Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zemunac70 blog
Posveceno mnogima koje su se slile u jednu, koje su sada samo san jednog osmeha, i skriveni uzdah koji se otme dok idem nekim starim ulicama.



Eto tako.
Malo po malo, terajuci subote i nedelje da rastegnu i prekriju sivilo ponedeljaka i utoraka,
sredama uzivajuci u slatkoj jezi koja najavljuje kraj nedelje, cetvrcima vec u petkovima,a petkovima
pomno procavajuci mape snova, kojima smo lutali, dodjosmo dovde.
Sta sada reci. Mnogo mi stvari pada na pamet, suvise mnogo za jedno pismo.
Da, voleo bih da mogu da ti kazem, recimo, kao Dobrisa Cesaric
".. Mozda ces se jednom uvece pojavit
Preksrasna u plavom,
Ne slutec da si svoju svjetlost lila
mojom davnom javom,
I ja koji pisem srcem punim tebe
ove cudne rime..."

Da, mogao bih ti napisati svasta. Da, mogao bih ti pisati pisma, pesme, voleo bih da stavis glavu u moje krilo
jednog kisnog dana, da zatvoris oci i da ti citam neke lepe pesme, stvarajuci simbole koje cemo samo mi
razumeti i celu njihovu lepotu halapljivo i sebicno iskoristiti za kicenje tog trenutka. I onda pritisnuti
dugme na satu vremena i zaustaviti ga zauvek.
Pa opet ne bi to bilo dosta, sve sto bih ti rekao bilo bi samo pusti odblesak vatra koje plamte u meni.
Dopisivanje sa tobom, svih ovih godina mi je jako prijalo, srecan sam sto sam nasao nekoga sa kim sam
mogao da delim taj izvor u meni, sto sam jos neke usne mogao da napojim, sto sam cuo eho u ovom svetu.
Zaista, cudno je to kako smo slicni u nekim stvarima, sada je mozda pravi trenutak da ti kazem, zaista
ne stroh nekoga ko mi je vise slican iznutra, ko je tako delio predele sna sa mnom.

Pa ipak, za kraj, ne znam sta da ti kazem. I, mozda je bolje tako. neke stvari moraju biti niezrecene,
neke staze moraju voditi u maglu, jer, kako Luis Kerol rece,
..." Lovicemo ih naprscima, viljuskama i nadom..."
(ovo je iz jedne moje omiljene price, koja mi mnogo znaci)
Za kraj ti poklanjam (kako prigodno), pesmu koju ne nzam kako se zove, Jesenjinova je,
sa njim sam poceo da se druzim od skora, od skora mi vise prija ruska pusta stepa i divlja priroda
od mirisa Sene i fransuckih bordo misli.

Odavno je zapisano
da trideseta vec znaci
kako si bogalj tu i tamo
dok zivot vise te privlaci.

Draga, skoro ce trideseta,
a zemlju sve vise volim.
I zato mi u srcu cveta
ruzicast plamen ko da gorim.

Ako se gori - gori do kraja.
Nisam uzalud u lipar sveti
bacio alku s papagaja,
znak kako cemo sagoreti.

Ciganka mi taj prsten dade.
I za tebe ga skinuh sa ruke.
I sad u strahu i bez nade
slusam ja vergla tuzne zvuke.

U teskoj glavi sve se muti.
U srcu magla, led, i s tugom
mozda cu od nekog cuti
da si ga dala uz smeh drugom.

Ljubeci te sve do dana,
raspitivace se on ocajno
kako si navela sarlatana
da tako peva osecajno.

Pa ipak minuce i ta rana.
Al kraj zivota nije mio.
Prvi put je huligana
papagaj proklet prevario.


Eto tako.
Puno ljubavi i mirnog srca ti zelim.
Eto.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: