Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

ČOVEK KOJI JU JE VOLEO I ČOVEK KOG JE VOLELA

Posao u ovoj zemlji nije lako pronaći.A ona je ostala bez njega.Tek tako.Zato što je njen muž smatrao da puno vremena provodi na poslu i kako je potrebno da se posveti porodici.

Poslušala ga je.Ali onda je zahtevao i da se ne viđa sa prijateljicama, jer pobogu ona je udata žena.Usledile su sankcije na prečeste kupovine.

Ona,nekadašnja kraljica škole.Jedna od najpopularnijih devojaka.Ona koja je mamila uzdahe muškaraca gde god se pojavi.Ona koja je mogla da ima svakog muškarca kog je poželela, živela je u nekakvom ropstvu.Mučila sebe danima.Sve dok nije odlučila da se razvede.

Kada se godinu dana nakon razvoda prijavila za novo radno mesto ni slutila nije da je direktor firme za koju se prijavila čovek koji ju je nekada obožavao.

Beše to čovek koji je bio povučen.Sedeo u klupi tačno ispred njene.Čovek koji u srednjoj niti devojku imao nije.Prilično ružjnjikav,pomalo zdepast.Smotan.Odličan učenik istina.Ali beše to dečak kog su izostavljali na svim žurkama i proslavama.Kog su prozivali.Ismevali.Tukli.

Sada kada ga je gledala kako samouvereno sedi u stolici preko puta nje činilo se kao da gleda u nekakvog drugog čoveka.No očli su iste bile.Oči koje su je molile da bude sa njim one večeri kada joj je priznao da je voli.Setila se kako ga je grubo odbila.Nije čak ni razmišljala o njegovim osećanjima već o tome kako će otići drugom u krevet.Onome kog je tada volela.

Setila se i svakog šuma koji se oglašavao kao sirena kakva u tišini te noći.I toga kako je bezdušno otišla od njega.Kako je sutradan ispričala sve drugarici.Ova odeljenju i kako su ga ismevali danima.

Sada je bio tu.I od njega je zavisio njen život.Pa barem opstanak.Novca nije bilo a dete je trebalo izdržavati.Sada već bivši muž nije plaćao alimentaciju.

Pomislila je kako će je gurnuti,izvređati,oterati.Ali on to nije učinio.

Poslušao je njenu priču i rekao da će joj pomoći,Da je njihov drug iz škole takođe zaposlen u njegovoj firmi.

Pozvao ga je u kancalariju.

Još uvek joj nije bilo jasno zbog čega se njegove oči sjaje od radozalosti.

Gledala je u vrata pomalo stidljivo.Bluza koju je na sebi imala delovala je široko.Pantalone vrećasto.Bilo ju je sramota pomalo.Popravila je frizuru a njene su usne zadrhtale kada je u kancalariju ušao on.

Čovek kog je nekada toliko volela.

Nije trebalo da se vrati u taj mali grad u kom su i slučajnosti nametnute.Početi iznova ne postoji.Uvek za sobom vučeš repove prošlosti.Trebalo je da zna.

Ovaj je čovek međutim nabacio suvišne kilograme i sada sa prosedom i proređenom kosom te umazanim rukama i radničim odelom niti malo nije ličio na čoveka kog je želela nekada svaka devojka.

"Mislio sm da bi voleli da se sretnete"rekao je smireno čovek za radnim stolom.

Uostalom radićemo u istoj firmi.

Žena je skrivala pogled zahvaljujući mu rečima što ju je primio.

Pogledala je još jednom u čoveka kog je nekada volela.Čula je da se oženio za neku konobaricu i da jedva izdržavaju troje dece.Čuti je jedno a videti ga pred očima nešto sasvim drugo.

Videla je i kako je vešto uredio da momentalno izađe jer tobože ima posla.Čovek sa kojim je i nevinost izgubila sada je za nju bio stranac.Neko koga niti primetila nebi na ulici.

Stajala je postiđeno pred čovekom koji je toliko voleo nju.

A onda su javili da mu dolazi žena.

U kancalariju je ušetala prezgodna plaviša, mlađa barem desetak godina od njega.Staviila mu je ruke oko vrata i objavila da treba da razgovaraju i da je najbolje da pođu.

Ljubazne reči dobrodošlice koje joj je uputila zabiše se ovoj ženi u dušu poput mača.

Izašla je skomešanih osećanja.

Da.Srećna što će raditi.Ali zbunjenija no ikada.

Život zaista ume da se poigra nama.

Baca nam zamke,obruče i testove.Kroz njih prođu samo hrabri.Oni koji shvate da se sve u životu obrće i da ništa ne vredi bez borbe.Da ništa konačno nije.To saznanje oslobađa.Ono je najjače oružje u borbi.

Čovek kog je volela mogao je da ima svaku.Znala je to.Svi su znali.Međutim iz raskoša ume samo beda da se rodi.

Oni koji umisle da imaju sve ne trude se.Zapostave život likujući pa im on onda uzvrati zapostavljajući njih.

Na suprot njima...

Oni koji nemaju,ne umeju.One koje omalovažavaju,ismevaju...

Nauče da se bore do pobede.

Jedina pobeda je nadmašiti sebe.

Tek kada sebe nadmašiš shvataš da granice ne postoje.Da su ih izmislili oni koji nisu uspeli da ih pređu.

Ako si na tronu ,ne likuj!Bori se da na njemu opstaneš!

Ako si na dnu,bori se da do trona dođeš.

Stajanja i odmora...

Nema!

Nisu važni oni koji će ti se pridružiti na vrhu.

Važni su samo oni koji su uz tebe dok se ka njemu penješ.










 
Interesantno
pozitivni glasovi: 35  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

ti definitivno postajes druga Aleksandra Poter ili Sofi Kinsela ...
#10, 02.01.2013 - 14:56
Obožavam obe
02.01.2013 - 17:35
nislice (46)
Život zaista ume da se poigra nama.

,,Baca nam zamke,obruče i testove.Kroz njih prođu samo hrabri.Oni koji shvate da se sve u životu obrće i da ništa ne vredi bez borbe.Da ništa konačno nije.To saznanje oslobađa.Ono je najjače oružje u borbi.

Jedina pobeda je nadmašiti sebe.

Tek kada sebe nadmašiš shvataš da granice ne postoje.Da su ih izmislili oni koji nisu uspeli da ih pređu.":)
#9, 02.01.2013 - 13:41
02.01.2013 - 17:34
bobrock17 (36)
baca..razbacuje..ali mi i dalje drzimo neki konac nasih zivota....ne mozemo da se prepustimo sturjama i da se nadamo da cemo doci do obale ka kojoj smo krenuli..treba neki put i zaveslati.....
#8, 02.01.2013 - 12:00
Nikako sedeti skrštenih ruku
To sam i sama napisala
Sama borba važnija je nego cilj
Samo kažem da ne biramo mi puno
Veslati uvek i to što energičnije
02.01.2013 - 12:57
#7, 02.01.2013 - 10:59
Miro Srećna Nova Godina
02.01.2013 - 11:15
333Jovan (59)
...nisam visoko pa i ako padnem biće bezbolno..
#6, 02.01.2013 - 08:19
02.01.2013 - 10:23
Shakymich (43)
uvek postoji neki zajeb...
#5, 02.01.2013 - 02:50
Uvek...
02.01.2013 - 10:23
skelee (25)
Odlacan blog... :)
#4, 02.01.2013 - 00:49
Hvala
02.01.2013 - 10:22
edmondd (39)
Auu..koliki konopac treba sa mnom se penjati,pa imam 140 kg :))
Kad se popnem,sta ce mi ... ;)
#3, 02.01.2013 - 00:43
02.01.2013 - 10:22
bobrock17 (36)
zlatna sredina je najbolja..kad si dole gaze te..kad si gore ruse te.....mada se slazem da su oni koji su sa tobom svakodnevno ceo zivot najvazniji!!!
LJUB!
#2, 02.01.2013 - 00:16
Ne biramo da li ćemo biti na dnu ili na tronu
Život nas baca kao loptice
02.01.2013 - 10:21
vitezkoja (41)
lako je biti na troni i pasti sa njega važnije je ko ce ti pružiti ruku da ustaneš posle pada da se ponovo podigneš na noge i sagledaš ko je bio oko tebe dok si bio na vrhui gde su sad ti koji su bili oko tebe ko ti je pružio ruku da se opet kreneš ka putu ka tronu i da vidiš ko ce ti u tome pomoci dok si van trona i kada zasedneš ponovo na tron uspeha . u ovoj prici se sve jasno vidi da nije hteo da se sveti onima koji su ga ismejavali i nisu mu dalali ruku da krene ka tronu vec ga gurali na dno vec je pružio ruku pomirenja i sanse da se ponovo vrate na put ka tronu pokazujuci kako treba biti covek pravi
#1, 02.01.2013 - 00:08
Nije lako ni jedno ni drugo ali ja dno posmatram kao stepenicu ka tronu
Na to sam mislila
02.01.2013 - 10:21