Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zjovan29 blog



Izložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize


1915. Pošteđen "vojništva i učešća u ratnim naporima" nalazi se jedno vreme u Vranju, a zatim u Nišu gde je prešla čitava vlada sa administracijom. Kao referent crkvenog odeljenja određen je da službeno prati vod koji, povlačenju, prenosi mošti kralja Stefana Prvovenčanog, iz Studenice prema Peći."
Porodicu ostavlja u Kraljevu; u Peći napušta vojsku koja je krenula preko Albanije, i odlazi u Podgoricu, a zatim na Cetinje.

1916. Posle kapitulacije Crne Gore pošao je preko Bosne za Beograd, ali na putu zadržan u Derventi. Svi rukopisi ostali su mu u Nišu.
Zahvaljujući Kosti Hermanu, nekadašnjem uredniku sarajevske Nade, tada "zameniku šefa vojnog Guvernemana za okupiranu Srbiju", Stanković se pošteđen internacije, vratio u Beograd.

1916—1918. Sarađuje u Beogradskim novinama.

1918. Nečista krv izlazi u Ženevi kao izdanje "Biblioteke Jugoslovenske književnosti".

1919. U listu Dan objavljuje uspomene Pod okupacijom.
Politika u nizu članaka napada Stankovića zbog saradnje u Beogradskim novinama.


U toku Prvog svetskog rata, pod Austrijskom okupacijom, Borisav Stanković sarađivao je u Beogradskim novinama od decembra 1916. do marta 1918. godine. Tekstove iz tog perioda nameravao je da objavi još za života. Međutim knjiga Pod okupacijom objavljena je u okviru Sabranih dela tek posle piščeve smrti 1928. godine.

Verovatno je postojalo više razloga za ovu saradnju koja će kasnije poslužiti zlonamernicima za napade na pisca. Loše materijalno stanje, nesnalaženje u ratnim uslovima, strah od ponovne internacije i moguće kazne okupacionih vlasti. "Treći razlog je koliko u njegovom, nesrećom Otadžbine i naroda, pojačanom osećanju nepravde, uvek živom u njega, kao i povećanoj intenzivnosti njegovog posmatračkog dara pripovedača realiste i socijalnog hroničara, toliko više još u sebičnjaštvom jače ispoljenoj i razgolićenoj gramzljivosti i bezobzirnosti nekih "naših", iz "viših krugova". Protiv njihovih se postupaka bunilo njegovo duboko moralno čuvstvo iskrenog čoveka i poznato bolno saosećanje pesnika s malim i ništavnim"

Vladimir Jovičić


izvor:riznicasrpska






Izložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize


1920. Postavljen je za referenta Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete.

1922. Novosti objavljuju u nastavcima uspomene Pod okupacijom i Zabušanti.
Postaje šef odseka za statistiku Ministarstva prosvete.

1924. Nizom prigodnih manifestacija obeležena je 25. petogodišnjica književnog stvaralaštva B. Stankovića.
Izlazi treće, prerađeno izdanje Koštane.
Moji zemljaci poslednja objavljena pripovetka.
Postavljen je za referenta odeljenja za osnovnu nastavu ministarstva prosvete. Žali se Državnom savetu koji odbacuje Stankovićevu žalbu.

1927. Marika Jeminović, zvana Koštana, preko svog muža Maksuta, traži od pisca deo tantijeme od prikazivanja Koštane. Napade i odbrane objavljuju gotovo sve novine. Politika u svom komentaru 13.03. donosi i ove redove: "Jedno lice traži pisca! I od pisca traži pare! Traži da pisac plati zato što je pisao!"
Rešenjem ministarstva prosvete od 30.03. B. Stanković je stavljen u penziju.

Premijera Tašane u Narodnom pozorištu.

Pred zgradom Pozorišta, 21. oktobra oko podne, pozlilo mu je Prenetje svojoj kući. Izdahnuo je, istog dana, pred ponoć.

Umro je u pedeset drugoj godini života.


izvor:riznicasrpska






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: