Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zemunac70 blog

Gledasmo se dugo, nemi i prepušteni tom obeshrabrenom danu pred njen put. Ruke nam hladne, a ja osećah da lagano propadam.Mrak svuda oko mene. Telo mi drhti,dok duša plače.Sitna, tako mala za ovaj svet, osećam se kao da me svet proždire polako, ali sigurno. Osećam se kao pahuljica,koja se padajući topi. Ne želim da udarim o tlo jer znam, tada je kraj. Pričaj, pričaj ti ! Vrištim u vetar jer ja ne mogu.Želim, ali plačem u sebi...gušim se od bola.I tražim da neko razbije ovu tišinu između nas i neka ispuni nečim ovaj mrak...
... Eto ti malecka, pa ,,voli izdaleka" ... a mogli smo izbliza crnokosa i nežna moja, mogli smo drugačije, da smo znali i da smo hteli ili umeli. Ali ja sam stari ljubavni ponavljač a ti lutalica, , koja je volela poeziju i prozu, pahuljice, sneg, Jesenjina, Puškina, Prevera i jednog S ... čiji je splav na reci stajao raširenih jedara..
Bila je zima, sedeli smo u jednom restoranu u onoj dugačkoj ulici koja se završavala u velikom parku i pili čaj .
Tada mi je rekla sutra putujem,nemoj me cekati. Cutao sam dok samgledao njene prelepe oči boje srne i držao je za ruku uvek mekanu i toplu , pokušavajući iz petnih žila da ne izgledam toliko zaljubljen ... a bio sam !
Sa starog i olinjalog radija Merlin me je podsećao nezaboravnim refrenom ,,Da je tuga sneg".
Zatim smo šetali dok je padao gusti sneg da sam ga zauvek zapamtio.Rekla je
- S, budi nebo ... a ja ću biti oblak, pa da letim po tebi - Počeh nešto poetski, a on me brzo zagrli i poče da ljubi nežno i dugo. Prvi put te večeri, ispod najlepšeg kandelabra punog snega u zavejanom Zemunu – osetih u ustima ukus meda ......
- Srce, budi nebo a ja ću oblak - nastavih mrmljajući između naših isprepletanih usana...
- Hoću !!... - odmah mi obeća ljubeći mi promrzle prste i svaku pahulju u mojoj kosi !
- I nemoj nikada da me ostaviš .. ! Čuješ li ? ... Nikadaaaaaaaaa !....
- Kako može nebo nekog da ostavi ? - rekoh a zatim je poljubih u zeleno oko puno neizbežne slutnje !
- Može S, može - ubeđivala me je osećajem pred kraj i molila u sebi ..uzmi me za ruku i povedi u dubine.Odvedi me negde daleko, gde ti srce naredi i nevraćaj me više ..
Da li joj je to bila istopljena pahulja ili suza ne znam, ali nisam o tome hteo da razmišljam. Ispod jedne svetiljke, dok je besneo sneg iznad dve reke... ljubio sam srećan malecku, čije su tople usne mirisale na tu zadnju zimu, topao čaj !
Nezni zenski glas, označio je tog ranog zimskog jutra redovan polazak aviona 461 za Zurich

Ovo se nikada ne zaboravlja a naizgled ... bila je to jedna sasvim obična stvar !!.....



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

...naizgled sasvim obicna stvar...
#1, 29.10.2011 - 18:34
HMMMM
29.10.2011 - 21:48