Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Dobro.Sada sam shvatila da je pronaći pravu ljubav u današnje vreme jednako kao pronaći posao u Srbji.Gotovo potpuno nemoguća misija.

Kao da namerno uvek dajemo onaj deo sebe za koji smatramo da ga ta osoba ne može povrediti.

Dakle oni koji misle da su slabi na telesno,nude umno.Oni koji su osećajni nude telesno.

Uloge muškaraca i žena su se totalno izmenile.Žene žele dobar sex i neobaveno.Muškarci ženu koja će im spustiti glavu na rame i razumeti ga dok nemi razmenjuju poglede.

Da li sam samo ja u pitanju ili je stvarno tako?

Jedan od problema je što tako lako odustajemo je što znamo da će drugi (ili druga)naići odmah.A tako obično i biva.A kada naiđe i ne ispuni naše zahteve (kojih ni sami nismo svesni)prelazimo na trećeg.

Postati robot ili patiti?

Ovo vreme definitivno stvara i oblikuje neke nove ljude.Drugačije.Bezosećajnije.Bukvalno se od nas zahteva da iščupamo emocije ili patimo.Trećeg nema.

Ako uložiš čitavog sebe bivaš ismejan,jadan,patetičan,naivan,glup.Jer Bože moj uložiti osećanja u mašinu zvana robot isto je kao kada ubaciš žeton u apart.On mehanički odradi svoje i staje.

Ako si opet ojačao.Stekao samopuzdanje.Ogradio se štitovima i naučio da prvenstveno ceniš i poštuješ sebe onda si prazan i bezosećajan.Ne umeš da voliš.

Gde je tu sredina? Kako pronaći srednu?

Mehanika je odlika ovog vremena.Instant ljubavi donose i mnogobrojna razočaranja.Onda shvatamo da nismo toliko glupi pa iznova učimo lekcije.Svako to razočaranje naredno je za stepen slabije.Sve dok ne pređe u mehaniku.

A onda se pojavi neko ko nam se zaista dopada,jedva se odlučimo da sve nekako ponovo uložimo ali shvatamo da on nije.I igre bez pravila se nastavljaju.

Samo što polako saznajemo da su pravila izgleda određena.Novim tempom,novim shvatanjima,novim principima ali ih mi nismo utvrdili sami sa sobom.

Možda ona jesu u skladu sa vremenom ali nisu sa našim srcima.

Svima nam je potrebna sredina koju izgleda ne poznajemo.A svako podešavanje ponovo vodi ka mehanici.


Princeza vam želi lep dan!




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 20  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Htela sam samo post da iskomentarisem,al onda procitah komentare.....i odlucih se da cutim jer sve sto bih rekla vec je napisano... ljub na kub princezo
#9, 03.12.2011 - 20:02
Da,baš su opširni i iskreni komentari
Stvarno su rekli sve
Ljub na kub Anđelu!
03.12.2011 - 20:27
vitezkoja (41)
pravila postoje samo što ih shvatamo kao ona nepisana koja se podrazumevaju koja su u upotrebi od kako su pravila ljubavi zbacena sa prestola ,emocije i patnja kome to više treba sad se sve svodi na robot fazu sve se gleda kroz prizmu koja iskrivljuje sve ono o cemu kao govorimo pišemo a sve drugacije radimo nema sredine ili si nepopravljiv romantik poklonik ljubavi sa emocijalnnim tragom koji ostavljaš iza sebe ili si pripadnik novog talasa ljubavi iz racuna i koristi ne emocijalnih lažnih osecanja
#8, 03.12.2011 - 18:34
Nema sredine nikakve
To i ja kažem...
Poljubac za viteza mog!
03.12.2011 - 19:43
citer (47)
#7, 03.12.2011 - 16:29
Pa što se sad kumo čudiš?
Sama si rekla,ja samo potvrdila
03.12.2011 - 17:28
citer (47)
svako osećanje pa i ljubav je danas jako teško osetiti mora da su nas pored bombi zaprašili još nečim
#6, 03.12.2011 - 16:22
Slažem se
03.12.2011 - 16:24
gamma (47)
ma ok.je,malo me vrat boli i šizim zbog svega što se izdogađalo
#5, 03.12.2011 - 16:03
Važno je da si živ i zdrav!
03.12.2011 - 16:25
gamma (47)
sve je ovde napisano kako valja,jedino nevidim dali postoji način da se izbegne ta mehanika,a mora da postoji....
#4, 03.12.2011 - 15:53
Mora da postoji
Ako se šifre podese odgovarajuće
Nadam se da si bolje!
03.12.2011 - 15:58
Casperitza (39)
Iste misli - ne može tu biti greške. Kao da ja pišem tvoje postove a ti moje odgovore ;)

Ipak, drago mi je ako smo se po ko zna koji put razumele ;)))))) Mada više apsolutno ne sumnajm u naše zajedničke talasne dužine ;)

S'ponosom - ljubim ;)
#3, 03.12.2011 - 15:10
Ne sumnjam više ni ja
S ponosom ljubim i ja tebe!


03.12.2011 - 15:33
Casperitza (39)
Navukli smo pancire, podigli gard što višlje smo mogli, stavili maske i tako se probijamo kroz prostor u kome smo u stvari pogubljeni... Onda nekada spustimo gard, neko nam skine pancir, bivamo sasvim goli ali ostaju maske.

Opreznost je majka mudrosti - pridržavamo se toga u većini slučajeva. Dajemo se do mere koju smatramo bezbolnom po nas same. I onda smo kao nešto nezadovoljni, negodujemo, krivimo vreme za prošle dane bez jakih i nezaboravnih doživljaja. Neće ih ni biti ako nastavimo tim putem...

A opet, ako se nađe neko ko poželi i tu masku da nam skine, mi se branimo... Plašimo se posledica. Smatramo da je taj neko opasnost - iako je on sve skinuo sa sebe, dao se u potpunosti... Ne odgovara jer strahujemo da se ipak tu nešto krije...nešto što se ne vidi golim okom, a ipak nešto što će probiti srce...povrediti ga.

Nema sredine jer smo svi na oprezu. Nošeni nekim starim ranama, iskustvima, zabarikadirali smo se. Zabetonirali ono pravo JA. A zaboravljamo da nismo izuzeci, da su i pre nas bili srećni, patili, bolovali... I da će takođe i posle nas. Sebični smo jer smatramo da je to normalno i opravdano u današnjici. VARKA!!!!

I tačno draga, pretvaramo se u robote. Sve činimo mehanički. Prilagodili smo se nekim novim propisima koji nam možda i ne odgovaraju, ali jednostavno je tako. Gde ostali - tu i mi. Kako ostali - tako i mi. Sve je to lepo u društvu, na suncu, pred narodom... A šta biva kada se zatvore vrata za nama... Kada ostanemo sami sa sobom...zatvorimo oči...? Osećaj praznine...

Pravilo je da nema pravila. Oborimo sve tabu teme, krenimo novim putevima, pronađimo sebe, ma koliko to bilo pogrešno za ostale, važno je da su nama ti putevi odgovarajući. Jer na posletku, niko nam neće reći hvala jer smo bili moralno korektni. Niko neće žaliti više od nas samih za propuštenim užicima. Samo će nas zaboraviti... Propušteni trenuci se nikada ne vraćaju. Možda će naići novi, ali propušteni će većito biti šropušteni. A realno, imamo li vremena za propuštanje bilo čega? Shvatimo jednom zauvek da gotovo u svemu tome propuštamo sam život - a on se ne ponavlja...

Draga, dušo moja... Tvoja istomišljenica te ljubi ;)
#2, 03.12.2011 - 14:45
Sada si napisala bukvalno odgovor na post tačnije objašnjenje posta opširno i kao i uvek u tvom maniru realno
Znala sam da neće ovaj post biti shvaćen na pravi način ali ti si ga shvatila upravo onako kako treba
Upravo tako
A tvoja poslednje rečenica sve govori
I da li je sada uopšte moguće dodati nešto na tvoj kom?Nije
Ljubim te

Hvala na ovom komentaru!
03.12.2011 - 15:02
#1, 03.12.2011 - 14:21
03.12.2011 - 14:32