Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
nicolapfc blog

„IMAM KOGA DA VOLIM, VOLIM PARTIZAN!“


To što čuvamo u snovima i za čim naša srca drhte, to čemu se kunemo i pesmama svojim slavimo, posebno je samo po sebi. Neobičnim i posebnim, od svega drugačijim i sasvim neuporedivim, učinila ga je istina, da na svetu ne postoji ništa veće, nego što je naša ljubav prema crno-beloj boji.

To bajkovito „da volim crno-bele…“, spremno da daje kad treba i koliko treba, bez ikakve mere i računa, stvarajući jedno beskrajno i svakom drugom nepojmivo knjigovodstvo, međusobnog davanja i primanja bez kraja, sa čudesnom matematikom, gde je mnogo toga neshvatljivo, a samo je konačni zbir jednostavan, potpuno jasan i svakome razumljiv.

Mi nismo rešili da bodrimo Partizan, birajući tek tako njegovo, od toliko drugih imena. Prosto smo ga zavoleli u jednom trenu, onog prvog dana, kada smo shvatili da će to biti zauvek, znajući kako pored te ljubavi, za sreću nije potrebno još mnogo.

Istog časa krenuli smo s njim, uvezani nitima od žive i stvarne strasti, koju nismo tražili ni stvorili sami, već nam je data i suđena još onog dalekog, maglovitog oktobra kada je sve počelo.

Onako mali, opijeni od uzbuđenja, široko otvorenih očiju, pronašli smo svoj vlastiti deo „Hrama“ i sigurno rekli – Uzimam sve i „plaćam“ koliko tražite. To je bilo dovoljno kako bi Partizan postao naš.

Mi ga zovemo našim, jer se svojim zove sve što je srcu milo. Ali, Partizan se ne može imati, na bilo koji način posedovati, ne može se prodati ni kupiti, ne može se od njega ništa uzimati, ako se neće sve davati. Jedino tako se može imati pravo na trenutke koji nemaju cenu i koji se zauvek pamte i samo tako se može bez stida pogledati u požutele slike onih čija se imena sa ponosom izgovaraju.

I svaki put, kada nam kažu, da postoje i „veći“ i „bolji“ za koje se navijati mora i kako njihovi trofeji vrede više i sijaju jače, mi odmahnemo rukom dobrog čika Duška, znajući da smo od početka oslobođeni obaveze da navijamo. Ta potreba je oduvek pripadala drugima, a za Partizan je bilo dovoljno samo da se voli.

Istina, kažu neki kako u toj ljubavi ima i bola i tuge, ponekad izneverenih nada i nedosanjanih snova. Ali, oni nikada neće razumeti, ono što je nama tako vidljivo i jasno, da se svaki bol i svaka tuga, da se sve nade i snovi ovoga sveta, ispravljaju i ravnaju negde gore, povrh Topčiderskog brda i da ma kako osećali da nije uvek lako, zauvek ćemo znati koliko je lepo voleti Partizan.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

nislice (46)
#3, 04.10.2012 - 18:31
: )
08.07.2013 - 10:03
mladj (65)
svidja mi se.
#2, 04.10.2012 - 10:45
hvala
#1, 04.10.2012 - 10:15
 

Korisnik
Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa