Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Ponekada pomislim da nemam više snage.Svi se nešto pretvaraju.Svima je super i idealno.Svi imaju divne živote.Najveće ljubavi (koje se sutra završe pa su naredne od sutra još veće),odlične poslove (iako je u ovoj zemlji nemoguće se zaposliti),savršene brakove,svima su deca odlična i imaju sve petice u školi ili su upisali najbolje fakultete pa imaju sve desetke.I kad god sretnem nekoga na ulici dobijem širok hvalospev o njegovom životu.A onda i sažaljive poglede zato što se razvodim.Kao da nemam prava na drugi život.Kao da sam ja želela razvod (šta i da jesam).

Lažu nas još kao decu.Bajkama,svakojakim smicalicama da bi se dobro ponašali i slušali.Kako god.Onda lažemo sami sebe kako je život idealan,baš kao i brak.Da sve bude apsurdnije lažemo i jedni druge filmovima,časopisaima...Stvaramo savršene slike koje niko ne osporava.Gledamo isključivo kroz ružičaste naočare.

Naše majke lažu o našim ocenama,propalim brakovima,napuštanju fakulteta...sve samo da izgleda savršeno pred društvom.Kojm društvom?Istim onim koje takođe pati skriveno iza avese i maski.A onda počinjemo da se pretvaramo.Sve u cilju samo da nas ne žale.Neka smo i loši.Zloba je dozvoljena sasvim kao i vešto skrivanje i prećutkivanje ali da nas neko sažaljeva nikako.Zašto molim vas?Kao da drugi nikada ne pate.Kao da je svima sve i uvek lepo.Savršeno.

Tako je možda i zaharala ova zloba u narodu (da ne kažem na sajtu jer izgleda da se ja na javi ne krećem u dovoljno velikim društvima da je u ovolikoj količni primetim).Zloba se rađa iz zavisti.Mržnja nije moguća prema nekome koga ne poznajemo.Dakle zavist.U cilju da sami sebe opravdamo i zaštitimo spuštamo druge kako bi se bolje osećali (predpostavljam da živim ipak na nekoj drugoj planeti).Samo da nas ne žale.To nikako.

Do braka sam bila potpuni sanjar.Verovala sam u čuda.U bolja sutra.Lepšu budućnost.Borila se za nju.Malo se sve to zadržalo i kod onog virtuelnog koji nije zaslužio ni gram mojih osećanja.Ali sve je za ljude.

Sećam se baš neposredno nakon što se moj muž odselio upoznala sam svoju sestru.Nas dve smo po ramišljanju gotovo pa identične.Sada.Tada mi je međutim ona delovala kao najhrabrija i najsnažnija žena na svetu (moje se gledište nije promeilo do danas).Na svako moje pitanje,ma koliko teško i surovo bilo imala je ponuđen pozitivan odgovor.

Samo mi jedno nije bilo jasno.Toj je ženi bilo sve normalno i moguće.Još sam dobijala i objašnjenja.

Sve je normalno.Moguće i opravdano.

Ne treba se previše vezivati jer si u svakom slučaju ti na gubitku.

Ne treba očekivati previše.Planirati gotovo uopšte.

Treba se radovati užicima,slaviti ih i nikako ne propuštati.

Treba prihvatati stvari onakvima kakve jesu.Osobe takođe.

Treba da budemo srećni zbog onoga što imamo a ne nesrećni zbog onoga što nemamo.

Tu smo jer tako treba da bude i nikako drugačije.

Praštati.Uvek praštati.

Nikada se ne ljutiti.Zloba nagriza dušu.Niko nije savršen.Najmanje smo to mi ljudi.

Ljubav-što je više planiraš to više nestaje dok se potpuno ne izgubi.

Da,ona me je tome naučila.A ja tada mislila.Ma ne,moj će brak opstati ili virtuelni je princ koji se pojavio baš kada je to trebalo ili naći ću bolji posao i imati sređeniji život...

A onda sam uporno njoj govorila.Zašto se bojiš toliko (misleći na njenu ljubav).Iskaži i prikaži emocije,planiraj budućnost...

Sada nakon nekog vremena uviđam.Ne boji se ona ničega.Ona je samo prihvatila okrutna pravila igre koja su joj životom nametnuta.

Ne,nije to pravilo gazi da ne budeš gažen koje mnogi primenjuju a ne svataju pri tom da gaze time sami sebe.

To je pravilo nadaj se ponekada (česte nade vode samo u razočarenja) ali ne dozvoli da te išta iznenadi.

Grejem gola ramena dlanovima.I baš dok o ovom ramišljam stiže mi sestrina poruka.

-Ja tako malo želim.Za sreću mi je potrebno tako malo a opet ne mogu da dobijem ni to.

Naravno pronalazim se.Tako malo želim sada nako svega a kao da se sve urotilo da i to ne dobijem.

-Možda treba onda obe da više želimo!Možda ne želimo dovoljno.

Pišem i pogled mi skreće ka svetlima grada.

Da li pobeđuju samo oni koji privhataju okrutna pravila ili oni koji ih krše?

Radila sam i jedno i drugo.Nisam se proslavila.

Možda nam svima ipak trebaju neka nova pravila.


Princeza nemira želi vam lepo veče.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 15  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

pravila postoje da bi se krsila
#9, 21.10.2011 - 20:59
shone68 (48)
,,Možda treba onda obe da više želimo!Možda ne želimo dovoljno.,,
uvek traži više a pronađi zadovoljstvo u onom što dobiješ jer život je očigledno jedna velika pijaca kako i ti umeš da kažeš
#8, 20.10.2011 - 23:13
Da,život je pijaca
To je lepa reč ali dobro,recimo da je se pridržavam
Tako je kao što si napisao ali opet tako teško da se sprovede
Ja nemam meru...
Ili želim previše ili premalo..
Možda jednom uspem da izbalansiram
20.10.2011 - 23:27
Draga prijateljice,shvati da u životu ne postoje pravila.Ni u životu ni u ljubavi.Zašto neko koga obožavaš pravi budalu od tebe,a u isto vreme dok te neko obožava,ti ga i ne primečuješ.Takvi smo mi.U prirodi je jasno,najbolji mužjak dobija ženku,pari se,prenosi najbolje gene dalje.Kod čoveka je to iskomplikovano do te mere da od najjednostavnijih stvari pravimo misteriju i filozofiramo o tome.Dve se osobe nađu,odgovaraju jedna drugoj,uđu u vezu.I to je to...Dalje...O tome više ne odlučuju samo oni.Ima gomila dušebrižnika koji smatraju da su zaslužili bolje,lepše,pametnije.I od malog crva sumnje,napravi se anakonda koja proguta sve što su stvorili zajedno.Jednostavno,ne smeš biti srećan,jer izlaziš iz klišea da je život okrutan.
#7, 20.10.2011 - 22:40
Da.To je to
Dobro sa pravilima sam želela malo da dočaram ali jednako ramišljam kao i ti
Možda ak identično...
Da,u ovom slučaju identično!
20.10.2011 - 23:01
vitezkoja (41)
http://youtu.be/M7GNFJgA_qk dajim stolicu ustani sa nje ako je toliko žele može i stojeci da se razgovara pa ne može da se padne osim ako ne udare klizeci start pa krenu đonom o cevanice e onda ih treba šutnuti da ih zaboli da im i cukun cukun unuci budu blesavi od siline udarca koji terba da dobiju po pojedinim mestima
#6, 20.10.2011 - 22:15
Ako ne daš stolicu podmeću nogu
20.10.2011 - 23:00
bonibon (39)
I koliko god bili spremni na sve i znali odgovore na sva pitanja...uvek postoji nesto sto nas zvizne...onako iznenada....i da nam novi odgovor na neko novo pitanje i za jedan stepenik nas opet uzdigne.
#5, 20.10.2011 - 22:04
Upravo tako!
Ma ja nikada nisam spremna
A to nešto me uvek zvizne
Nekada se pitam da li mi to nešto redovno pravi društvo
Možda mi je postalo najbolji prijatelj
20.10.2011 - 22:59
citer (48)
bitno je da nam ne želiš laku noć , šalu na stranu , da li znaš koliko je blago imati pozitivnu osobu za prijatelja u ovim tmurnim vremenima - neprocenjivo zato ljubi sestru i sutra na kaficu s njom po dozu pozitivne enrgije , ljubim te kumo
#4, 20.10.2011 - 21:56
E to bih najviše volela ali nije mi blizu baš
Znam!
E zato si mi upravo kuma
Ljubim i ja Tebe
20.10.2011 - 22:57
#3, 20.10.2011 - 21:42
20.10.2011 - 21:45
vitezkoja (41)
samo jedno pravilo treba da postoji u opštenju sa ljudima kada pricaš o sebi ja sam takva(takav) itakva u zivotu želim pa nabrojiš neke stvari e kome se ne sviđa ili nije po opštim pravilima laganja ili iskrivljene istine neka produži i nije za tebe a kome se sviđa ponudi stolici nek sedne i nastavi se prica jer takva kakva si ne treba da se menjaš baš zbog nikakvih pravila
#2, 20.10.2011 - 21:25
Znam i ja sam takva
Ponudim stolicu
Pa i ja sednem eto pored tog nekog a onda uporno pokušavaju da mi izmaknu stolicu i tresnem .Onda tresnem pa ustanem uzdignute glave
Njima se ne sviđa pa odu...
20.10.2011 - 21:34
gamma (48)
Molitva Sv.Franciska

Gospode!

Udostoji me da postanem oruđe carstva tvojega

Da volim tamo,gde vlada mržnja

Da oprostim tamo,gde se nanose uvrede

Da donosim istinu tamo gde vladaju zablude

Da donesem veru tamo,gde vlada sumnja.

Nadu tamo,gde caruje očaj

Radost tamo,gde vlada tuga

Svetlost tami.

Gospode!

Udostoji me da pružim,a ne da čekam utehu

Da shvatim,a ne da me shvate

Da volim,a ne da čekam ljubav

Jer onaj ko daje taj dobija

Ko zaboravlja na sebe,taj stiče

Ko prašta,tome će biti oprošteno

Ko umire,probudiće se za večni život.

I tada će čuda uslediti,jedno za drugim

I neće biti kraja čudima.

Pomozi mi gospode

Učini me oruđem

Tvoje Svete Volje

Amin!
#1, 20.10.2011 - 21:23
Zahvaljujem se na ovome!
Od srca!
20.10.2011 - 21:32