Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Postoji period kada bih se zatvorila u kuću i samo pisala.Pisanje je moja potreba.Nešto poput vazduha.Osluškivajući u poslednje vreme čujem tako često jednu te istu rečenicu.

-Tražim to i to.Tako malo.Potpuno sam snizio/la kriterijume.Pa opet ne mogu ni to da dobijem.

Ovu rečenicu i sama tako često izgovaram.Tražim zaista malo a ne može ni to.Dobro,ne bih baš rekla da smo snizili kriterijume pre da ih je odnelo vreme pod realnošću koja nas je klepila.

Uvek polazim od toga da smo mi ljudi najsebičnija bića na planeti i da večito tražimo više.Nikada nam nije dovoljno.Najpre tražimo malo.Međutim čim dobijemo to malo isto to malo toliko želimo da uvećamo da pod pritiskom pukne i rasprši se.Kao kada duvate balon.

Onda naravno nastaju patnje i razočarenja.

Jednom mi je čitateljka rekla kako je u današnjem vremenu potrebno da bukvalano izboksujemo lepe trenutke.Slažem se.

Onima koji su doživeli velike uspehe slede još toliki neuspesi.

Sve je balans.

Ako smo mi povredili nekoga neko drugi uzvratiće nam istom merom.

Negde tamo sve je zapisano i sve odmereno.Mi samo sprovodio događaje često se nalazeći u čudu ili neznanju.

Odbili su vas.Odbacili.Ostavili.Da li ste vi ostavili nekoga?

Sve ide u krug i vraća se.

Na ne zavidnim iskustvima učimo.Nadograđujemo se kao ličnosti.Rađamo ponovo i postajemo druge osobe.Jačamo.Oblikujemo se po meri pravila i vremena.

Postajemo neki drugi ljudi.

Ostavljeni u ljubavi treba da se raduju!

Uspeli su da iznesu i sačuvaju ljubav do samoga kraja.Biće nagrađeni.

Oni koji ostavljaju treba da znaju da ih čeka ista sudbina.

Premeri,preseci,dodaj,otkini,zalepi....sve se na kraju stavlja na tas sudbine.

Zato pazite šta činite.Jer isto će biti učinjeno vama.

Što se tiče onoga što želimo sa početka teksta...

Nikada ne treba da imamo jasno definisane želje.Možemo ih imati samo u vidu obrisa,kontura,smernica.One su kao nekakve čestice.Tek kada se dodirnu sluti se u koji će se oblik pretvoriti.

Ne bi trebalo da budemo zgrčeni u šablonu.Da se krećemo po određenom putokazu.A želje su to.Kao nekakva linije koju pratimo tobože da se ne izgubimo a zaprvo vode nas u šumu punu neizvesnosti.

Život je mnogo više od puta određenog smernicama i putokazima.

Ponekada zalutamo u jarak.Ponekada u reku.Ponekada u neki potpuno ne otkriven prelep grad.

Ali kako ćemo znati da je bistro more prelepo ako nismo predhodno ugazili u blato?

Kako ćemo znati koliko je hleb ukusan ako ga gladni ne kušamo potpuno samog,bez ičega?

Ponekada je potrebno upravo to.Da potonomemo kako bi naučili da plivamo.Da ostanemo gladni kako bi spoznali pravi ukus rane.Da padnemo kako bi se podigli.Da budemo ostavljeni kako bi naučili da cenimo ljubav.

Sve je to život.Bez ikakvih smernica.Nekome je data mapa neko ide njim zavezanih očiju.

Ali jedno je sigurno.Svi mi idemo na tas sudbine.

I bogati i siromašni.Tužni i srećni.Ostavljeni i oni koji ostavljaju.

Svi.

I sve se balansira dok oni od gore precizno postavljaju tegove.

A mi samo imamo jednu ulogu.Da živimo.


Želim vam lepo veče!



Život je mnogo više od puta odr







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

duga (48)
Ovi mi nesto vise prijaju nego oni sa ***ualnim nabojem
#4, 30.10.2011 - 22:05
30.10.2011 - 22:47
duga (48)
prst sudbine,dobra kao i uvek nemam reci bas sam uzivala dok sam citala
#3, 30.10.2011 - 21:51
Ti nemaš reči,u tekstu nema sexa
Neće ovo na dobro da izađe

30.10.2011 - 22:01
vitezkoja (41)
taj tas sudbine ne funkcioniše baš tako kako ti opisuješ da se baš sve iz vaga precizno i da su precizno postavljeni tegovi koji određuju sudbinu ne slažem sa tom konstatacijom da je Negde tamo sve je zapisano i sve odmereno.
#2, 30.10.2011 - 21:37
Otkud to?
Pa dobro...a kako ti misliš da je?
30.10.2011 - 22:00
gamma (47)
http://youtu.be/1-ntT72O21k
#1, 30.10.2011 - 20:49
30.10.2011 - 21:59