Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Razmišljam.Samo je jedan čovek u mom životu uspeo da u meni izazove onaj osećaj.Da obriše bukvalno sve ružno oko mene i postavi u centar samo nas.Znam da je sve verovatno bila maestralno odgumljeno ali ako pitate da li bih se vratila u ono stanje kada sam se osećala kao najvoljenija žena na planeti i kada sam bukvalno lebdela po o blacima...da vratila bih se.

Verovatno ne sa njim ali nije više važan on.Važan je onaj osećaj koji ću ja sada da verovatno upoređujem sa svima koji se pojave u mom životu.Svaki koji je manjeg intenziteta se ne računa.

Nama ženama je tako malo potrebno da nas taj osećaj ponese.Nekoliko lepi reči u pravo vreme,dobar sex,pažnja i cap gotove smo.

Mislim da niko od nas više i ne gleda osobu.Svima nam je samo važno da li ta osoba može da proizvede osećanje u kom ćemo se osećati kao da smo na tronu.

Sećam se tog vremena.Kao da se sve zaustavilo.Odjednom je sve nekako prestalo da postoji.Sve je izgledalo tako sitno i beznačajno,tako jadno u odnosu na zanesenost.

Zamišljala sam, tog nekog u svakoj sekundi.Iako smo se jedva pa viđali.Moguće da sam bila ranjiva ali sam u isto vreme bila u najjača žena na svetu.

On je tako vešto lagao.Ja gutala sve laži umotane u šarene papiriće.Prisvajala ih za sebe.Od njih oblikovala fantazije i ušuškavala se u iluzije.Moram priznati.Najbolje vreme u mom životu.

Posle sam se pitala zašto to isto osećanje zanesenosti nije mogla da proizvede druga osoba.Toliko je bilo njih koji su me voleli.Poklanjali mi svu pažnju.Činili ili pokušavali da čine da se osećam srećnom ali ne vredi.Nije uspevalo.Sve bi se brzo završavalo pod nekim glupim izgovorima sa moje ili sa njihove strane.Jedina i prava istina je da je tada taj osećaj nedostajao.

Znam da on ne treje večno.Da upoznmo neku osobu tek kada iskoračimo iz tog stanja.Da nam je tim osećajem pomućen um.Kao da smo pripiti.Sve znam ali ja sam takva kakva sam.Još uvek živim za njega.

Još uvek verujem daće neko ponovo moći da ga proizvede.Obično je za mene dosadno.Statično.

Jedino se pod tim osećajem menjamo i verujemo.Pod njih jedino drhtimo pri pomenu imena voljene osobe.Zaboravimo ko smo.

I neka sam bila uljuljkana u privid.Jer taj osećaj i jeste privid a ne realno stanje.Neka sam verovala u slatke gluposti.I neka sam padala na laži.Ne žalim!

Samo kada se prisetim da sam jedino tada bila zaista zaista srećna.

Jer zadovoljstvo često mešamo sa srećom.Jedno je kada smo ispunjeni ,kada imamo ogranizovane živote,poslove,pa i brakove,veze.Nešto sasvim drugo kada smo srećni.

Mislim da mi je jedino taj osećaj pružao gorivo na koje je moja sreća funkcionisala.

Srećom umela sam da koristim svaki sekund dok je trajao i uživala u njemu.

Taj koji ga je proizveo mogao bi možda da dobije Oskara za odglumljenu ulogu.Ali istog Oskara bih mu uručila ja uz sve čestitke i aplauz.

Možda sam ja večno osuđena.Možda ću sada do kraja života da poredim sve sa intenzitetom tog osećaja i da ga nikada više ne pronađem.Da sve uporno stavljam u neodgovarajući kalup.Možda...

Nikada se ne rukovodim onom da je valjalo trajalo bi jer polazim od toga da ništa nije večno.

I još uvek verujem da taj osećaj nije bio maximum koji je desegao brojanjem metara iznad oblaka.

Da još uvek mogu višlje da se popnem.


Želim vam dobro jutro i lep dan!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vitezkoja (41)
bila si sanjim u oblacima ali isto tako te je bacio na zemlju da si se razbila na sitne komadice koje je onaj drugi teško sastavio zato ih voliš obojicu ovog prvog zato što prica lepe lazi ipruža ti onaj osecaj onog stanja zanesenosti a ovaj drugi što ti govori da je realnost nešto drugacija od one što ti ovaj prvi nudi da posle njega drugima koji bi da ti priđu postavljaš nemoguce zahteve da postignu isti onaj osecaj koji ti je proizveo onaj koji te je njim zaveo do oblaka i sa njih izbacio tako lako kao da nisi ni postojala .
#7, 11.11.2011 - 20:43
Ti si to prebacio malo sa drugog posta
Sve si u pravu...šta da ti kažem
11.11.2011 - 20:50
duga (48)
Znas sta mozda je greska u nama sto verujemo ,mozda smo suvise naivne ,pa verujemo u svakojake gluposti ,je....
#6, 11.11.2011 - 15:16
Moguće
Suviše verujemo i padamo na svakojake gluposti...
Ljubim drugaricu
11.11.2011 - 15:18
citer (47)
oću , ako ga prepoznam od blata što od fuce , što od parkura
#5, 11.11.2011 - 15:16
11.11.2011 - 15:19
citer (47)
ne mogu , sav je hepi i izleteo je napolje
#4, 11.11.2011 - 15:12
Onda kada se vrati
11.11.2011 - 15:15
citer (47)
joooj Borko br 2 , e ljudi moji tvrdoglavi
#3, 11.11.2011 - 14:59
Hahaha važno da smo tvoji
Ne gledaj u zube
Pozdravi ga
11.11.2011 - 15:09
citer (47)
još ti nisu rekli da bajke ne postoje , da sreća ima rok trajanja manji od velikog odmora u školi , cccc , baš su ti tvoji surovi
#2, 11.11.2011 - 14:55
hehehe sama sam otkrila
Znaš da sam ja svojeglava dok ne lupim sopstvenom glavom...
11.11.2011 - 14:57
#1, 11.11.2011 - 12:06
11.11.2011 - 12:10