Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zjovan29 blog


Izložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize


U školi je bio član učeničke knjižice i družine Zaštita u kojoj je čitao svoje prve literarne radove.

1894. Somborski Golub objavljuje pesme Želja i Majka na grobu svog jedinca sa potpisom Borko.
U Brankovom kolu, Sremski Karlovci, 1896. II, 21. str. 641 objaviće oi ovaj rad Počuj pesmu.

Rukopisi se čuvaju u Narodnoj biblioteci Srbije.

1896. Umire baba Zlata. Poslednja duša koja postojaše za me. Poslednji kut moga stana, poslednji ogranak moje rodbine, baba moja umrla je! Ni oca ni majke, ni brata, ni sestre, nigde nikoga. Sem nje. A ona me je od "mrvu mrvku" odnegovala. Nje više nema.
Osmi razred gimnazije završio je u Nišu sa dobrim uspehom. Iste jeseni dolazi u Beograd i upisuje se na Pravni fakultet — ekonomski odsek Velike škole.
"Prve moje pripovetke nije hteo ni jedan list da štampa. Kad je Andra Gavrilović pokreuo svoju Iskru, prvi je on štampao dve moje stvari. Ne samo to, nego me je pozvao i bodrio na dalji rad."

1897. Radi kao praktikant Državne štamparije.

1898. U Iskri objavljuje svoju prva pripovetku Stanoja. Kasnije će u istvom časopisu objaviti još dve priče Đurđev-dan i Prva suza, a u sarajevskoj Nadi Tajni bolovi.

1899. Izdaje prvu zbirku pripovedaka Iz starog jevanđelja.

1900. Prvo izvođenje Koštane u beogradskom Narodnom pozorištu.
Od 1.5.1900. postavljen za praktikanta Ministarstva prosvete.
Prelazi na rad u Upravu Narodnog pozorišta u Beogradu kao računoispitač.

1901. Objavljuje sedam pripovedaka.
Otpušten je iz službe "zbog neurednog dolaska na dužnost"; dva dana kasnije postavljen je za praktikanta Ministarstva inostranih dela.
Prerađena Koštana, oktobra 1901, na sceni Narodnog pozorišta, doživljava veliki uspeh, naročito posle oduševljene kritike Jovana Skerlića.

1902. Izlaze mu tri knjige: Stari dani, Božji ljudi i Koštana.
27. januara oženio se Angelinom Milutinović.

1903. U Kolu objavljuje i treći roman Gazda Mladen.
Početkom godine prelazi u Ministarstvo finansija (ostaje do 1913) kao "kontrolor trošarine" u Bajlonijevoj pivari.
Rađa mu se kći Desanka. Kum na krštenju je Branislav Nušić.
Dobija stipendiju Ministarstva prosvete i sa platom pisara Ministarstva finansija i dodatkom iz Finansijskog pregleda odlazi u Pariz.

1904. Posle godinu dana ukinuta mu je stipendija i "repatriran" je u Srbiji.
Revoltiran, daje otkaz na državnu službu, a sa grupom pisaca koji su se osećali "suvišnim u Srbiji" učestvuje na protestnim večerima. U polemici je sa Radojem Domanovićem. U znak protesta piše pismo Nikoli Pašiću.
Rađa mu se druga kći Stanka. Kum je Janko Veselinović.

1905. Prerađuje Koštanu i štampa je u Brankovom kolu.

1906. U časopisima objavljuje priče Iz moga kraja.
Radi kao poreznik treće klase Beogradskog poreskog odeljenja.

1907. Novu verziju Nečiste krvi objavljuje u Delu.

1909. Završava Nečistu krv. Dok bezuspešno pokušava da nađe izdavača roman će objaviti u nastavcima u Letopisu Matice srpske.

1910. Budući da je odbijen i od Kolarčeve zadužbine odlučuje da svoj prvi roman, Nečistu krv, objavi sam. Zato objavljuje "Književni oglas" koji će Matoš štampati u zagrebačkom Savremeniku.

1911. Postavljen je za kontrolora prve klase Državne trošarine.

1912. Sa ansamblom Narodnog pozorišta gostuje sa Koštanom u Sofiji.

1913. Premešten je u Ministarstvo prosvete i vera, na dužnost referenta crkvenog odeljenja.
Rodila mu se treća ćerka Ružica.
Objavljuje drugo, prerađeno izdanje Božjih ljudi.

izvor:riznicasrpska





Izložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize

Grupa beogradskih devojaka. Levo stoji Angelina-Gina, buduća žena Bore Stankovića, 1984. godina.


Sa Angelinom, rođenom Milutinović, venčao se 27. januara 1902. godine. Rodile su mu se tri čerke: Desanka 1903 kojoj je kum na krštenju bio Branislav Nušić, Stanka 1904. kum je Janko Veselinović i Ružica 1913. godine. Ma koliko da je cenio svoju ženu i gajio istinskostrahopoštovanje, prema njoj je uvek bio ozbiljan, a ona, iako mu to nijepokazivala, imala istinski strah od njega. Volela je kao svaka majka svoju decu, brinula se o njima, ali muž je bio iznad svega...

Siniša Paunović


Desanka i Stana: Naša mati je očeva dela znala napamet. Nečistu krv je, kao i Tolstojeva žena Sofija Rat i Mir, prepisivala svojeručno više puta.

izvor:riznicasrpska






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: