Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zjovan29 blog


zložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize


Borisav Stanković rođen je 23. marta 1876. godine u zanatlijskoj porodici, u Vranju, od oca Stojana i majke Vaske. Borini roditelji bili su bliski rođaci, tako da su dugo morali da čekaju "balgoslov" i odobrenje vladike da bi se venčali. Deda po ocu, Ilija, bio je obućar u Vranju, ođenjen Zlatom, iz nekad ugledne trgovačke porodice Jovčića. Otac Borin, Stojan, bio je obućar u Gornjoj mahali i čuveni pevač.

1881. Kada mu je bilo pet godina umire mu otac, a sa sedam gubi i majku.

1883. Polazi u osnovnu školu u Vranju, a 1888. upisuje se u nižu gimnaziju.

izvor:riznicasrpska






Izložba o Borisavu Stanoviću (1876—1927—2007)


Enlarge this imageReduce this imageClick to see fullsize


Učenici VII razreda Vranjske gimnazije školske 1894/95 god. sa tadašnjim direktorom Milivojem Simićem


1892. Završio je četvrti razred gimnazije. Profesori su bili Jaša Prodanović, Draža Pavlović, Milivoje Simić. Osmi razred gimanzije završio je u Nišu sa dobrim uspehom.

"Mladost? Jedan od mojih najmilijih profesora bio je pokojni Draža Pavlović... U to vreme sam gutao sve velike strane romane, naročito Sjenkeviča i poljske romantičare, one o vlasteli, o dvorcima, o dvobojima. Jadan Draža Pavlović me je uvek otrežnjavao. Obična mu je reč bila: "Ej, moj, sve je to izmišljotina!... Jedan od mojih profesora koji me je i naveo na čitanje, i čijom sam se bibliotekom najviše sližio, bio je g. Jaša Prodanović.

Počeci su bili teški. Slao sam svoje rukopise od uredništva i svuda bio odbijen. Pokušao sam i kod knjižara ali je svuda bio isti odgovor. I da bih štampao, potpisao sam - menicu. To mi je bila prva menica u životu. Đtampar i prvi poverilac mi je bio g. Aca Stanojević, a menica je glasila na 150 dinara. Time sam izdao svoju prvu knjigu"...

I sada ne mogu da zaboravim onu klupu u vranjskoj gimnaziji, između škole i čkolske kapije, pored kaldrmisane putanje. Pismonoša još nije doneo poštu. Časovi u razredu svršeni. Navlaš od drugog izostao, bojeći se da ne nanjuše pošto se to krije kao zmija noge, najviše zbog podsmeha posle neuspeha. Zgrčen na klupi, da što manje upadaš u oči, sa školskim knjigama u krilu, nagnut ka kapiji gimnazijskoj, čekaš da se na njoj pojavi ona kožna torba poštanska i pune pregršti pisama i novina pismonoše...

Moja glavna lektira su bili ruski pisci četrdesetih i šezdesetih godina, Poljaci i od Francuza Dode i Mopasan. Naročito sam voleo Turgenjeva. Čitanje Bednih ljudi od Dostojevskog učinilo je na mene jedan od najjačih utisaka... To je i ostala jedna od mojih najomiljenijih knjiga."


Autor izložbe: Olga Krasić Marjanović
Dizajn i pripremu za štampu uradila: Snežana Rajković
Predgovor kataloga: mr Bojan Čolak.

izvor:riznicasrpska






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: