Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
AndrejS blog
Prošlo je mnogo vremena od kada se mladi Andrej upustio u teški zločin zapisivanja svojih cerebralnih fantazija. Andrej naravno više nije tako mlad, sad je star i reumatičan i govori o sebi u trećem licu. Buahaha.

Elem,čitam naslov na blic.rs i naravno da moram otvoriti temu koja se dotiče religije. Tekst je očekivano glup, dosadan i sastoji se od gomile nekih neproverenih statističkih podataka. Standardno popunjavanje stranica dnevnih novina ispraznim tekstom o tome koliko dece u kojem regionu pogađa veronaukuu školama. Doooosadnoooo.

Ali tema - religija - mi je ponovo upalila onu davno zamračenu iskru kreativnostil. I zato moram prepričam jedan događaj od letos sa svadbe jednog drugara.

Svadba je za mene počela kod crkve, jer sam u potrazi za parkingom u Somboru gradu propustio dešavanje u gradskoj kući. Prvi utisak : zgodna plavuša ispred crkve. Drugi utisak : lepa mlada, ne baš lep mladoženja. Opet malo ona plavuša ispred crkve. Kad je plavuša otišla, jer je ona zapravo čekala sledeću svadbu ( taj pop radi posao kao na pokretnoj traci, serijska proizvodnja brakova ) upadam u crkvu. Prolazeći kroz te kapije, za nekoga ovozemaljskog raja - za mene punog straha od groma iz vedra neba ( jer ja slušam Metaliku a to je satanistička muzika, bar tako kažu paori ),ugledah svetinu kako se skuplja oko oltara.Ja naravno pratim zombificiranu masu koja u moru repetitivnosti samo ljubi ikonu, da pare, ljubi popov krst, ljubi mladu i mladoženju i sikter napolje. Moram da trpim taj masovni deja vu samo da bi dočekao da i ja čestitam mladencima. Kad dođe Andrej blizu ikone, samo je diskretno zaobiđe i krene ka mladencima. Taj postupak objašnjavam tako što : a) licemerno je ljubiti tu ikonu,ako ne veruješ u to ( a u mom podužem spisku ličnih mana,licemerja stvarno nema ) b) neću da finansiram tamo nekom popu zulumćaru još jedan džip sa zatamnjenim staklima da bi on lakše krio svoja dela od pogleda znatiželjnih. Ali avaj, moja radost bi kratkog veka, jer se ispred mene graciozno kao mačka ( i to ona crna,baskuzna ) stvori pop. Ja se trgnuh u neverici i pomalo u strahu, jer pop imade veoma ozbiljan izraz lica. On tad ispruži ka meni jedan ogroman srebrni krst, ukrašen nekim svetlucavim kamenjem i gestikulacijom mi pokaza da ga poljubim. E sad, nisam gadljiv, ali sam gest ljubljenja krsta koji je pre mene obogatilo svojom pljuvačkom stotinu ljudi mi nije naročito privlačani.Neka hvala.To rekoh i popu, dočaravši mu to i odmahivanjem glavom i rukom za slučaj da me nije čuo. Ali ha! Pop udahnu vazduh silno i naduva se kao dirižabl. "Ljubi bre krst srebrni!", zapovedi on meni.Ubeđen da mi je mentalno već iščupao utrobu i razvukao je od Sombora do Konstantinopolja i u strahu od takve sudbine - povinovah se. Ljubih krst i tako omogućih masi koja je išla iza mene da ponese malo mog jeretičkog DNK sa sobom kao trofej. Elem, izljubih mladu i mladoženju i super se provedoh na toj svadbi.

Šta je poenta ove priče? Bodler je rekao da je Bog jedino biće, koje da bi vladalo, nije potrebno ni da postoji. Ako on vlada telom i umom vernika i klera, onda bi želeo da im makar saopšti da me ne proganjaju više srebrnim krstovima,prskaju svetom vodicom i teraju me da se prežderavam za slavu. Okej, za ovo poslednje sam možda malo i sam kriv.

Srdačan pozdrav iz moje izopačene stvarnosti.

Peace.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 2

Napiši komentar:

nislice (46)
Dobar blog :)
#2, 02.01.2013 - 13:47
#1, 02.01.2013 - 09:54
 

Korisnik
offline
offline AndrejS (30)
Srbija, Severnobacki okrug, Bačka Topola



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa