uopšte.

Popijemo mi to pivo koje smo započeli i svako na svoju stranu ode. Ja sam došao kući i odmah startovao "google", kako bi se uverio u tačno značenje pojma "drekavac". I pronadjem odmah ovo:

"Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена. Веровање је раширено по Србији, Босни, и Црној Гори.

По легенди, дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човека (по неким причама, младог дечака), који не може да нађе мир, па прогања оне који су му згрешили у животу. Како предања кажу, дрекавац је мало, длакаво створење, слично животињи ај-ај, које непрестано гази на сопствено крзно, а потом урла мешавином плача и вучјег завијања. Најчешће се шета по гробљима, а жртве дави у сну. Јако се плаши светлости, иако не може бити уништено док не нађе мир.

Иако нема доказа о постојању дрекавца, постоји одређен број људи који се и даље плаше овог бића.

Према легенди дрекавци нападају људе, који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме, тако што им скоче на леђа и терају их да ходају целу ноћ, до првих петлова. Уколико се жртва не повинује захтевима дрекавца биће изгребана и почупана огромним канџама овог митског бића." (Izvor: Wikipedia)

A onda sam se tako slatko nasmejao iz dubine duše. Pa zar je moguće da i jedan čičica od nekih 70-ak godina veruje u postojanje ovog mitskog bića.

***

Nakon par sati, opet prošetam do zadruge na pivo i zateknem nekoliko starijih ljudi kako sede i ispijaju Jelenka. I gle čuda, glavna priča je "drekavac". Kao nekakav neotesanko, upletem se i ja u tu priču, pokušavajući svima njima da objasnim da je to izmišljotina i da to ne postoji.
"Ma 'de ne postoji... Pa Mirko je prošle godine išao u drva, pa naletio na drekavca, jedva živu glavu izvukao!" "Kažem ti ja mali, postoji to, sao ga je skoro nemoguće uhvatiti. Išao sam ja godinama u lov i uvijek ga čuo da se muva okolo, ali ne mo'š da uhvatiti."
Dogovorimo se mi da ujutro u pola 6 krenemo u šume iznad sela, pod Kozarom, da pokušamo da uhvatimo tog drekavca.

U pola 6, po dogovoru, okupljamo se ispred zadruge i krećemo u lov na drekavca. Podelimo se u dva tima. U jednom timu nas 5-orica, sa dve lovačke puške, jednim CZ 7.62, dve sekire, 4 noža i 1 vile. Drugi tim, 4 starija čoveka, opremljeni sa jednom lovačkom puškom, jednim AK-47, dva CZ 7.62, dve sekire i 4 noža.

Tumarali smo mi nekih sat vremena, taman se počelo dizati i sunce, probijajući guste krošnje potkozarskih šuma. Da bude još veće zlo, gusta magla nas je opkolila sa svih strana, davajući neki čudan i jeziv osećaj. U početku smo gledali na ovaj lov kao na neku komediju, a s vremenom, i kako smo sve dublje ulazili u šumu, ta jeza i strah bili su sve veći. Da ne dužim previše, otprilike oko pola 8, naišli smo na divlju svinju, masakriranu, kako leži u sopstvenoj krvi. E tada nam je već krv počela da ključa, strah bivao sve veći i veći... A onda, 5 minuta kasnije, začuli smo neki krik, nalik krikovima iz horor-filmova. Ma, razbježali smo se na sve strane, ne gledajući iza sebe. Čak je neko i opalio dva hica negde u šumu, na drugoj strani začuo se prasak iz lovačke puške... 20-ak minuta smo trčali kroz šumu, da bi napokon izašli na šumski put sa kojeg smo i krenuli u akciju... pola minuta kasnije i druga ekipa je izašla iz šume. Preplašeni, seli smo u auto i vratili se pred zadrugu, ne progovorivši niti jednu jedinu reč. Vratili smo se pred zadrugu, naručili po 'ladnog Jelenka da dodjemo sebi, da povratimo onu snagu i energiju koju smo ostavili tamo u šumi.

Tada, na vratima se pojavio vlasnik zadruge i onako podsmehivajući se upitao nas: "Šta je momci? A 'de vam je drekavac? Jeste li ga uhvatili?" Kada je shvatio da niko od nas ne progavara ni reči, prasnuo je od smeha i samo prokomentarisao: "Jadna vam majka, pa i vi krenuli da hvataju nešto što ne postoji..."

Otišli smo svako svojim kućama i od tada pojam drekavac za nas je zabranjena misao... :)


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

citer (47)
zanimljivo lovačko štivo
#1, 17.10.2011 - 15:57