Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zvirko blog
Zbog raznih ratova i loših političkih poteza danas mnogi pate. Često čujemo u našoj okolini „E da mi je da se vratim u svoj rodni kraj“.

Svi smo mi u nekom mestu rođeni, neki su tu i odrasli ili se samo tu rodili ili idalje tu žive. Ipak to mesto ostavlja bitan pečat u našem životu. U tom gradu udišemo prvi put vazduh. Ni sami nismo svesni koliki utucaj ima na nas to mesto.

Nervirali su me ljudi oko mene koji stalno kukaju o svom rodnom kraju. Neki put sam se zapitala da li oni brkaju dva različita mesta: rodno mesto i ono mesto u kom su živeli pa bili primorani da se isele odatle? Nekako sam shvatila da oni ipak još uvek ne znaju šta im zapravo fali. Ipak mislim da im fali kvalitetan život kao i svakome od nas nebitno u kom mestu sada žive.

Da li se ti ljudi neki put pitaju da postoje deca koja nikad neće videti svoj rodni grad? Da je nekada bilo sretno vreme da se više putovalo i radilo u inostranstvu nego danas? Da ta deca samo mogu videti svoj rodni grad na TV-u, pročitati nešto o tom gradu u nekim knjigama; ali ne i otići tamo i videti ono što su videli i doživeli njihovi roditelji.

Moj komšija rođen je u Splitu, iako je blizu nas Split on za svojih 30 godina nije ga posetio od rođenja. Drugarica je rođena u glavnom gradu Zimbabvea-Harare ni ona tamo sem rođenja nije bila. Najbolja drugarica sa faxa rođena u Cirihu,jedan drug u Peruu-Lima, jedan poznanik u Nigriji-Abudža,a i ima ih još. Moj drug, još jedna drugarica sa faxa i ja u Iraku-Bagdadu.

Od svojih roditelja sam samo slušala priče o svom rodnom gradu i gledala slike. Uvek sam se pitala zašto sam za većinu ljudi ja neobična. Vremenom sam shvatila da to mesto ipak na nas ostavi neki trag. Zbog te različosti sam veoma ponosna i zahvalna svojim roditeljima.

Znam da svoj rodni grad možda neću u životu ikad više posetiti i videti ono što su moji roditelji videli i doživeli u njemu. Pogotovo ne sada kada je zbog tog surovog rata mnogo uništen grad i nije toliko bezbedan za život. Ali kroz priču mojih roditelja i raznih kulturnih manifestacija koji se jednom godišnje ovde u Srbiji dešavaju mogu bar malo da upoznam svoj rodni grad i da na trenutak zamislim da se nalazim u njemu.

„Ovaj grad je veoma zavodljiv. Kad ga napustiš razmišljaš o svom boravku kao o usputnom poznanstvu, kratkoj i prolaznoj vezi, ali potom primetiš da mu se iznova i izvnova vraćaš. Zatim zatekneš sebe kako razmišljaš o tome da ponovo odeš tamo. Bagdad apeluje na tvoj razum samo površno, a njegova prava privlačnost je bukvalno telesna poput ljubavnice koju ne možeš da ostaviš bez obzira na to koliko ti problema stvara.“ (Blago Vavilona,Makintos)

Svaki grad ima svoju priču, a ta priča je veoma posebna. Koji je grad Vaša priča?


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 13  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Goran074 (42)
prelepo...
#5, 22.04.2013 - 19:13
ehh da je i meni da se jednom vratim u svoj rodni kraj, prelep blog bravo
#4, 21.10.2012 - 00:38
Hvala :-)
21.10.2012 - 00:42
jhanus2010 (52)
Svi mi ceznemo za nasim rodnim mestom i uvek se vracamo u njega,makar to bilo i mislima.Svi mi volimo svoj rodni grad.Ja ga volim i mnogo puta slusam njegovu pesmu i himnu.I reci ovako govore o njemu:Jedini grade u srdcu Banata,u tebi sam rodjen ,sa tom sam rasto".Uvek ce biti nostalgije na nase gradove u kojim smo rodjeni.Zato ih nosimo u nasim srdcima.
#3, 19.10.2012 - 22:16
Hvala na divnoj dopuni ovog texta:-)
19.10.2012 - 22:38
nislice (46)
#2, 19.10.2012 - 21:20
:-)
19.10.2012 - 22:34
Ja ti se nešto ne ukalapam u ovu zemlju...
Ali mislim da je najvažnije da si tamo gde ti srce pripada
Ako to uspeš dobro je

Lepo što pišeš!
#1, 19.10.2012 - 20:12
Bitno je s kim si a ne gde zivis ...
Ali je veoma bitno nase rodjenje ...
Taj dan, mesto i vreme veoma uticu na nas zivot a da ni sami nismo toga svsni ....

Pozdravljam te !
19.10.2012 - 20:42