Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
neancy blog


Dugo sam razmišljala da li ovaj tekst da stavim na BLOG.
Nastao je dok sam radila u Onkološkoj službi na odeljenju za PALIJATIVNU NEGU.
Osećanja mojih pacijenata viđenja mojim očima

Merenje pritiska , pogled mi obuhvata celu sobu



Iznemogla tela , upalih očiju,kao nema slika, posledica velike borbe i posledica jakog straha.Da li ih uopšte maltretirati zavrtanjem pižame. Ali oni to od mene očekuju .
Svaka bleda i iznemogla prilika želela bi da zna sestro koliki je! Bolji je nego juče , samo da mi se pritisak poprav ipa će sve biti lakše.



-Osecam da me noge izdaju, oduzele se ne mogu da ustanem ,ali bar me sestro nista ne boli, dobre mi inekcije doktorka prepisala

Idem dalje…

-Menije mnogo lošije, to je sigurno od snimanja, to me totalno unistilo, znam da skener ne boli ali skroz sam unisten, pritisak mi se srozao. Tesim ga da se uplašio od savremene tehnologije koju dosad nije video, a dobro znam da je strah izazvan od same pomisli koje sumnje može da potvrdi ovo snimanje .



-Može inekcija za bolove, bubrezi mi otpadaju. Ostavljam zapoceti posao, jer znam da mu je stvarno neophodna. Svesno pokusava da isproba sebe,kolike bolove može da izdrži ali uzalud. Pri samom ubodu odaje utisak da mu je vec lakše, jer zna da inekcija od mene ne može da ga zaboli . Ježim se pri pomisli da mu iglom nanosim bol, a oči pune zahvalnosti mnogo više pokazuju od svake izgovorene reci .




Ulazim u žensku sobu …


Tu niko nema snage da mi odgovori na dobro jutro, samo blagi pokreti glave, niko mi ne kaze sestro. Nalaze se u svetu poluživih.. One su samo malo starije od mene, a jedna čak deset godina mlađa.

O Bože pa zar je ovo život.?????????????????

Ali vazduhom lebdi velika želja koju mi one svojim pogledom kazuju :

ŽELIMO DA ŽIVIMO ŽASTO SMO MI OSUĐENE.

Naša deca žele da imaju majke, znamo mnogo ste nam pomogli, ali hocemo još,pa mi na to imamo pravo. Znamo se odavno, od njihovih prvih dolazaka .Od neizgovorenih reci,a manje od smrada trule dojke izletela sam iz sobe,jer svest o njihovoj teskoj sudbini me stegla za grlo, ugušicu se.



Popila sam jednu šolju čaja i smogla snage da se ponovo vratim u sobu, uz izvinjenje da je bio telefonski poziv za mene. Ja sam jaka ličnost ali u ovakve situacije me emocionalno razdiru.Vratila sam se nasmejana lica.

Prilazim prvom krevetu.-Duso da li su ti deca prenosila pozdrave kad su dolazila po recepte.Kako da ne. bas sam se obradovala kad sam čula da si se vratila da radiš ovde ponovo .Ti znas da nam mnogo značis. Jedva sam se uzdržala da se ne sručim od smrada tela koje je trulilo, ali morala sam da je saslušam, koje je sve patnje preživela dok sam ja bila odsutna. A u svemu tome sam otkrivala njenu želju, iako zna da je kraj blizu da upotrebim sve moćii da ga udaljim od nje.



Njena komšinica je mnogo veselija. Iako otečenih ruku i nogu i nemog pitanja gde ćemo naći venu smeši se, rezultati su dobri danas će da nastavi sa hemoterapijom. Da li je ova seoska žena izmučena teškim radom, kopajuci na vrelom suncu, mogla ikada da pomisli da ce biti srećna što će moći da primi hemoterapiju.
Na stolici pored sledećeg kreveta sedi muškarac bele kose i naduvenih očiju. Probdeo je celu noć pored ženiog kreveta.
-Sta da radim možda joj nešto zatreba, najviše je na mene navika. Po godištu je mnogo mlad ,a po izgledu i teškom životom putu, kojim mora da koračao daje utisak iznemoglog starca. Znamo se mngo godina.Ona dugo boluje, mala su deca kod kuće, para se nema , lečenje skupo, ali ne gubi se nada. Da li će da joj se radi punkcija, nemo me pita, pokretom mu odgovaramda neće jer u stomaku nema tečnosti tumor je zauzeo sve. Klima glavom da me razume, jer mnogo oni o medicini mnogo nauče, zna dobro da bolesnici u agoniji čuju.

Sledecoj pacijentkinji brzo izmerim pritisak i izađem.




Zar bi iko mogao da pomisli da merenje pritiska, za dvanaest pacijenta može toliko dugo da traje i da bude naporan za medicinsku sestru.








Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 24  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

neancy (57)
Dodaću još par reči jer sam autor ovog teksta za ljude koji su ga već pročitali. Komentar koji mi je uputila koleginica koja radi u staračkom domu,na koji sam ja odgovorila je nekorektno izbrisan...modelatori ili svako može po našem Blogu da nas izvređa,a kad odgovorite argumentima ,onde se sve izbriše kao da nije postojalo...ako neko zna odgovor neka mi napiše.
#13, 27.12.2011 - 00:42
mamian (39)
ne kaze se dzabe bolest je svacija!!to u prevodu znaci da ona nepita koje smo rase,boje koliko imamom i sve ostalo!ona samo dode i mozda nekada prode a nekada pobedi!!
bolesti se ne treba stideti vec svakome pomoci koliko ko moze!
#12, 26.12.2011 - 09:39
mamian (39)
odlicno znam sta je onkologija i kakav je osecaj lezati u toj sobi,cekati nalaze,cekati punkcije i sve ostalo:(((sve to znam iz svog licnog izkustva i svog tela a imala sam samo 23 godine tad!
hvala svima koji rade na takvim mestima,jer tamo kako je samo bolesni znaju!!!
pozdrav za blog!
#11, 25.12.2011 - 22:51
HVALA ŠTO JAVNO PRIČATE DA STE BILI ONKOLOŠKI BOLESNIK,OVE BOLESTI ISTINA POBEĐUJE,POZZ
26.12.2011 - 09:32
Poziv medicinskog osoblja podrazumeva humanost i plemenitost ,ko nema taj osecaj nije za taj posao,,,,,
#10, 25.12.2011 - 19:00
Draga Caco humanost i plemenitost su sitnica šta ovakvim pacijentima treba,pozz
26.12.2011 - 09:30
cica52 (64)
Znam, kako je to. Moja mam je lezala na Onkologiji, prosla sve te faze sa doktorima i sestrama, i sve najbolje kaze za sestre.Kaze da brinu o njima kao da su to njihova deca.Veliki pozdrav za tebe i na toj hrabrosti sta sve vidis i cuje.Bravo!
#9, 25.12.2011 - 18:53
Drago mi je da ste se javili jer osobe koje su prošle bolest zajedno sa nama,nikad ne pričaju ništa ružno,pa i možda smo ih nekad zanemarili,ali znaju da smo im mnogo više pružile nego što profesija traži od nas.
26.12.2011 - 09:28
Divim se medicinskom osoblju ......nikada ne bi mogla da radim taj posao....
#8, 25.12.2011 - 18:41
Hvala ti i u pravu su nemože to svako da radi jer treba mnogo sebe dati,pozz
26.12.2011 - 09:26
matoritaxi (63)
tuzno
#7, 25.12.2011 - 16:32
pcelar (61)
U svakom slučaju moramo da se borimo, počev od sebe..do poslednjeg kome je potrebna pomoć...borba mora da počne sa isključenjem faktora rizika..metode borbe su razne..od savreminih medicinskih dostignuća,preko molitve , do alternative..a najvažnije je da se borimo..SVAKI dan ima novo jutro
U svrhu lečenja se koristi pčelinji otrov, u postupku NANO PČELA(nano bee)
BORIMO SE!!! makar to bilo i mislima
BRAVO NEANCY
#6, 25.12.2011 - 16:31
Hvala na podršci,ja sam isto za preventivu i radim dosta na tome,a takođe i za alternativu,pozz
26.12.2011 - 09:11
nislice (46)
Mila moja osecaj nemoci u takvom trenutcima je porazavajuci.....Ko nije proso delic toga moze samo pretpostavljati kakav je oseca ....
#5, 25.12.2011 - 14:49
nislice (46)
Sta reci?
Jako tuzno....Potresno.....Istinito.
#4, 25.12.2011 - 14:23
Realnosti su uvek potresne,zato sam dugo razmišljala da li da uopšte stavim na Blog,ali to je jedna vrsta mog olakšanja jer čitati o tome i biti deo njihovih života velika je razlika.
25.12.2011 - 14:33
1  2  [»]