Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Koračala je trotoarima i uličicama,Skretala u glavnu ulicu i iz nje bežala pa se u nju vraćala.Koraci su joj bili hitri.Pomalo nestabilni jer su joj kolena podrhtavala.Izgledala je gotovo identično kao kada se pre nekoliko sati pojavila na promociji svoje treće knjige.Na sebi je imala istu haljinu.Iste cipele.A šminku je nekoliko puta popravljala u avionu na putu do ovog malog primorskog gradića.

Scene sa promocije su joj se smenjivale u umu zadajući joj noževe u srce.Gledala je sebe kako stoji pred gomilom nepoznatih ljudi koji su joj klicali i tapšali.Pred gomilom novinara koji su je obasipali blicevima.Kako traži pogled svoga muža koji je čitave večerii lutao ne stižući do nje makar je i čvrsto grlio jednom rukom radi sveta.

Stajala je i čitala predgovor knjige u kojoj je bilo svih po malo.Ali nje ovoga puta uopšte.Znala je da će ta knjiga biti hit.Apsolutni hit.Toliko je najvljivana.Ponuda je bilo sa svih strana.Da će prevazići prve dve.Baciti ih u zasenak.

Ali osećala se gore nego ikada.

Gledala je u korice koje su zaspljuskivali reflektori.Bile su napirlitane.Kičaste.Sjajne.Raznobojne.Više su ličile na nekakav spomenar osnovke.Iza njih se krila potpuno predvidiva priča sa srećnim krajem.

Znala je da bi istu tu knjigu osudila da ju je napisao neko drugi.Ali kada biolje razmisli ni ovu nije napisala ona.Bile su to samo rečenice koje je odabrala praćena uputstvima kritičara,čitalaca,muža.Donekle i njene majke koja je uvek imala prigovor kakav da uloži.

Oni su je tražili,zahtevali.Ona ju je samo prenela papir i okovala sopstvenim potpisom.Osećala je kao da se time bacila u rešetke.

Gledala je u njih.Njen takozvani tim za pravljenje uspeha.Mahom su to bile žene pedesetih.U čijim se očima ocrtvala gočina.Glad za vlašću.Za kontrolom.Upravljanjem.Nadmetanjem.

Setila se kako se gotovo uplšila kada ih je prvi put srela.Imala je čak nekoliko većih verbalnih sukoba.A onda je srela njega.Njenog sadašnjeg muža.Uspešnog prilično.Dominantnog.

I...počela da prihvata.Savete.Predloge.Kritike.Oblikovanje je počelo pre nego što je primetila.Kako su dani odmicali sve je više u njenim delima bilo njih a manje nje.

Slava je rasla.Svakim danom.Imala je sve.Publiku.Novinare.Čitaoce.Svaki je njen korak bio propraćen.

Ali sve je manje bilo nje u njenom životu.

Sve dok se jednog jutra nije probudila i shvatila da je davala drugima.Vreme.Šanse da kroz njen život žive svoj.Da je prihvatala.Popuštala.Nudila.

Al za uzvrat dobijala poklone.novac,ugovore praćene lažnim poljupcima u vazduh i izveštačenim osmesima.

Tada se setila njega.

Beše u njenom predhodnom životu.Nije toliko davno prošlo koliko se činilo.Bio je siromašan i živeo kraj mora.A ona se radovala ostancima na plaži sa njim i deljenjem jednog jedinog sendviča.

Uprsko svemu,pa i mužu koji je došao u njen život tako je često sanjala jedan isti san.Da ide u taj gradić i tražo ga.Nije znala ništa o njemu.Da li je oženjen.Ima li decu...

Samo je želela da ga vidi.Dodirne.

Snovi su postali teški.Okivali su noći kricima i vapajima.Na posletku je rešila da ode i potraži ga.

Kupila je kartu.I odmah nakon promocije se ukrcala u avion.Uz predhodno dobro osmišljen izgovor.

Morala je to da uradi.

Nikada neće zaboraviliti njegovo lice kada ju je ugledao.Beše to pre nego što je izašla iz njihovog nekadašnjeg stana i počela da trči.

Gledao ju je kao nekakvu nakazu.Kao ženu koju ne poznaje.Koju nikada video nije.On...čovek koji je želeo život za nju da da.Pozdravio se sa njom tako uzdržano.Njegov je pogled u jednom momentu srušio sve ono čeu se potajno nadala.Podsvesno.Rušio je i postavio tamo,u neka ranija vremena.Kada je bila sa njim.Živela za njega.

Nije primetila njegove pohabane cipele niti majcu koja je datirala iz vremena kada je bio sa njom ali jeste devojčicu koja je istrčala iz retorana i dozivala tatu.

Gledao je u njene cipele.Vrtoglavo visoke platforme.Bilo ju je pomalo stid.

Shvatila je da se ništa nije promenilo u tom gradiću.Samo...nije više bilo nje.Devojčica je pritrčala i izrazila divljenje prema njenoj haljini.

Pogledom joj je rekao da ode.Još uvek je bio konobar.A judi su zurili u nju.

I sada je išla ubrzanim korakom.Gledala u sopstveni odraz na ogledalim izloga.Kao da gleda u neku sasvim drugu ženu.Pogledala je u cipele.Izula ih i krenula da korača bosa ka moru.

More ju je uvek razumelo.Ono je upijalo svaku njenu suzu.Ali se i njega odrekla.Čega zarad?Života koji je bio sve samo ne njen.

Približavala mu se.Osećala je pesak pod stopalima.Skinula je haljinu i sada je na sebi imala jednostavan kombinezon.Sličan haljinici kakvu je imala nekada.Baš tu i baš sa njim.

Shvatila je da je imala sve ali da sebe više nije imala.

Sada je živela kao neka od njenihi junakina.Po uputstvima i pravilima.Zavisnosti od njenog pera.Unapred određenom scenariju.I sigurnim i izvesnim krajem.

Bacila je u more haljinu i sandale i počela da vrišti.

Nije bilo nikoga u blizini.Stiskala je ruke u plićaku privijajući ih uz telo.Kao da će tako osetiti nekadašnju sebe.Da će je ona ugrejati.

Zato je i došla ovde.Da proveri da li je jioš uvek živa.

Znala je da će već sutradan ponovo pripadati životim koji svi žive umesto nje.

Vešto osmišljenom životu potpisanom njenim imenom.

I da će svakim danom nestajati delić nje.

Sve dok se potpuno ne izgubi i počne da je živi druga.

Znala je da će svi oni.Lažni prijatelji,saradnici,novinari,čitaoci nestati ukoliko tako ne bude.

A ona,ona stara

Ona koja je trenutno bila sada.Zarivala dlanove u pesak a suze puštala niz obraze ne želeći da ih briše...

Ona će živeti kroz njena buduća dela.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 20  |  negativni glasovi: 3

Napiši komentar:

olgica (56)
Snovi su postali teški.Okivali su noći kricima i vapajima.Na posletku je rešila da ode i potraži ga.
#6, 19.05.2012 - 14:38
19.05.2012 - 18:14
cica52 (64)
Da si mozda pisala price za one romane ,moja tajna, ,romansa, ,istina, i sl, imala bi valjda sigurno neku korist.
#5, 18.05.2012 - 23:51
Ma neme veze
Pišem zato što volim...
19.05.2012 - 18:14
hehe ma izbrisala ja iz srca vec i ako se pokajem nikada mu necu priznat, ali neverujem da sam pogresila, te i ova u tvom blogu, zivot ide dalje i sretaju se nove osobe
#4, 17.05.2012 - 22:32
nislice (46)
#3, 17.05.2012 - 21:50
17.05.2012 - 22:28
vitezkoja (41)
sva slava novac ne može kupiti onaj osecaj slobode jednostavnosti islobode življenja koji je ostavila zarad zarad svog uspeha dobila je sve ali nije imala ništa imala je samo ljušturu dez duše koja je ostala na plavome morskom žalu i u njegovom srcu koje je nije zabaravilo ali ga je ona ostavila posežuci za velicinom koja je uništila caroliju
#2, 17.05.2012 - 21:21
Tako je!
17.05.2012 - 22:28
#1, 17.05.2012 - 21:14
17.05.2012 - 22:28