Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Ponekad mislim da mi ljudi kao da ne želimo da uvudimo neke stvari.Kao da po stoti put prolazimo jednim istim putem ali iznova i iznova očekujemo da će se na njemu dogoditi nešto novo.

Sa svim tim našim patnjama,strahovima,idealima ličimo na nekakvog neposlušnog učenika koji ponavlja razred iznova.Niko ne ostaje u našim životima zauvek.Samo je pitanje dužine vremena.I uvek smo sami.Sve ostalo je prividno zavaravanje.Nikada mi nemamo nekoga pa da za njim patimo.Imamo samo njegovo društvo i ulogu koju on u tom momentu vrši.Dakle ljudi jednostavno samo prolaze kroz naš život.Dolaze u njega kao gosti u nekakvu kuću.Ugoste se.Poklone nam vreme,pažnju a onda idu dalje.

Što nas dovodi to toga da smo uvek sami.Međutim samoća se izgleda danas smatra najvećom bolešćui.Jer pogledajte one koji su razvedeni kako ih žale.Ili one koji se nikada nisu venčali.Neko i raskid doživljaava kao katastrofu.U redu je to.Ali ja sada pišem o posmatranju okoline na samca kao i poimanju samca sopstvenog života.

Dakle deklariše se kao bolest.Beleg nekakav.Kao nešto što nije normalno.Što je neprilagođeno.

Kao reakciju dobijamo juranje.Svako samo da ima nekoga.Jer mora da ima nekoga a ne zato želi da bude sa nekim.U tolikoj toj trci da ne budemo sami rušimo sve pred sobom i ne vidimo da se zaprvo samo još više odaljavamo jedni od drugih.

Imamo i one koji se plaše ljubavi nakon razočarenja a i one koji je neumorno traže.Ali jedno je činjnica.Svako traži nekoga.

Pitam se kada smo postali toliko prestrašeni kada nam ni sopstvno društvo ne prija?

Da li znamo da najpre treba da naučimo da volimo da budemo sami se saobom?

I kako očekujemo da nas neko voli ako ne volimo sebe sami?

Dobro,istina je da sam uvek bila pomalo drugačija.Čudna.Da mi je uvek nedostajao delić samoće.Vreme samo za sebe.Da ne mogu da funkionišem ako ga nemam.

Ali primećujem da se ljudi toliko boje samoće da zaista ne prezaju ni od čega samo da sami ne budu.

Ne želim da pišem u ime drugih.

Ali ja volim svoju tišinu.

Tišina je spoznaja nas samih.Vreme kada smo isključeni i ne čujemo buku koju nam proklamuje svet.U tišini se razvija naše biće.Učimo.

Ima i onih koji smatraju da nisu u tišini ako su sa nekim sa kim se muče.Ili ako im je kuća puna a nezadovoljni su.

Takvi su na žalost u najvećoj tišini uma.Jer njihovi problemi nagrizaju i ućutkuju srce.Želje.Život.

Ako krenemo od toga da smo uvek sami i ne zavaravamo se prividnim susretima i osobama možda ćemo shvatiti i naučiti da osluškujemo tišinu našeg uma.

Jer upravo ona govori više od svega.

Samo u tišini uma čujemo kako govori naša duša.

Ne kažem ja da treba sam biti.Daleko od toga.Svako ima sopstvenu volju,potrebe i navike.

Ali svako ima i svoju tišinu.

Čak i kada nije sam.

Onda kada se svetla pogase a san nikako na oči da dođe.

Jedino tada čujemo sebe.

Bežati od tišine je bukvalno kao da bežimo od nas samih.

A osobe...kao osobe.

I dalje će se smenjivati u našem životu bez ili sa našom dozvolom.Ne remete one tišinu.Remetimo je mi teraući je.

I što je više teramo.Ona nas više grli.Tako vam je to sa tišinom.

Nikada ne ode kada je teramo.Tek kada je ugostimo i priglimo reši se na kratak izlet.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 21  |  negativni glasovi: 4

Napiši komentar:

ZLATI58 (58)
ŽIVOT JE ..I NIJE JEDNOSTAVAN. MEDJUSOBNI ODNOSI,M OSEČANJA, OSEČAJI ...SVE JE TO U NAŠIM RUKAMA. A U DRUGIM RUKAMATOLIKO KOLIKO DOZVOLJAVAMO.
#7, 25.04.2012 - 18:27
Sklopiti mir sa samim sobom,prihvatiti sebe kao najvažniju osobu u svom životu,mada nas uče da se treba žrtvovati za druge.Za decu,to je normalno dok zavise od nas,ali radi partnera,koji kaže da mislimo samo na sebe,da smo sebični što stavljamo sebe na prvo mesto? Pa koliko je to tek sebično kad neko traži da ti bude preči od sebe samog.I još na jednu stvar da se osvrnem,a toliko ih je u tvom blogu,da se može roman napisati od tema koje si pokrenula.Iz iskustva,većina žena koje ulaze u vezu rade to zbog pritiska okoline,zato kad odu nekud,budu onaj nepar,svi ih gledaju sažaljivo,tako da ulaze ne zbog neke ljubavi,opčinjenosti,već po kriterijumu,najmanje zlo,a ostalo što mu fali,dodaju mu u svojoj glavi.To je ta zaljubljenost,koja traje koliko i predstava u glavi o nekom,a buđenje je teško i razočaravajuće.Sasvim je drugo upoznati nekog,znati ga u svim situacijama,pa da se razvije neka vrsta ljubavi kao vrhunac bliskosti i prijateljstva.Ne kažem da sam u pravu,ali smatram da su ove virtuelne ljubavi bljeskovi samo,poput blica,gde se zaljubljuju dve osobe jedna u drugu na osnovu onog kako jedna drugu predstavlja,a ne u stvarni lik.I traje koliko može istina da se sakriva.U takvom slučaju,može da nastrada samo ko je iskren,ali ima ljudi koji ne umeju da budu neiskreni.
#6, 20.04.2012 - 12:35
Jutric mili moj Amdjelu za lepsi i uspesniji dan moj
#5, 20.04.2012 - 11:09
#4, 20.04.2012 - 00:11

Jutro Nina
20.04.2012 - 08:54
Hvala Ti
19.04.2012 - 23:05
vitezkoja (41)
samocu smo tražili i dobilje a tvrdimo kako je nemamo a u potaji svoje duše žudimo za bukom života trtljajuci o ljubavi jer ako se ima ljubav samoca i tišina nam tada ne treba samocu i tišinu je lako naci i odvojiti vremena za nju a naci nekog da stvori buku u životu e to je sada malo teže jer je tišina i samoca zatvorila sva cula i ne dopušta nam da osetimo buku đabeovde svi kao nešto pricamo kad to odzvanja u tmuloj praznini tišine
#2, 19.04.2012 - 22:11
Nekome je lako nekome nije...
Oni koji je imaju teraju je
Oni koji je naju prizivaju je i tako u krug
Mada manje ima ovih drugih,istina
19.04.2012 - 22:13
333Jovan (59)
Tišina zahteva samoću te ako je priželjkujemo želimo i biti sami...Koliko i dal prija samoća je odraz pojedinca.
Pozdravljam !!
#1, 19.04.2012 - 21:23
Svi mi imamo svoju tišinu
Želeli je ili ne
A ona je glasnija od sveke buke
Naravno da li prija samoća je individulano
Pozdrav veliki i tebi i drago mi je da si tu!
19.04.2012 - 21:24