Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sunasce68 blog

Prošlo je skoro mesec dana od kad nisu u kontaktu, ali ko još broji dane, sate, minute... Otvorila je naduvene i crvene oči posle polu prespavane noći. Do kasno je prepričavala svoju priču muškarcu, koji je od skoro u njenom životu na neki način. Primetila je da mu se dopada i osetila je potrebu da bude iskrena, da ga upozori, da mu objasni da se ona predala. Iz nekog razloga on nije pobegao. Grlio je pola večeri, pokušavajući da je uteši i povrati joj osmeh na lice. Pričao je tako da su je reči i plašile i rastuživale i ublažavale bol, što joj je bilo neophodno, pa makar bilo i na kratko, da napravi bar petominutnu pauzu u toj zbrci koja joj je bila u svakoj ćeliji. Bez obzira na kratkotrajni predah, ošamućena, ni sinoć nije mogla dugo da zaspi. Pogledavši u sat, demonstrativno se pokrila ćebetom preko glave, poželevši da nije jutro. Bilo joj je jasno da je na redu još jedan težak dan, ali se ipak na trenutak ponadala da će biti za nijansu lakši od prethodnog. Dok se trudila da natera sebe da ustane iz kreveta, misli su nastavile da joj se roje tačno na mestu na kom je prethodnu noć zaspala. "Opet sve iz početka. Dokle više?" veštački je prizvala te reči u glavu, ali to je bilo lako, jer je već bila iskusna u tome. Svaki dan joj je isti: ustane ujutru, mehanički obavlja unapred predviđene obaveze, pokušavajući na sve moguće načine da se potpuno stopi sa njima kako ne bi morala da razmišlja o njemu, pa kad ne uspe u tome, počne iznova da nabraja sebi zašto on više nije tu. Prazna i iscrpljena, hoda sa nekom senkom u očima, koje se za oštrovide cakle od suza. Da li je zaslužio da ga toliko voli? Eh, možda i nije, ali joj je teško da baci u vodu skoro dve godine u kojima je on imao glavno mesto u njenom životu, srcu.

Kada je to među njima počelo, bilo joj je jasno da mnogo rizikuje. Bez obzira na to, išla je sa all in-om, baš kao u partiji pokera gde se možda ne vrte velike pare, ali uložiš baš sve. Na tom stolu je bilo sve što je imala, što ima sad, što bi možda mogla imati, bila je cela ona sa svojim srcem na dlanu, svim snovima, željama, planovima. Sad joj je jasno da je druga strana uložila još veću gomilu do njene, prepunu praznih obećanja, ležnih nada, nepostojećih snova ili je sve to bila velika iskrena gomila, ali namenjena nekoj drugoj ženi. Kada bi neko i pokušao da joj skrene pažnju da bi to mogla da ispadne greška, ona je potpuno svesna svega, stavljala "veto" na tu temu. Duboko je verovala da je voli onako kako je pričao, živela je "za ljuljašku". Znam, sad mislite: "Pobogu, kakva ljuljaška?". Jednom prilikom joj je rekao: "Zamišljam nas na nekom tremu, kako zagrljeni sedimo na ljuljašci, stari, ali još uvek zaljubljeni." U tu scenu je išla sa all in-om. Stalno je govorio da je voli najviše, da su mu ona i njegov sin najbitniji. Čak je jednom izjavio da je jedan njegov bubreg njen, ako zatreba. Ja da vam kažem, možda je trebalo odmah da uzme taj organ, kad već ništa drugo nije dobila od njega.

Od početka je znala da to postoji dok je ona tu, dok čeka, dok se trudi. Bilo joj je jasno da ako kaže da odlazi, on neće učiniti ništa da je zadrži, jer je nekako sve bilo podređeno prioritetu koji nije bila ona. Čak mu je jednom i rekla da je u čitavoj njihovoj priči nju žrtvovao. Tom prilikom joj je izjavio da ako ona ikada odluči da ode od njega, on nikad neće dići ruke od nje i pronaćiće je da bi bio sa njom.

Danas, kad počne svega toga da se priseća, prekida tok tih misli i priziva u sećanje njegove postupke, a ne reči. Seti svih onih subota i nedelja kada joj se nije javljao pod različitim izgovorima, sa uvek dobro izgrađenim objašnjenjem i sjajanim opisom utučenog čoveka koji je hteo da iskoči iz sopstvene kože jer nije mogao da se javi, a koliko ga je samo puta zamolila da joj to ne radi i da se javi bez obzira na sve drugo, koliko puta mu je rekla da je time gura od sebe, da ona svaki put razmišlja gde je, šta radi, zašto se ne javlja, da to poistovećuje sa tim da njemu nije stalo do nje. Seti se njegovih obećanja da će doći, što se nije desilo. Pogleda slike gde se vidi burma koju još uvek nosi na ruci, zamisli ga kako uveče leže kraj svoje žene. Nikad nije uspevala da razume da neko nema dva minuta vremena da se javi ili da uvek nešto iskrsne. Ona je bila spremna da poravna planine za njega i to je radila, jer je želela da mu pokaže koliko ga voli. Ostavila je muža i sa dvoje dece se vratila u roditelja u drugi zatvor, bez posla, ali sa planom da svoj život gradi sa njim. Ostala joj je jedna stvar koju nije žrtvovala za njega, a možda bi se i toga odrekla da je on učinio bilo šta za nju. Sve to vreme je čekala da pljačkaš pusti barem jednog od stotinu talaca, kao znak dobre volje. Nije dočekala. Jednostavno, bilo je pred vikend kada joj je obećao da će se javiti: "Javiću se sigurno, ljubavi, moram. Ako ne budem mogao drugačije, poslaću ti sms, ne brini." Bilo joj jasno da se to neće dogoditi, ali je ipak čekala, svakih dva minuta gledala u telefon, nadala se barem nečemu. Tog vikenda je prvi put sebi zvanično i glasno priznala da on nju ne voli i od tad je to misao koju teška srca ponavlja sebi kad je ponese nada. U nedelju uveče je pripremila poruku za njega, ali nije htela da mu pravi probleme, pa je čekala ponedeljak ujutru da mu pošalje. Možda je pravi razlog bio taj što se molila bogovima da se javi i da jeste, verovatno je ne bi ni poslala. U poruci je stajalo da je konačno shvatila da je on želeo da ona pukne i ode od njega, da mu želi mnogo sreće, ga voli, ali da mu ipak mora reći zbogom. Njegov jedini komentar na to je bilo "Strašno!!" i posle toga se više nije javljao.

Ona je bez objašnjenja obrisana sa njegove liste postojanja i stalno razmišlja o tome zašto joj nije rekao. Zašto je držao uz sebe toliko dugo, zašto joj je do poslednjeg trena obećavao život kraj nje, govorio da je voli najviše, zvao ljubavi, zar nije mogao da skupi hrabrost i da se suoči sa njom. Još bi trebalo da mu to bude lakše, jer nije morao da je gleda u oči dok joj to govori, samo je trebalo da pošalje poruku. Možda bi joj bilo lakše da je to čula od njega, možda bi ga lakše prebolela. Ovako je svaki dan borba i rvanje sa neosnovanim zrakovima nade da nije izgubila, a kad padne noć i dok deca spavaju, ostaje sama sa svojim bolom i plače. Teši se činjenicom da je sve učinila za njega i nema onog gorkog ukusa u ustima na pomisao "Možda sam mogla više" ili "A šta da sam to i to...", ali ipak zaspi sa željom da se ne probudi.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 15  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Danka46 (68)
Potresno,dobro je jedino sto ima tebe da joj das snagu da nastavi...
#6, 04.03.2012 - 20:49
Mislim da je rekao Selimovic, ali nisam sigurna..." da je u najvecem i pred najtezim covek uvek sam".
04.03.2012 - 21:31
Kiss.
04.03.2012 - 20:06
Svaka osoba koja se tako ponese je za mene osoba bez m.....a i nema svoje ja, to su kukavice, strasno je to i jako zalosno, glavu gore isa verom u bolje sutra ako je ovo istinita prica a verujem da je....pozz od nine
#4, 04.03.2012 - 15:07
Istinita prica, iz tri dela, ovde su sva tri..rec je o osobi koju mnogo volim i sa kojom sam navijala za happy end...
04.03.2012 - 20:06
Blizanko,nema te onda dođeš i ovako me rastužiš
#3, 04.03.2012 - 14:38
Znam....Nisam imala snade da napisem ovaj treci deo jer sam bila tuzna.
04.03.2012 - 20:05
prekrasno i pretužno...nalazim se u ovim riječima...
#2, 04.03.2012 - 13:26
Hvala.
04.03.2012 - 20:01
Milunko (60)
Uh!!! Ovo je strasno.!!!!!! Verujem da je istinito.
#1, 04.03.2012 - 12:41
Jeste, ovo je treci deo price, postoje ovde i dve pre ovoga, ovo je kraj.... To je zivotna prica jedne osobe koja mi je bliska i koju mnogo volim. Dugo sam oklevala da napisem treci deo ili zavrsnicu nadajuci se happy endu...
04.03.2012 - 20:01