Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dexy1 blog
Dosta dugo vec slusam drugare koji imaju raznorazne probleme, sto ljubavne, sto porodicne, u skoli i ponekad mi se PLACE iskreno kad cujem sta je nekima "problem", zbog cega padaju u depresije itd. Citam i razne postove po nekim forumima, ne shvatam i ne verujem koliko mi je generacija odlutala u neki svoj svet i koliko je slabasna. :(( Ko je kriv za sve to? :/

Znate kako... Imao sam tezak zivot od malena, stalno neki problemi, nervirao sam se, padao u neke depresije, jeste da sam bio klinac tada, al cak ni tad to nije trebalo da bude tako. Toliko ljudi iz moje okoline, sa ovih drustvenih sajtova koje posecujem itd prica o istim problemima. Uvek svima sve hvali, uvek neko nesto nema, obicno ide i ono "mene niko ne razume:((" i tako to. Nemam 40 godina, da bih mogao nekoga sada da savetujem, vaspitavam ili ne znam sta, al zelim da pomognem svojim vrsnjacima na neki nacin. Nije sve tako crno, u svakom losem ima nesto dobro. Secam se kad sam bio u zatvoru, (bio sam zbog gej parade, nisam pravio ne znam sta, al opet zatvor je zatvor). Tamo je jako tesko, mnogo puta sam bio maltretiran od strane cuvara, koliko su me samo puta pretukli zbog gluposti, spustali su me u samice gde su spavali silovatelji, ljudi sa hepatitisom, pa me vracali u staru sobu i tako u krug za svaku gresku, jeo sam cak i sa poda, imali su razne nacine da slome coveku duh. I znate sta, svaki put sam se smejao ko budala posle tih tortura, dovoljno je bilo da se setim nekog smesnog dozivljaja dok sam bio napolju, izjava nekih drugara, viceva .. da pocnem da padam u trans od smejanja. :D Mislili su da sam lud, par puta su me pitali "dali si ti normalan, modar si, sta je tebi tu smesno", a meni u glavi kad je moj drugar izjavio dok smo sedeli u kraju pod jednom nastresnicom jer je padala kisa, "ne guraj me pod kap", umirao sam od smeha. Nisam zeleo da im pokazem da mene boli to sto oni rade, i isao sam do te granice da sam na kraju i sam poverovao u sve to. Jednom prilikom su nam nasli telefon u sobi, sto je bilo zabranjeno, ja sam ga preuzeo na sebe, jer sam bio na takvom polozaju u sobi i morao sam da odgovaram bukvalno za sve sto se desi u sobi. Dobio sam batine naravno i spusten u samicu, 3 nedelje nisam mogao da legnem na ledja od podliva, ceo moj blok je pisao nacelniku da me vrati u sobu, a ja sam mu pisao kako cu ih tuziti za povrede ukoliko me ne vrate. Naravno, vratili su me iz straha, kada sam se vratio, cimeri iz sobe su me gledali nekako cudno, a ja sam poceo da vrsitim od smeha. :D Opet je bilo ono "deki ti si najludji" svi smo se vajali od smeha. Bilo mi je smesno nesto cega ne mogu ni da se setim, mislim da je bio jedan decko koji je tek pristigao u sobu, izgledao je kao da je vec osudjen na 40 godina. :D
Sta zelim da kazem svim ovim? U svom tom brlogu i losim stvarima, nasao sam nesto sto ce mi skrenuti misli sa svega toga sto se tu desava, sto nas gledaju kao zivotinje tamo. Citao sam knjige, pisao pesme, crtao, igrao na slovo na slovo, asocijacije, secao se prijatnih i lepih stvari dok sam bio na slobodi i samo tako sam uspeo sve to da pretrpim. Inace ne znam sta bi bilo! :/ Mislim da bi svi trebali da pokusamo makar, kad smo u nekoj losoj situaciji, da i pored toga mislimo pozitivno, na neke sretne trenutke, to ce nam odvratiti paznju bar malo od loseg i pomoci nam da problem resimo lakse. Nije cak ni ruzno pitati starijeg za savet, ili popricati sa nekim ko je strucan. Dok ubedjujes sebe da je sve crno, bice crno. A kad kazes sebi, ma nije sve tako crno, ja to hocu i mogu, daje ti snagu da ides napred. Ne smes da pokleknes, mi smo ljudi, a ljduska rasa je najizdrzljivija u univerzumu. Izdrzljiviji smo od svake zivotinje, zivotinja ne moze da sazida soliter od 100 spratova, mi mozemo. Pored svega mi ne zivimo tesko, ziveli su nasi preci! Zamislite da nemamo net, TV, da nemamo avione... Morali bi peske u Italiju, Spaniju, Tursku, gde vec ko ide.. Novac? Jeste novac problem, al i nije toliki kad pogledas sa strane. Kaze mi drugar "nemam para da izvedem devojku za pice", mislm se pa dobro, ako je njoj stalo samo do toga da je vodis na pice, onda ni nije devojka za tebe. Prosetaj je po Keju, zasmejavaj je, budi zanimljiv, napisi joj neku lepu pesmu, nece ni misliti na to pice. ;) Najbitnije je traziti svaki moguci nacin da se izbavis iz nevolje, mislite, pitajte, nijedan problem se ne resava sam. Izbaciti sve crno iz glave i misliti pozitivno. Zatvor mi nije bio najveca muka nazalost, izgubio sam i oca kad mi je bio najpotrebniji, ziveo sam sam, pa nisam vise imao novca da placam stan, morao da se vratim kod majke i ocuha, pa me ocuh izbacio na ulicu jer nisam mogao da nadjem posao i jer sam se pokoskao sa mladjim bratom zbog totalne gluposti, klinci smo, nista strasno nije bilo, al eto. I evo, opet se smejem, veselim, zdrav sam sto mi je najbitnije, imam drugare koji ce mi uvek pomoci, nisam ostao sam na ovom svetu! Ne dozvoljavam sebi da se osetim kao odbacen zbog svega toga, istina ima nervoze, al popricam sa nekim, nasalim se, pa lagano resavam svoje probleme, trazim stan, posao, grizem i grebem da uspem u zivotu, rodio sam se, moram da zivim i to je to, necu da pokleknem, moram da se borim. Svako put kad se probudim, pogledam nesto smesno na youtube-u, odslusam lepu pesmu, cujem se sa prijatnim i dragim osobama i resavam svoje probleme. Kako je samo lakse, pokusajte, videcete i sami. ;) U ovom okrutnom svetu nam nista drugo ni ne preostaje, mnogo je zlih ljudi, zato svako treba sebi da nadje nekoga za pricu, setnje, to jako mnogo pomaze! ;)

Nadam se da sam pomogao nekome da shvati da smo u vecini slucajeva sami krivi za "lose" sto nam se desava, ali i pored toga treba ici napred, grebati i boriti se ljudski da stignemo do cilja. Nema predaje, jaki smo i mozemo sve, ne smemo misliti da je zivot los, jer nije, MNOGO MNOGO MNOGO JE LEP, VOLIM GA I ZELIM DA GA ZIVIM JOS MILION GODINA! ;)



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 40  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

werka (65)

......Tako je Dekiiiii.... samooo napred.... zrelo razmisljas... zivot je lep... nema reprizu.. treba ga odziveti dostojanstveno ...stoicki....zelim Ti svaku s r e c u :)))
#3, 11.12.2012 - 18:16
Hvala nastavnice ) Hvala, takodje, sve najbolje! ) :*
11.12.2012 - 19:23
Shakymich (43)
Bravo mali! Svaka cast! U zivotu covek mora biti borac ako zeli nesto postici...najlakse je sedeti, kukati kao baba i cekati da padne sa neba...ali sa neba opet moze samo neka ptica da nas posere...
#2, 11.12.2012 - 13:13
Hvala ciko! Pozdrav!
11.12.2012 - 13:17
makilica (27)
drugar...ovo je fantasticno!!! :*
#1, 25.10.2012 - 22:27
Hvala drugar :*
25.10.2012 - 22:41
 

Korisnik
offline
offline dexy1 (25)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi