Zamolila sam ga da sedi u cekaonici jer sam znala da cu potrositi vise od jednog sata pre pregleda. Kad je pogledao na sta odlucila sam da ga primam jer nema drugih pacijenta. Pregledala sam ranu. Rana je bila dobra pa sam razgovarao sa drugog lekara I dobila potreban material da saniram ranu. Dok sam ga prevrzala pitala sam ga zasto toliko zuri. Bilo mi je cudno jer strariji ljudi uvek imaju dovoljno slobodnog vremena. Gospodin mi je rekao da zuri u stracki dom da bi doruckovao sa suprugom.

Raspitivala sam se za njeno zdravlje. Rekao je da je dugo vremena tamo I da ima Alchajmerovu bolest. U toku razgovora sam pitala dal ice se njegova supruga naljutiti ako bude malo kasnio? On je odgovorio da ona vise nezna ko je on I da ima vise od pet godina kako ga nepoznaje. Bila sam iznenadjena pa sam pitala:

- I dalje idete da je vidite svakog jutra iako ona nezna ko ste vi?

On se nasmejao I rekao mi:

- Ona mene ne preoznaje ali ja znam nju.

Telo mi je zadrhtalo. Uzdrzala sam se da ne zaplacem. Kad je izasao rekla sam sama sebi:

- Оvakvu ljubav zelim u svom zivotu!

Prava Ljubav nije ni fizicka ni romanticna. Prava ljubav je prihvatanje svega sto je bilo, svega sto jeste I sve sto ce biti ili nebiti. Najsrecniji ljudi nemora da imaju najboljeg od svega – oni cine najbolje od onoga sto vec imaju!