Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Nekada mi se čini da je sve u mom životu bilo za onaj jedan milimetar do sreće.Pa čak i kada sam bila najzadovoljnija trenutnom situacijom.Na milimetar.Samo malo.

Uvek sam se nekako plašila da neću ispuniti ono što nalažu društvene dorme.Najveća ljubav,brak dete...ali sve je išlo kao po planu.Nekada čak pre mojih vršnjaka.A onda bum.Razvod i život koji odlazi u paramparčad nekadašnjih ideala koji su se rasuli po onoj slici,savršenoj slici koju svi imamo u sopstvenim umovima.

A onda se osvrnem oko sebe i vidim kako se svi razvode.Pa se pitam šta se to dogodilo sa nama?Kada smo prestali a verujemo?Kada smo se posvađali sa tolerancijom?

Nalazimo nikakva opravdanja u strahu da se suočimo sa sopstvenim željema.Niko ne misli na sutra.Svi tobože žive za danas.Za nekakve kratkotrajne trenutke kojima se podčinjavamo.Sve više čujem živim za trenutak.Kakav trenutak?Gde smo tu mi?Gde sam tu ja?

Razmišljam kako nikada nisam tražila nekoga posebnog nego nešto posebno.Moju priču.Ne izlizanu.Ne otrcanu.Ne iskrzanu.Ne ispričanu.Moju.

I zato veze sa najvećim ljubavima nikada nisam raskidala ja.Uvek sam se borila ne želeći da sebi jednom prebacim nešto.Za mene nemoguće ne postoji u ljubavi.Nemoguće je samo bedan izgovor.

Shvatam da smo svi robovi kratkotrajnog roka pa u želji da što bolje živimo živimo sve gore.Površno.Nižim bićem koje tako vešto dominira svima nama(mora se ne može drugačije),postajemo vlasnici jeftinih priča koje uporno pokušavamo da pretvorimou skupe.

U tolikoj trci da pronađemo ljubav gubimo sebe.

Posvađani sa sopstvenim željema.Tako bih ja to nazvala.

Boje na savršenim slikama koje imamo u našim umovima su se pomutile,konture izgubile oblik pod naletom brzog tempa.

Život se promenio a mi ostali u duši isti.Sada sve čini neskladan spoj.

Kao da se plašimo da želimo.Želje guramo u fioke i zaključavamoih ih straha da ponovo ne budemo razočarani.Da nećemo biti voljeni.Da nećemo umeti da volimo.

Možda...

Kada bi konačno odlučili šta zaprvo želimo možda bi nam se to i ostvarilo.

Ali ne.Za to je potrebna smelost.I zato ćemo se večito pravdati novim instant vremenom i birati kratkotrajne trenutke.Površne.Zadovoljavajući se mrvicama uz izgovor da ćemo se prejseti od pogače.

Skrivati sopstvene savršene slike od svesti i birati jeftine priče jer skupe nemamo čime da otplaćujemo.

Pokoravati se ovom vremenu koje nije loše toliko koliko smo ga mi lošim napravili razmolikim opravdanjima.

I večito biti posvađani sa sopstvenim željama.

Možda nije toliko strašno da ponekada otvorimo tu fioku i zavirimo u njih.

Samo hrabri umeju da žele i sanjaju.


Princeza vam želi lep dan i da još po koju sopstvenu želju otkrijete u njemu!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 15  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vitezkoja (41)
zaboravili smo zivot na dugacke staze da se ne zivi za sada za ovaj dan kao da sutra ne postoji hocemo sve odjednom a želje traže da se sve kockice slože da bi se ostvarile svi mi guramo svoje želje ne pitajuci onu drugu našu dragu osobu koja je njena želja možda se prvo treba njena a onda naša žela da se ostvari. oni koji sanjaju snove žive u toj fioci sto niko ne zeli da otvori ili se plaši svojih snova
#5, 12.12.2011 - 19:44
Tako nam malo treba da bismo bili srecni,a cudno je kako nam to malo uvek fali..Ivo Andric
#4, 12.12.2011 - 17:11
O da citat koji najviše odgovara
12.12.2011 - 19:33
#3, 12.12.2011 - 13:36
12.12.2011 - 13:45
Casperitza (39)
Želimo mnogo, uvek više, tragamo... I u toj potražnji smo se pogubili. Čini nam se nekada da nam je danas sve na domak ruke. Da možemo više nego što su nekada drugi... I možemo! Samo smo izgubili sve orjentire, zapostavili prave vrednosti. Gomilamo sitnice, odričemo se krupmih stvari. Zadovoljavamo se kvantitetom a ne kvalitetom...

Dušo, sve si lepo rekla. Moja malenkost se slaže - kao i uvek..

Ljubim najviše...
#2, 12.12.2011 - 13:05
Najgore je što se plašimo i da želimo pa se zadovoljavamo sitnim...
LJubim i ja tebe najjače!
12.12.2011 - 13:07
uzivam dok gledam citam i divim ti se nikad ne gradih srecu na tudjoj patnji
jer nisam siguran da je to sreca ljub i pozzz
#1, 12.12.2011 - 12:56
To je prividna sreća koja se skupo plaća...
Hvala komšija
12.12.2011 - 13:01