Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
DanijelaSU blog

NISAM SIGURNA DA SU "NASI" POLITICARI UCILI ISTORIJU U SKOLI, JER...

Ostaje nam makar ovo, ako nista drugo...

Vladavina Stefana Dušana

27_1.jpg 27_2.jpg 28_1.jpg 29_1.jpg 30_1.jpg 31_1.jpg 31_2.jpg

     Bilo je u srpskoj istoriji više uspešnih vladara i ratnika. Ali samo je jedan bio car Stefan Dušan, poznatiji kao Dušan Silni. Takav nadimak u jednom borbenom i nepokornom narodu mogao je da stekne samo borac najređe vrste, one koja ume da pobeđuje i osvaja.

22_1.jpg 22_2.jpg 22_3.jpg 23_1.jpg 24_1.jpg 25_1.jpg

     Dušan je vojevao na svim stranama. I na jugu i na severu. Proširio je teriotriju srpske države do granica koje ni pre, ni posle njega niko nije dostigao. Dvadeset i četiri godine njegove vladavine bile su ispunjene neprekidnim ratovanjima. On je bio taj koji je uzdigao Srbiju do najznačajnije vojne sile Balkanskog poluostrva. Borio se i pregovarao sa Vizantijom i uspešno i ravnopravno. I sa carem Andronikom III i sa moćnim Jovanom Kantakuzinom. Godine 1336, Dušan je proveo čitavih nedelju dana u Radovištu na Strumici razgovarajući i pregovarajući sa Andronikom III. Vizantijskog pretendenta Jovana Kantakuzina primio je u Prištini 1342. Tada je i potpisan sporazum o zajedničkoj borbi protiv zvanične vlasti carice Ane Savojske u Carigradu. Docenije su se njih dvojica razišli i postali veliki protivnici i neprijatelji.

      Stefan Dušan se krunisao za cara u Seru 1345. godine. Pod novom titulom, srpski vladar se prvi put pominje u hrisovulji manastiru Ivironu na Svetoj Gori iz januara 1346. godine. Tada je i Srbija postala carevina, a Dušan car "Srba i Grka".

      Svakako najznačajniji dokument Dušanove vladavine u Srbiji bio je njegov Zakonik. Ovaj pravni spis donet je na saboru u Skoplju, maja meseca 1349. godine, pod zvaničnim naslovom "Zakon blagovernoga cara Stefana". U Skoplju je usvojeno prvih 135 članova Zakonika, dok je drugi deo, do završnog člana 201, donet na saboru u Seru, šest godina docenije 1354. Zakonik cara Dušana čini sveobuhvatni pravni akt pisanog prava u kome su objedinjeni osnovi običajnog i vizantijskog prava. Ovaj dokument izvanredne važnosti, ustanovio je pravni položaj države, vladara i crkve i predstavljao je onaj vrhovni pravni akt iz koga proizilaze svi pojedinačni i ostali propisi i norme. Dušanov zakonik bio je u stvari ustav srednjovekovne srpske države.

      Dušanova iznenadna smrt 1355. najavila je raspad i postepeno propadanje srpske srednjovekovne države.





Sava Nemanjić

21-1.jpg 21-2.jpg 22-1.jpg 23-1.jpg 24-1.jpg 25-1.jpg 26-1.jpg 26-2.jpg

      Ako ima u srpskoj istoriji ličnosti pred kojom ostajemo bez reči, zasenjeni njenom veličinom, onda je to Sveti Sava. Zato je i ispisivanje redova posvećenih najvećem od svih Srba i teško i odgovorno.

28-1.jpg 28-2.jpg 28F3.jpg 29-2.jpg 30-1.jpg 30-2.jpg 31-1.jpg

      Rastko (Sava) Nemanjić bio je treći, najmlađi sin Stefana Nemanje. Ne zna se tačan datum njegovog rođenja, ali se smatra da se rodio negde oko 1174. godine. Još kao dečaku otac mu je dao Humsku oblast na upravu. Ali, mladi Rastko je želeo nešto drugo. Već 1191. on napušta Hum i odlazi u Svetu Goru da se zamonaši. Od tada nosi ime kaluđera - Sava. Boravio je u manastiru Stari Rusik, a potom u Vatopedu. Tu je i dočekao Stefana Nemanju 1197. godine. Zajedno sa svojim roditeljem, sada monahom Simeonom, obnavlja manastir Hilandar i osniva srpsku monašku porodicu na Svetoj Gori.

      Savina državnička delatnost počinje pomirenjem starije braće. Tada je preneo mošti Simeona i sahranio ga u očevoj zadužbini, Studenici.

      Nije nikako bio oduševljen Stefanovim vezivanjem za katolički Rim. Godine 1217. vraća se u Svetu Goru sa čvrstom odlukom da reši srpsko crkveno pitanje. U tome i uspeva 1219. Srpska crkva postaje samostalna, a on, Sava, prvi srpski arhiepiskop. Čitavu državnu teritoriju podelio je na episkopije, protopopijate i parohije.

      Najodanije svoje prijatelje postavio je za episkope. Sve episkopije snabdeo je duhovnim knjigama i naredio da se izrade njihovi prepisi. Crkveno sedište smestio je u manastir Žiču. Srpsku crkvu je oslobodio svakog gospodara i učinio od nje prvu duhovnu ustanovu srpskog naroda.

      Temelji srpske crkvene organizacije koje je udario Sava Nemanjić uspeli su da prežive ne samo propast srpske države, nego i da ostanu tajni oslonac u budućim vremenima dugog razdoblja pod nekrstima.

      Sava je bio prvi veliki književnik srpskog roda. Pisao je mnogo i raznovrsno. Sasvim logično i očekivano, pisao je duhovne spise, sav prožet smislom pravoslavlja. U početku, Sava je pisao dela čisto crkvene sadržine: Karejski i Hilandarski tiptih. Napisao je i zakonik crkvenog prava, poznat pod nazivom - Krmčija. Ali, dela u kojima je pokazao svoj istinski spisateljski dar napisana su docnije. Tu svakako na prvo mesto dolazi Žitije Svetog Simeona (biografija Stefana Nemanje). Od izuzetnog značaja je Savina Služba Svetom Simeonu, duboko duhovni spis u tradiciji vizantijske hrišćanske poetike.

      Trag Svetog Save ne postoji samo u istoriji srpskog naroda, u nepreglednim stranicama pisane prošlosti. Njegova misao i duh žive u svim Srbima, čije duše nisu zatrpane besmislom i čija svest ne robuje zabludama vremena sadašnjeg.

U svakom slucaju, bolje od Dnevnika II, RTS-a i tih klovnova...







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: