Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
vladica038 blog

Kad se u sivilo života na Kosovu unese malo vedrih boja

Hej drugari... opet pišem. Pošto sam u predhodnim postovima pisao o paklu života na Kosovu odlučio sam da naredni postovi imaju malo vedriju temu. Pa ću malo pisati od mojoj prvoj i velikoj ljubavi. Našoj vezi na daljinu i svim naporima kroz koje smo prošli u nastojanju da tu vezu održimo.

Sve je počelo zahvaljujći najmanjim i najupornijim radnicima zavoda za transfuziju, jedne pakleno sparne letnje večeri... Nakon napornog posla koji sam završio tog dana jedva sam čekao da legnem i da se naspavam kao nikad do tad. Mrtav umoran ušao sam u sobu i bukvalno se bacio na krevet. Sklopio sam oči a onda je počelo zavijanje već pomenutih radnika zavoda za transfuziju. Kao da su se sami glasnici pakla obrušili na mene. Naravno radilo se o komarcima koji su me nemilosrdno ubadali. A zujali su ko NEMAČKE ŠTUKE nad Beogradom 1941. Pokrijem se, vruće mi je. Otkrijem se ovi ubadaju. U jednom trenutku sam totalno popizdeo u ustao, upalio svetlu onako ošamućen uzeo svesku i krenuo u osvetnički napad na komarce. Ali ono šta sam video me je ostavilo bez teksta... I ako sam očekivao roj, kroz sobu je zujao samo jedan komarac. Ja u životu nisam video tako malo, tako brzo, tako bezobrazno uporno i krvoločno stvorenje. Pa bio je toliko popio moje krvi da je bio dvostruko veći od nnormalnih komaraca a čini mi se i dvostruko brži... Valjda je to zbog red bula koji sam predhodnog dana popio.

Pokušao sam da malog krvopiju stignem ali sam ubrzo odustao i pomislio „Ma nemožeš ti da ubadaš koliko ja mogu da izdržim“, na kraju se nadam da će pametniji popustiti. I da vidis da sam ispao glup... ON JE POPUSTIO. Pokušao sam da zaspim ali sam se već razbudio, jedino šta mi je preostalo jeste da sednem za računar i vidim šta ima po internetu... seo sam otvorio bg cafe... i video sam da je on line jedna devojka koja mi ne u trenucima dok sam ja jurio komarca posetila profil... poslao sam joj privatnu poruku „Ćao, nadam se da nisi jedna od onih koja odgovaras šamo nabildovanim i napucanim frajerima... i da me nećeš ispaliti“. Prošlo je 5 i 10 minuta nije bilo odgovora... odjednom stigla mi je poruka kratke sadržine ZAŠTO MISLIŠ DA BIH TE ISPALILA? I krenulo je dopisivanje koje je trajalo do ranih jutarnjih časova.

To naše dopisivnje se nastavilo i trajalo je nedeljama i mesecima. Vremenom sam ukapirao da je ona jedna jako pametna i smerna devojka. Dogovorili smo se da se vidimo, i već par meseci kasnije smo se videli i upoznali. Ja sam bio u obilazak rođacima u Beogradu, i odlučio sam da pozovem i upozna tu devojku. Spremio sam se i otišao na mesto sastanka. Iskreno osećao sam se jako čudno nisam znao šta da radim, kako da se ponašam u tih 30-ak minuta koliko je trajao put do mesta sastanka kroz glavu mi je prošlo hiljadu pitanja bez odgovra, šta ako joj se ne dopadnem, šta ako se ona meni ne dopadne, šta akoo me ispali... A ŠTA? A ŠTA? A ŠTA?

U jednom trenutku sam postao svestan da sam stigao na odredište. Okrenuo sam se oko sebe i video relativno nisku devojku, sa tamnom kosom do ramena. Jeza mi je prošla kroz kičmu, u trenutku su nam se pogledi susreli. Ljudi kažu da se osećaju leptirii u stomaku, ali Ku*ac... koji crni leptiri... osetio sam PTERODAKTILE... umalo se nisam onesvestio... Ali brzo sam se pribrao i iskoračio napred. A intersentno je da je situacija režirala tako da ništa od planiranog nisam sproveo u delo. I ako sam planirao čak i spremao takst i hiljadu puta u glavi zamišljao scenu upoznavanja kao potpuni stranci ja sam ipak nastupio kao da se znamo čitavaog života i da se nismo dugo videli. Odmah sam prišao i poljubio je u obraz. Kasnije smo otišli do Kalemegdana i dosta dugo pričali.

Narednih dana smo opet šetali a jedne večeri sam postao svestan činjenice koja mi je umalo urnisala centralni nervni sistem... ja do tada nisam imao devojku. Milena mi je prva devojka... LJUDI PA JA DEVOJKU U ŽIVOTU NISAM POLJUBIO...AAAAAAAAAAAAAAAAA panika!!!! Joj kad se stim... sve mi je sad smešno... znao sam da uskoro moram kući pa sam morao da pregrmim to... pozvao sam je i dogovorili da se vidimo. Našli smo se i krenuli u šetnju po kraju... u jednom trenutku je počela kiša skonili smo se pod neki balkon... Okruženje koje se samo poželeti može... Kiša koja polako pada, svuda voda, nigde nikog, odnekle dopire tiha muzika, devojka u mom naručju koju pokušavam da zagrejem, nežno se pribija uz mene... dok je milujem po kosi i licu ona lagono izvija vrat kako bih je poljubio....ali PRC!!! Ništa ponovo imam napad panike....ŠTA SAD DA RADIM... odustajem od poljubca... kiša prestaje kao da je i sam bog bio razočaran mojim strahom od provg poljubca...a kako ne bi bio... i ona je bila razočarana. Krenuli smo kući.

Koračajući samo sam mislio o tome kakav i koliki sam kreten... znao sam ako to večeras ne uradim sjebaću se samo tako... odlučio sam da je poljubim pa nek bombe padaju. Opet balkon. Odlučili smo da ponovo sednemo. Seli smo ona je bistra devojka i odmah je primetila da mi je frka oko poljubca pričali smo o tome. U očima sam joj pročitao da želi da me poljubi ali joj je bilo glupo... i dalje smo razgovarali, odjednom postajem svestan da se MI LJUBIMO... kako i koliko dugo nisam znao... dok sam uživao u svakoj mili sekundi mog poljubca ukapirao sam da sam ja nju poljubio, u opčetku malo trapavo ali sam se brzo snašao. Osećaj KRALJEVSKI... MOJA PRVA DEVOJKA I MOJ PRVI POLJUBAC.. otpratio sam je kući ja sam otišao kod rođajaka. A sutradan uveče i kući...

Interesantan je podatak da mi je nešto kasnije priznala da je tog dana kad sam otišao kući odnosno pred moj polazak dok smo bili u Košutnjaku planirala da mi raskine posle svega 24 sata u vezi. Pitate se sta je zaustavilo i zašto... i ja sam se pitao. Odgovor je prost, to je bila veza na daljinu delilo nas je 250 km i granica koju su Albanci postavili,otvoreno mi je rekla da tad nije bila spremna na to ali da je jedan moj pogled i osmeh sve to promenilo, bas u trenutku kad je htela da mi to saopšti ja sam lupio neku glupost i nasmejao i sebe i nju. Ona kaže da se tog trenutka zaljubila. Kasnije je o tom trenutku pun razmišljala i rekla da je tog momenta postala svesna koliko sam šarmantan, duhovit i sladak... A ja sam tog trenutka postao svestan da je moje sivilo od života na Kosovu upravo dobilo novu boju!!!



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline vladica038 (29)
Srbija, Kosovski okrug, Gračanica



Blogovi: tagovi