napravljeno: Četvrtak, 14. Jun 2012 Vreme 22:50.
izmenjeno: Subota, 16. Jun 2012 Vreme 23:40.
... Али од
тада је прошло много година. И све што је једном било важно и даље се не може
одмрсити из капиларске преплетености наших душа. Често једном уђе у сада, оно
је као трен истине, као пролаз у врт начињен дечјим рукама у огради, сасвим при
дну, и да би прошао мораш челом дотакнути земљу, прислонити срце о прашину док
те води слутња о лепоти која те тамо чека. И у мајској ноћи сетим се понекад
стрмог калемегданског зида, јануарског леда, како ходамо по уском лицу бедема,
изнад страшне опасности провалије што зјапи мраком испод наших корака. И оног
северног ветра што нас тада није могао оборити ни заледити душе. И помислим на
ту лудост, ту живу слику изгнаника које Бог чува од зла које вреба, и схватим
како се она садржи у скоро свакој назнаци среће, како упорно живи усред свих
наших смрти. И стресем се од мајске језе, од овог сунца које обасјава другачије
пољупце, оно двоје што сада стоје на том бедему и не знају да се пољупцем може
срести, оживети, издати или убити. Само је један пољубац изнад смрти...
sindirela
