Za ljubitelje tantre:

Mahamudra nema uporišta.

U literarnom smislu, Mahamudra znači veliki gest, ili Vrhovni Gest,

poslednji koji možeš da načiniš, posle čega više ništa nije moguće.

Mahamudra nema uporišta.

Budi ništa, i sve si postigao.

Umri, i postaćeš Bog.

Nestani, i postaćeš Celina.

Ovde kap nestaje, a tamo okean nastaje.

Ne hvataj se grčevito za sebe jer si samo to radio kroz sve svoje prošle živote: pripijao se, plašeći se da ćeš, ako se ne uhvatiš za ego, videti dole provaliju bez dna…

Zbog toga se držimo za sićušne stvari, vrlo trivijalne, i nastavljamo da se za njih hvatamo. Upravo to hvatanje pokazuje da si svestan beskrajne praznine. Nešto ima potrebu da se uhavti, ali tvoje hvatanje je tvoja samsara, tvoja beda. Dopusti sebi da padneš u provaliju, jer jednom, kada dozvoliš da padneš u provaliju, sam ćeš postati provalija.

Tada više neće biti smrti, jer kako provalija može da umre?

Tada tome više neće biti kraja, jer kako ništavilo može imati kraj.

Nešto može da se završi ako ima granica - samo ništa može biti večno.

Mahamudra počiva na ničemu.

Dozvoli mi da ti to objasnim pomoću iskustva koje si imao. Kada voliš nekoga, tada postaješ ništavilo. Kada si nekoga zavoleo, tada postaješ ne-sebe. Zbog toga je ljubav tako teška. I zato je Isus rekao, ‘Bog je kao ljubav’. On je nešto znao o Mahamudri - jer pre nego što je počeo da uči u Jerusalimu, bio je u Indiji. Takone je bio i na Tibetu, tako da je sretao ljude poput Tilope i Narope. Boravio je u budističkim manastirima. Učio je o onome što su ti ljudi nazivali ništavilom. Zatim je pokušao da svoje celokupno saznanje prevede na jevrejsku terminologiju. I tada je sve zbrkano.

Budističko učenje je nemoguće prevesti na jevrejski način izražavanja.

Nemoguće je, jer celokupno jevrejsko izražavanje zavisi od pozitivnih izraza, dok je budističko pretežno u nihilističkim izrazima: ništavilo, praznina. Menutim, ponegde u Isusovim rečima ima bljeskova. On kaže, ‘Bog je ljubav’, i time ukazuje na nešto. Na šta to ukazuje?

Kada voliš, tada postaješ niko. Ako ostaneš neko, tada ljubav neće moći da ti se dogodi. Čak ako se ljubav izmenu dve osobe na trenutak I dogodi, tada su to dva ništavila, a ne dve osobe. Ako si ikada imao iskustvo ljubavi, moći ćeš ovo da razumeš.

Dvoje ljubavnika sedi jedno naspram drugog, ili dva ništavila sede zajedno - jedino je tada moguć susret, jer su srušene barijere, granice su uklonjene. Energija može da se kreće sa jednog mesta na drugo jer nema više prepreka. I jedino u takvom trenutku duboke ljubavi moguć je orgazam.

Kada dvoje ljubavnika vodi ljubav, ako su oboje ne-sopstva, ništavila, tada se dogodi orgazam. Tada njihova telesna energija, njihovo celokupno biće izgubi sav svoj identitet. Oni više nisu oni - oni su upali u duboku provaliju. Ali to se dešava samo na trenutak: oni se opet vraćaju, ponovo počinju da se kače. Zbog toga se ljudi plaše i ljubavi.

Ljudi se plaše da u dubokoj ljubavi ne polude, ili da ne umru, plaše se onoga što može da se dogodi. Provalija otvara svoja usta, celo postojanje zeva - a ti si iznenada tu i možeš da upadneš u njih. Ljudi su preplašeni od ljubavi pa onda postaju zadovoljni seksom, a svoj seks nazivju ‘ljubavlju’.

Ljubav nije seks. U ljubavi seks može da se dogodi, on može da bude njen deo, nezavisni deo, ali seks sam po sebi nije ljubav - on je njena zamena. Ti kroz seks pokušavaš da izbegneš ljubav. Zamišljaš da si u ljubavi, a ne voliš. Seks je kao pozajmljeno znanje: daje ti osećaj da znaš bez znanja; daje ti osećaj ljubavi i voljenja bez voljenja.

U ljubavi tebe nema, a ni onog drugog takođe nema: jedino tada, iznenada, oboje nestaju. Isto se desilo i u Mahamudri. Mahamudra je potpuni orgazam sa celokupnim postojanjem.

Zbog toga se u tantri - Tilopa je Majstor tantre - duboki polni odnos, orgazmički odnos izmenu dvoje ljubavnika isto tako zove Mahamudra, a dvoje ljubavnika u dubokom stanju orgazma nalazi se na slikama u tantričkim manastirima i tantričkim knjigama. To je postao symbol konačnog orgazma.

Mahamudra nema uporišta,

ne čineći nikakav napor,

ali ostajući opušten i prirodan…

I to je sav Tilopin metod, sav metod tantre: ne čineći nikakav napor… jer ako činiš napor, ego jača. Ako činiš napor, ti se vraćaš.

Tako da ljubav nije napor, ne možeš u ljubavi da budeš napet. Ako činiš napor, nema ljubavi. Ti se ulivaš u nju, ne naprežeš se; jednostavno dozvoljavaš da ti se ona dogodi, ne činiš nikakav napor. To nije činjenje, to je dešavanje: Ne čineći nikakav napor… Isto će biti i sa Celinom, na kraju: ti se ne naprežeš već jednostavno tečeš sa njom… ali ostajući opušten I prirodan. To je put, sam temelj tantre.

Joga kaže, čini napor, a tantra kaže, ne čini ga. Joga je orijentisana na ego. Joga na kraju dostiže taj skok, ali je tantra od samog početka orijentisana na ‘ne-ego’. Na kraju i joga dostiže takvo saznanje, takvu dubinu, da tragaocu kaže, ‘Sada odbaci ego’ - jedino na kraju. Tantra to govori od samog početka, od prvog koraka.

Želeo bih da to ovako kažem: gde se joga završava, tantra počinje.

Najveće dostignuće joge je početak tantre - a tantra te vodi do vrhovnog cilja. Joga može da te pripremi za tantru, to je sve, jer je njen konačni cilj da ne činiš napor, da postaneš opušten i prirodan.

Šta je Tilopa podrazumevao pod ‘biti opušten i prirodan’? Da se ne boriš sa sobom, da budeš opušten. Ne stvaraj strukturu karaktera I moralnosti oko sebe. Ne disciplinuj sebe previše, jer će tvoja snažna disciplina da se pretvori u tvoje ropstvo. Ne stvaraj zatvor oko sebe. Ostani opušten, lepršav, kreći se sa situacijom, odgovaraj na situaciju. Ne kreći se sa karakter-jaknom na sebi, ne kreći se sa krutim stavovima. Ostani opušten

kao voda, a ne krut kao led. Ne opiri se, ne trudi se da poseduješ bilo šta za sebe, za svoje biće.

Ali celo društveno podučavanje ti nameće ovo ili ono: budi dobar, budi moralan, budi ovo ili ono. A tantra je potpuno s one strane društva, kulture i civilizacije. Ona kaže da ćeš, ako si suviše kultivisan, izgubuti sve što je prirodno, i tada ćeš biti mehanička stvar koja ne cveta, ne teče. Zato ne stvaraj strukturu oko sebe - živi iz trenutka u trenutak, živi sa pažljivošću. A za ovo je potrebno duboko razumevanje.

Zbog čega se ljudi trude da stvore strukturu oko sebe? Zato što im tada nije potrebna pažljivost - jer ako oko sebe nemaš izgrađen karakter, moraćeš da budeš vrlo, vrlo budan: moraćeš da prihvatiš svaki trenutak odluke. Ti treba da odgovoriš na svaku situaciju: nešto je tu, a ti si za to potpuno nespreman - tako da ćeš morati da budeš vrlo, vrlo budan.

Da bi izbegli budnost, ljudi su izmislili trik, a trik je karakter.

Primoravaš se na odrenenu disciplinu, tako da će se, bez obzira da li si budan ili ne, ta disciplina brinuti o tebi. Stvori naviku da uvek govoriš istinu, stvori od toga naviku, pa tako nećeš morati o tome da brineš. Ako te neko nešto pita, ti ćeš iz navike reći istinu - ali takva istina je mrtva.

A život nije tako jednostavan. Život je jako, jako, složen fenomen.

Ponekad je potrebna laž, ponekad istina može da bude opasna - moraš biti svestan. Na primer, ako uz pomoć tvoje laži nečiji život može da se spase a da ničiji time nije ugrožen, šta ćeš da uradiš? Ako imaš krut um, takav koji uvek misli da treba govoriti istinu, tada ćeš ubiti život.

Ništa nije vrednje od života, ni istina, ništa nije vrednije od života. A nekad tvoja istina može da ubije nečiji život. Šta ćeš da uradiš? Da li ćeš da žrtvuješ život samo da bi sačuvao svoj stari obrazac i šemu, svoj sopstveni ego stavom ‘ja sam čovek koji govori istinu’, samo da bi ostao to? To je previše, ti si potpuno lud! Ako život može da se spase, čak i ako ljudi misle da si lažov, šta u tome ima loše? Zašto previše brineš o tome šta će drugi reći o tebi?

To je teško! Nije lako stvoriti krut obrazac jer se život kreće i menja, u svakom trenutku situacija je nova i moraš na nju da odgovoriš. Reaguj sa punom svešću, to je sve. Takone, dozvoli da odluke proizanu iz same situacije, ništa ne montiraj i ne nameći. Ne brini o konstrukcijama u umu, samo ostani opušten, i svestan, i prirodan.

Takav je pravi religiozan čovek; inače, takozvana religiozna osoba je mrtva. Ona dela iz svoje navike, nastavlja da se ponaša po navici - a to je uslovljenost, to nije sloboda. Za svesnost je potrebna sloboda.

Budi opušten: zapamti ove reči što je moguće dublje. Dozvoli im da prodru u tebe: budi opušten - tako da u svakoj situaciji možeš da tečeš, lako, kao voda; ako se sipa u čašu, ona će preuzeti oblik čaše. Ona se neće opirati, neće reći, ‘to nije moj oblik’. Ako je sipaš u ćup, u krčag, ona će preuzeti njihov oblik. Ona neće pružati otpor, ona je opuštena.

Ostani opušten kao voda.

Ponekad ćeš morati da ideš na jug, a ponekad na sever, moraćeš da menjaš pravac; teći ćeš u skladu sa situacijom. Ako znaš kako da tečeš, to će biti dovoljno. Okean nije jako daleko ako znaš kako da tečeš.

Zbog toga ne stvaraj obrazac - jer celokupno društvo se trudi da ga stvori, a i sve religije ga stvaraju. Samo je nekoliko osoba, prosvetljenih, bilo dovoljno hrabro da ti kaže istinu, a ona je: budi opušten i prirodan!

Ako si opušten, bićeš, naravno, i prirodan.

Tilopa ne kaže, ‘Budi moralan’, on kaže, ‘budi prirodan’. A to je potpuno suprotna dimenzija. Moralan čovek nikada nije prirodan, ne može da bude. Ako oseća ljutnju on ne može da je ispolji jer mu moralnost to ne dopušta. Ako oseća ljubav on ne može da voli jer je tu moralnost. Kada dela, on je uvek u skladu sa moralom; nikad nije u skladu sa svojom prirodom.

Ali ja ti kažem: ako se krećeš u skladu sa svojim moralnim obrascem a ne u skladu sa svojom prirodom, nikada nećeš dostići stanje Mahamudre, jer to je prirodno stanje, najviši vrh prirodnog postojanja. Kažem ti: ako osećaš bes, budi besan - ali moraš da sačuvaš savršenu svesnost. Bes ne sme da potisnue tvoju svesnost, to je sve.

Dopusti besu da bude tu, neka se dogodi, ali pažljivo prati šta se dešava. Ostani opušten, prirodan, svestan, posmatraj šta se dogana.

Vremenom ćeš videti da će mnoge stvari jednostavno da nestanu, neće se više nikad dogoditi - a da ti nisi učinio nikakav napor. Ti se ni malo nećeš truditi da ih uništiš, a one će jednostavno nestati.

Ako si svestan, bes će nestati. Jednostavno će izgledati glupo – ne loše, zapamti, jer loše je teška ocena. On će naprosto izgledati glupo! Bes nije loš, i ne posmatraj ga tako, on je jednostavno glup: on nije greh, već jednostavno glupost. Pohlepa nestaje, ona je glupost. Ljubomora nestaje, ona je glupost.

Zapamti ovo ocenjivanje. U moralnosti postoji nešto dobro i nešto loše. U prirodi postoji nešto mudro i nešto glupo. Prirodan čovek je mudar, a ne dobar. A neprirodan čovek je glup, a ne loš. Tu nema ničeg lošeg niti dobrog, samo mudrih i glupih stvari. Ako si budala, povređivaćeš sebe I druge, ako si mudar, nećeš povrenivati nikoga - ni druge, ni sebe.

Ne postoji ništa nalik grehu i ništa nalik vrlini - sve je mudrost.

Ako želiš da je nazoveš vrlinom, zovi je vrlina.

I postoji neznanje -

Ako želiš da ga nazoveš grehom, to je jedini greh.

Pa, kako da transformišemo svoje neznanje u mudrost? To je jedina transformacija - a ti ne možeš da je iznudiš: ona se dešava kada si opušten I prirodan.

…ostajući opušten i prirodan, možeš slomiti jaram - i tako postići Oslobođenje.

I tako ćeš jednom postati potpuno slobodan. Na početku će to biti teško, jer će te stare navike neprekidno prinunivati da nešto činiš: želeo bi da budeš besan - a stara navika ti se smeje u lice. Postoje ljudi za koje si siguran da su besni, iako se smeju. Svojim specifičnim smehom oni izražavaju bes. Nešto ružno osećaju, a lažan osmeh obasjava njihovo lice. To su licemeri.

Licemeri su neprirodni ljudi: ako su besni, oni će se smejati; ako mrze, oni će pokazivati ljubav; ako bi te rado ubili, pretvaraće se da su saosećajni. Licemeri su savršeni moralisti - potpuno izveštačeni, plastično cveće, ružni, beskorisni; to nije cvet, to je imitacija.

Tantra je prirodan put: budi opušten i prirodan. Biće teško, jer stare navike moraju da se razbiju. Biće teško, jer ćeš morati da živiš u društvu licemera. Biće teško, jer ćeš svugde dolaziti u sukob sa licemerima - ali ćeš morati kroz to da proneš. Biće teško, jer je mnogo uloženo u lažno, u imitacije. Možda ćeš ostati potpuno sam, ali to će biti samo prolazna faza.

Uskoro će drugi početi da osećaju tvoju autentičnost.

Zapamti da je autentičan bes bolji od lažnog osmeha, on je bar autentičan. A čovek koji ne može da bude autentično besan, ne može uopšte da bude autentičan. U suštini, ako je autentičan, on je istinit, istinit prema svom biću. Što god da se događa, možeš biti siguran da je istinit.

Ovo je i moje gledište: da je iskren bes lep, a lažan osmeh ružan; da iskrena mržnja ima svoju sopstvenu lepotu, kao i iskrena ljubav - jer lepota je od Istine.Ona nije u vezi ni sa mržnjom, ni sa ljubavlju - lepota je od istine. Istina je lepota bez obzira u kom se obliku javlja. Stvarno mrtav čovek je mnogo lepši nego lažno živ, jer je istina, osnovni kvalitet bića, tu.

Mula Nasrudinova žena je umrla. Susedi su se okupili. Mula Nasrudin je stajao potpuno miran, kao da se ništa nije dogodilo. Susedi su počeli da plaču i zapomažu, i rekoše mu, ‘Šta radiš, Nasrudine, stojeći tu? Ona je umrla!’

Nasrudin reče, ‘Sačekaj! Ona je takva lažljivica - naročito poslednja tri dana. Sačekaću da vidim da li je ovo istina ili nije.’

Ali, zapamti: lepota potiče od istine, autentičnosti. Postani autentičniji, i procvetaćeš. I što autentičniji postaneš, postepeno će mnoge stvari da otpadnu same od sebe. Nećeš morati da činiš nikakav napor, one će same od sebe da nestanu. A kada se naučiš toj veštini, bićeš sve opušteniji i sve prirodniji, autentičniji. I Tilopa kaže:

i tada ćeš slomiti jaram -

i tako postići Oslobođenje.

Oslobođenje nije nešto jako daleko, ono se jednostavno krije iza tebe.

Kada si autentičan, vrata su otvorena - ali ti si takav lažov, takav prevarant, takav licemer, ti si tako duboko nepošten; zbog toga osećaš da je sloboda vrlo, vrlo daleko. Nije! Za autentično biće sloboda je jednostavno prirodna.

Ona je prirodnija od bilo čega drugog.

Kao što voda teče prema okeanu,

kao što se para diže prema nebu,

kao što je sunce vrelo, a mesec hladan, za autentično biće je sloboda.

To nije ništa čime bi se hvalio. To nije ništa za šta možeš ljudima reći da si postigao.

Kada su Lin Chia upitali, ‘Šta se desilo sa tobom? Ljudi kažu da si postao prosvetljen’, on je slegnuo ramenima i rekao, ‘Desilo? Ništa – sekao sam drva i nosio vodu za ashram, jer se zima približava.’ On je slegnuo ramenima - tako beznačajan gest.

Rekao je, ‘Ništa se nije dogodilo. Kakvu glupost pitate! Prirodno je nositi vodu sa bunara i seći drva u šumi. Život je potpuno prirodan.’ Lin Chi kaže, ‘Kada mi se spava, ja spavam; a kada sam gladan, ja jedem. Život je potpuno prirodan.’

Sloboda je tvoje savršeno prirodno postojanje. Sloboda nije nešto zbog čega se treba hvaliti: kako si postigao nešto vrlo veliko. To nije ništa veliko, ništa izuzetno. To znači biti prirodan, samo biti to što jesi.

Pa, šta da se radi?

Odbaci napetost, odbaci licemerje, odbaci sve što si uzgajao oko svog prirodnog bića - postani prirodan. U početku će biti vrlo, vrlo teško, ali samo na početku. Jednom, kada se tome prilagodiš, i drugi će osetiti da ti se nešto događa, jer autentično biće je tako snažno, tako privlačno. Oni će početi da osećaju da se nešto dogodilo: on nije više deo nas, postao je sasvim različit. Ali ti nećeš biti gubitnik, jer je sa tebe otpalo samo ono što

je bilo neprirodno.

A kada jednom stvoriš prazninu odbacivanjem svega što je neprirodno, pretvaranja, maske, tada prirodno biće počinje da cveta. Njemu je potreban prostor.

Postani prazan, opušten i prirodan. Neka to bude najosnovniji zakon u tvom životu.

Pesma se nastavlja:

Ako neko vidi ništavilo dok gleda u prostor;

i ako on tada umom posmatra um,

on uništava razlike

i postiže Budastvo.

Oblaci koji tumaraju nebom

nemaju korenje, ni dom;

niti to imaju raznolike misli

dok plutaju umom.

Jednom, kada je sopstveni um uočen,

razlike prestaju.

Oblici i boje se stvaraju u prostoru,

ali prostor nema primese ni crne, ni bele.

Sve stvari proizilaze iz sopstvenog uma,

um nije zaprljan ni vrlinama ni porocima.

12. februar

BHAGAWAN SHREE RAJNEESH

T A N T R A

VRHUNSKO RAZUMEVANJE