Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
MladenCzBg blog

Teska vremena prijatelju moj...

Cinilo mi se da ce dan proci kao i svaki drugi,mada ovaj je bio nekako poseban za mene,uzivajuci kod kuce u ovoj ako je mozemo nazvati praznicnoj idili neko mi je zazvonio na vrata,nisam ocekivao goste i mogu reci da sam bio vlo znatizeljan koga cu ugledati,otvorio sam vrata i ugledao sam coveka srednje dobi,u ofucanoj jakni sa nekom plavom kapicom isto poprilicno ofucanom,izvinuo mi se sto me ometa i uz blagi napaceni osmeh koji je pokusao da nemetne preko izmucenog lika na kome su se bore ocrtavale tako jako kao da su plugovi zivota toliko duboko zalazili pod kozu da ih jednostavno ne moze sakriti vise nikada,pozdravio sam se sa covekom uz upitni izraz lica,pitao me je da li mi je otac tu,spletom okolnosti moji nisu bili tu,rekao sam mu da sam sam,taj blagi osmeh je sve vreme stajao na licu,mada muka je preovladavala,pitao sam ga kako mogu da mu pomognem,u ocima mu se videlo da ne zeli da me pita to sto je namerio jer nekako koliko sam ja uspeo da zakljucim bilo mu je ispod casti,ali je pregurao i postavio mi pitanje...Nesto sto sam najmanje mogao da ocekujem,pitao me je da li imam da mu pozajmim 100 dinara da svom detetu kupi da jede,kako je to izustio suza mu je lagano krenula niz obraz,nije skidao taj blagi smesak,koji je polako poceo da se trza i pretio da ce potpuno nestati,u meni se u tom trenutku sve srusilo,onaj osecaj kada vise nemas snage da pomeris ni jedan deo svog tela,gledao sam coveka par sekundi i taj blagi isiljeni osmeh je totalno nestao,suze su mu se slivale niz obraze nije nista govorio,ponudio sam mu da udje,rekao je "ne bih da ulazim u kucu prvi put nisam nista poneo",ta beskonacna dobrota koja je zracila iz tog napacenog coveka koga su izgleda svi vozovi ovog sveta odvezli na pogresne perone zivota me je dirnula,duboko...Uvukao sam ga u kucu,doslovno uvukao,rekao sam mu da sedne i da saceka u dnevnom boravku,seo je na fotelju i brisao suze,nije nista govorio,pohitao sam do kuhinje i uzeo kesu,otvorio frizider i sve konzervirane stvari koje sam mogao da nadjem sam mu popakovao u tu kesu,nekim cudnim spletom okolnosti moji su bas dan pre isli u nabavku u jedan od hipermarketa i pokupovali brda tih stvarcica,koje se meni eto nikada nisu ni cinile bitne,hocu reci birao sam te ovo hocu,te ovo mi se ne svidja,necu da jedem,baci...itd... Usao sam dnevni boravak i zatekao ga u istom polozaju,gledao je pravo u zid,kao da gleda kroz njega,kao da me nije primecivao,blagim tonom sam rekao "evo nasao sam vam nesto da ponesete",okrenuo se hitro prema meni i uz blagu dozu neverice u pogledu i dalje ostao nem,ustao je i zavukao ruku u svoj dzep,izvadio je kljuceve,na kljucevima se njihao mali privezak belog goluba,skinuo je privezak i pruzio mi u ruci,uzeo sam privezak i dao mu kesu,poceo je da mi se zahvaljuje,ne znam kako sada vama da opisem,ali ja sam se u jednom trenutku osecao mnogo srecnije od njega,mnogo srecnije nego kada sam dobio racunar,telefon,motor,kola,nekako je ta radost u meni odzvanjala,i jos uvek odzvanja,to me je i nateralo da napisem ovaj blog,ne da bih sada ja ispao neki dobrotvor u vasim ocima,nego da bih pokusao da prenesem tu emociju i tu radost i ispunjenost cineci jako male stvari a dobijajuci tako veliku dozu pozitivne energije,dozu srece koja ce verovatno tim dubokim plugovima ostati urezana duboko u mom srcu...Nekoliko trenutaka posto se ceo taj film odvio u meni po uzimanju tog priveska goluba iz njegove ruke ponovo sam se nasao u dnevnom boravku sa tim covekom,kome ni ime ne znam,izgleda da nije ni bilo bitno kako se zove u tim trenutcima,ponudio sam ga da ostane jos malo,mozda da popije nesto,rekao mi je da ga ceka sin kod kuce,i da ce se obradovati,neocekivano osetio sam da suza samo sto mi nije krenula,mogu reci da je to jednostavno bilo previse za mene,otpratio sam ga do vrata,zahvaljivao mi se sve vreme,ali sam ga prekinuo u tome,rekao sam mu da slobodno moze da dodje kada bude hteo sa sinom na caj,kafu,naravno u prenesenom znacenju ako opet zagusti,rekao je da ce me posetiti i da pozdravim svoje i da ce sledeci put poneti makar kafu i ratluk kada bude dolazio,gledao sam ga kako silazi niz stepenice,okrenuo se jos jednom i rekao "hvala ti od srca",izgleda da je to bio taj trenutak,osmehnuo sam se i osetio kako su mi obrazi vlazni,plakao sam a i da nisam bio toga svestan,sukob te srece i tuge u meni je eskalirao,osmeh mi je bio na licu,ali su suze tekle,isto kao i onog trena kada mi je taj covek zazvonio na vrata i sa onim isiljenim osmehom skrivao suze... Ovaj danasnji dogadjaj je u meni otvorio neko novo poglavlje zivota,poglavlje u kom sam poceo da pisem neke drugacije stvari,i da ne gledam svet vise tim ocima "mogu da izvoljevam i trazim sta hocu"...otvorio je jedan drugaciji svet,tuzniji ali sa mogucnoscu da bude srecnji...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

I po meni najzabrinjavajuca cinjenica,sto ovaj blog nije bar na oko uspeo da podstakne nekog mojih godina da ostavi komentar,izgleda da ovakve stvari ne zanimaju i ne doticu mlade,daj Boze da gresim...
#4, 08.01.2012 - 22:21
dusko62 (67)
Ucinio si nesto plemenito,, cestitam,,
zivuim u Nemackoj, gde imade isto takvih slucajeva.
u jednoj bogatoj zemlji,, u mojoj radnoj torbi uvek je bio 1 sendvic vise,, za jednog siromaha,,
#3, 08.01.2012 - 21:10
Hvala vam,kada bi vise ljudi razmisljalo poput vas,napolju bi bilo manje gladnih...
08.01.2012 - 22:18
nislice (46)
#2, 06.01.2012 - 01:04
:(
06.01.2012 - 01:37
citer (47)
ja se isplakah sita , a mogu misliti kako je tebi bilo , uradio si pravu stvar
#1, 05.01.2012 - 22:57
Tuzno je sto je doslo do toga da ides od kuce do kuce i da trazis nesto da tvoje dete jede,ja sam mlad imam 20 godina,ne znam kako je to,ali znam da ce ovakvih slucajeva biti sve vise i vise :(
06.01.2012 - 01:37