Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cica58 blog

„Eh, da mogu da vratim vreme...“ – pomislio je Eugen Nabokovski, sredovečni farmer, nakon svog trećeg razvoda. Ponovo je ostao sam, ponovo svojom krivicom, pa je već polako počeo da shvata da ništa nema smisla. Opet je shvatio da ljubav ne postoji i pomišljao čak i na samoubistvo. I dok je za kuhinjskim stolom ispijao ko zna koju čašu džina, pred njega je iskočio mali, zeleni, patuljak.

„Zdravo, Eugene, ja sam tvoj dobri duh, Fridrih. Pošto si upravo po 666. put u životu u sebi pomislio tu rečenicu: „eh, da mogu da vratim vreme“, moja obaveza je da ti sad iznesem jednu ponudu od majke sudbine. Vidi ovako, imaš priliku da proživiš svoj život još jednom, s tim što ćeš se sećati svega što si do sada proživeo, dešavaće ti se iste stvari, ali ćeš moći da praviš drugačije izbore.“ – reče patuljak i nasmeja se tako da mu se vidi zlatan zub.

Eugen je prvo mislio da halucinira i da je previše popio, tako da je rešio da prihvati ovu igru malog zelembaća iz svoje glave. „Šta tražite za uzvrat, ti i ta sudbina?“ – pitao je Eugen, podrignuvši glasno, tu negde oko zareza. „Recimo sva ona tvoja polja lavande, to je sad unosan posao. Može?“ – upita ga patuljak i zatrepta osam puta u sekundi.

Pošto je očajni i pripiti Eugen prihvatio ovu pogodbu, sutradan se probudio kao osamnaestogodišnjak, jer je sam to doba označio kao prvu prekretnicu u svom životu. Naravno da mu polja lavande više neće biti potrebna, promislio je dobro, sada će upisati koledž i postati neko i nešto. Ovaj put je uspeo da se odupre pritisku roditelja, koji su insistirali da nastavi sa farmerskom porodičnom tradicijom. Upisao je filozofiju i prionuo na učenje sa velikim elanom. Međutim, sa druge strane, primetio je da pravi i mnoge izbore istovetne onima iz prethodnog života. Čudio se samom sebi, kako ne može da se odupre, bez obzira što je znao da to ne vodi ničemu dobrom. Tako se Eugen, pred kraj studija, ponovo oženio svojom prvom ženom, Elenor, bez obzira što je znao da će ona posle samo godinu dana nastradati u saobraćajnoj nesreći. Suviše ju je voleo da bi propustio reprizu tih godinu dana sa njom, a kada je ponovo došao taj crni dan, to ga je još više rasturilo nego prvog puta. Mogao je da menja svoje izbore, ali ne i izbore drugih ljudi, tako da nikako nije mogao da natera Elenor da tog dana ostane kod kuće, poginula bi sutra.

Završio je studije, ali posla nije bilo. Kada je opet sreo svoju drugu ženu, Elizabet, rešio je da ovoga puta ne padne na njen šarm, jer je dobro znao da će ga na kraju izigrati. Međutim, ona se istovremeno upoznala i sa Eugenovim starijim, i daleko poznatijim, bratom od strica, koji je bio čuveni pisac i slikar, pa je Eugen oba života nekako proživljavao u njegovoj senci. Sada se još taj mali crv spanđao i sa njegovom drugom ženom, što je bio vrhunac poniženja za Eugena, mada niko drugi to nije mogao da shvati, pa se on proždirao iznutra.

Odbijao je ponude za posao, sve dok nije naišla ona koja mu se svidela. Konačno je uspeo da postane profesor u jednom malom mestu. Dvoumio se šta da radi sa svojom trećom suprugom, Emom, sa kojom je uskoro trebalo da se, sasvim slučajno, upozna. S obzirom da mu je ta patnja bila najsvežija i da ga je ona i dovela do ovde gde je sada, rešio je da tog dana ipak ostane kod kuće. U školi je sve funkcionisalo vrlo dobro, sve dok se nije zaljubio u učenicu po imenu Erika. Imala je sedamnaest godina, skoro tri decenije mlađa od njega, ali nije tako izgledala. Simpatije su bile očigledno obostrane, ali je Eugen to ipak pogrešno shvatio, pa je jednom zadržao Eriku posle časova i malo preterao sa intimiziranjem. Eugen je ubrzo bio izbačen sa radnog mesta, ali je ceo slučaj zataškan, na zahtev Erikine porodice. Međutim, kada je opet došao onaj dan pojavljivanja patuljka, Eugen je ponovo rešio da se napije, ali ovoga puta u kafani, a ne da mu se usamljenom priviđaju razne stvari. Bio je uplašen, jer nije znao kakve ga sve neizvesnosti čekaju u budućnosti.

I dok se tako pijan vraćao kući, sreo je svoju bivšu i neizabranu treću ženu, fatalnu Emu Braun. Prišao joj je kao i svih onih godina dok su bili u braku, ali ga je ona čudno i uplašeno gledala. Pokušao je da joj objasni neke stvari, da prizna da je pogrešio, da mogu sve iz početka, da zna patuljka koji sve to može da sredi, uveravao je da je sa njim sve u redu, osim što je malo popio, ali je uporno zvao Emu po imenu, mada je ona bila ubeđena da se nikad ranije nisu sreli. Kada je postao agresivniji, Ema je počela da doziva pomoć, što je Eugena još više razljutilo. Bila je to jedna baš ružna scena nasred ulice, sve dok policija nije stigla...

Eugen je sedeo u samici, ogrnut nekakvim prljavim ćebencetom, očekujući verovatnu tužbu zbog dvostrukog pokušaja silovanja. Mislio je kako je samo želeo svoju slobodu, a eto dokle je stigao. Te noći nije mogao da spava, a negde pred zoru se u ćeliji odjednom pojavilo ono isto zelenkasto stvorenje. „Zdravo, Eugene, opet se srećemo na ovaj datum. Moram da ti se zahvalim i u moje i u mamimo ime, onaj posao prosto cveta, toliko da se u našim krajevima više ne kaže da nešto ide kao alva, nego kao lavanda.“ – patuljak triput pljesnu dlanovima. Eugen je bio toliko besan da bi najradije zadavio tu malu spodobu, ali je shvatio da mu je on možda jedina nada. „Čekaj, čekaj, nemoj da ideš, preklinjem te, hoću da sve vratim kako je bilo, hoću moja polja lavande nazad, hoću nazad svoj život!“ – viknuo je Eugen, ali u prostoriji više nije bilo nikoga. Samo je proćelavi čuvar, uznemiren ovom drekom, došao do samice i mrzovoljno rekao Eugenu: „Kasno je. Ne viči. Suviše je kasno...“



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 22  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Bauk84 (32)
Jezivo...
#4, 10.02.2012 - 17:58
Ma,nije...samo...pamet u glavu....
11.02.2012 - 12:41
11.02.2012 - 12:40
gracija (66)
#2, 10.02.2012 - 13:34
10.02.2012 - 13:34
#1, 10.02.2012 - 11:53
 

Korisnik
Blogovi: tagovi
nema tagova