Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Marko-39 blog

Zašto sad razmišljam o savršenstvu?Može li čovek biti savršen? Da li je ljubav produkt čoveka ili prirode? Zato što je jedino savršenstvo priroda... Boje i oblici koji se uklapaju... Mirisi i zvukovi, koji se nadopunjuju... Savršeno u svojoj jednostavnosti, i u svojoj veličanstvenoj moći ne zavisi od raspoloženja i hirova ljudi... More... savršenstvo prirode...Volim kada ne mogu zadržati u skupljenoj šaci talas što mi zapljuskuje prste, ma koliko se trudio, kapljice se izgube sa dlana... Volim kada mi noge uranjaju u sitan šljunak dok se talasi motaju oko članaka i rasplinjavanju dalje o obalu... More mi uvek vrati svoju savršenu ljubav... Volim da mislim da sam nekada bio neko morsko biće, inače ne znam kako drugačije da objasnim ljubav koju osećam prema toj ogromnoj vodi... Uvek me je fasciniralo to duboko plavetnilo...ti prelazi od plave ka zelenoj...u zavisnosti od svetla koje daje sunce... bojom koja mi je oduvek predstavljala pojam slobode... Hirovito, ili sasvim mirno kao površina ogledala...Mali brodovi koji na njemu izgledaju kao sitne kućice... Planine u daljini koje sputavaju da se savršeno plava boja ne stopi sa istim takvim nebom.... Kamena terasa, suncobran, u daljini more, prelive se u tim čudnim bojama, leto koje miriše sasvim uobičajeno, poznato, baš kako treba... Sve može biti kako treba , samo ako se potrudimo... Pusti me u mojoj nesavšenoj formi, da plutam kao brodić od papira.... Iako sam najveći sanjar plašim se da ne mogu ostvariti svoje snove...I zato puštam da vreme učini svoje...puštam neka mi misli hvataju svoje pravce...Kopanje po mojoj unutrašnjosti, kopanje po prošlosti, sasvim sigurno, nije bezbedna luka... Ja sam samo deo mora, bez te luke, kapetana i sigurnog pristaništa.... sasvim nesavršen... Savršenstvo je samo pojam koji mnogi prisvoje ne znajući kolika je odgovornost same reči...Savršeno sam... nesavršen...Još jedno savršenstvo o kome razmišljam je Usamljenost... Ma da, poznata reč, kada je izgovoriš polako, zvuči još usamljenije... mislim sama reč... Osećate to ponekada? Sami... a ljudi oko vas? Kao da ne govorite istim jezikom, pa i pored svih pokušaja da se sporazumete... ipak osećate savršenu prazninu. Odupirem se raznim pokušajima.... Prilagođavanja... Biti deo onoga što su svi ostali, drugi... Nikada nisam bio kao ostali... Uvek drugačiji...savršeno usamljen... Ti si moj život učinila posebnim... Mene si učinila posebnim... Niko to nije uradio do sada za mene... Sve što si videla u meni, što si izvukla na površinu, a ja sam od toga bežao godinama... Nisam verovao u ljubav... Sada znam da postoji... I ako ne mora da se desi u okvirima koje očekujemo...

C/P...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 27  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.