Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dajica blog
“Знате он је био сасвим обичан дечко. Још један у мом низу. И трудила сам се да га третирам као остале..пољубим и оставим. Али нисам могла, нисам успела. Био је некако другачији. Тврдоглав. Превише поносан. Свој. А временом је постао и мој, на неки чудан начин. Често сам га гурала од себе, а требао ми је. Била сам и добара и лоша према њему. Мада више лоша него добра. А ипак увек је био ту. Никада нећу разумети зашто. Од руке ми је увек боље ишло да га расплачем него насмејем. Знала сам да се једноставно окренем и одем и оставим га да плаче. Знала сам да плаче због мене али се никад нисам окренула и утешила га. Била сам превише поносна... или глупа? Не знам ни сама. Али знам да нисам могла да будем превише хладана према њему. Постојали су тренуци када сам га грлила - дуго. Знала сам да га стегнем и прибијем уз себе. Знала сам и да га насмејем – понекад. Говорила му да га волим и да је мој и када то нисам осећала. Али он ми је веровао. То ми је би
ло довољно. Био је моја играчка. Марионета. Поигравала сам се са њим а нисам ни схватила да се уствари поигравам сама са собом, јер он је постао део мене. Неприметно ми се увукао под кожу. А газила сам га. Разочарала сам га. У једном тренутку сам била његова а у следећем ништа. Знала сам да одем од њега много пута. А опет кад год бих га потражила он би био ту. Мој малени. Са осмехом и очима пуним наде.А онда се десило нешто што ме је променило. Пробудило. Једног дана је отишао. Вероватно није могао да поднесе све ово. Вероватно није могао да поднесе мене. И не кривим га. Била сам стока. Превише своја. Дао ми је свој свет на длану али ја њега никада нисам могла да пустим у мој. Штета. Понекад ухватим себе како грлим и миришем јастук. Нисам разумела зашто то радим....а онда сам схватила. Једном је лежао ту...поред мене. Била је зима. Био је фебруар. А када је отишао, на јастуку је остао његов мирис. Ето било је давно али као да га и дан данас осећам. Хех, да...изгледа да ми недостаје. Само што то никад не бих могла њему да признам. Али зато признајем вама.И ето...он је отишао...ја сам наставила даље и вратила се старим навикама. АЛи ипак врате ме сећања. Пожелим га поново крај себе као некад. Није био прави али је постојао и оставио је траг у мом животу. Био је посебан и јединствен на свој начин. И увек ће постојати ту негде скривен у мени...мој малени! ”


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

iskreno i prelijepo svi smo mi za nekim pustali uzdahe i pravili iste greske niko nije bezgresan pozzz
#2, 16.10.2012 - 12:09
17.10.2012 - 10:35
gresnik (41)
lepo napisan tekstić
#1, 14.10.2012 - 23:50
15.10.2012 - 16:12