Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
slobodniumetnik blog

I


Mnogi mi nisu verovali kada sam im pricao sta mi se dogodilo. Kada bi meni neko pricao isto, iskreno, ni ja mu ne bih verovao.Ali, dogodilo se. Posle toliko godina, kada se setim, pomislio bih da sam to mogao samo sanjati.

Zavijanje policijskih sirena me vraca u realnost i zivot jednog od na hiljade studenata beogradskog univerziteta. Daleko u potsvesti, znao sam sta cu ugledati kad otvorim oci: ja u ulozi studenta koji je u svom krevetu skromne, podstanarske sobe, ne stizuci da se otrgne iz kandzi sna prosle noci zaspao u svom jedinom odelu, postao jos jedna zrtva mamurluka. Polako otvarajuci oci, kroz prozor uocavam sliku koji jos nijedan slikar nije naslikao: Sunce, grabeci za nebeskim visinama, hramu Sv. Save pravi predivan oreal koji sebe cini bozanstvenijim od ostalih. Ponekad upitam sebe da li bi svako, kada bi pogledao kroz ovaj prozor, video istu sliku i doziveo je na nacin kako ja to radim? Na pitanja Zasto bas ovde stanujem?Da li mi Bog salje neki znak ovim predivnim prizorom? imam uvek isti odgovor koji se ne poklapa sa mojim shvatanjima: slucajnost! Medjutim, kao sto sam ucio od mog duhovnog ucitelja iz osnovne da slucajnosti ne postoje, ostaje mi da sam sebe uzdignem misljenjem da sam po necemu jedinstven.

Stanujem u trosobnom stanu sa dvojicom cimera, inace dva dobra druga iz mog rodnog grada.

Mirko je zgodno mrsav, duga kosa i takav stil oblacenja koji daje utisak metalca, skroz moze da odvrati coveka od pomisli da isti otkida na Semsu, Tomu i ekipu! Pored toga sto voli da pije, najveci porok mu je kockanje.On sebe voli lepse da nazove sportskim kladionicarom.

Dobar deo naseg stana zauzima Ivan ili decko pozamasnih gabarita, kako se mi salimo.Najveca misterija kod njega je sto jos niko nije ustanovio da li moze vise da popije ili pojede,a i ne usudjujemo se da proveravamo na nas racun.

Jasno kucanje na vratima moje sobe me nagovara da kao iz bureta progovorim:

- Da?
- Gde si Jovco brate!? - s’ osmehom ulazi moj ortak Mirko.
- Pa u krevetu, gde bih bio!
- Dobro je, bar znas gde si!
Pogledao sam ga ocekivajuci da mi kaze sta je hteo da kaze. Prekinuo je moju neizvesnost:
- Sinoc si utripovao da je Brankov most mesto za bandzi dzamping pa si hteo da uz pomoc kaisa skocis dole. Jedva smo te zaustavili.
- Daj bre brate, pa nisam mnogo pio.
- Nisi,nisi. Sve dok nisi video onu tvoju bivsu kako se dohvatila sa nekim sto vozi Q7!
- Ne znam sta mi bi! Slabo se secam.
- Ma, nema veze. Ajde sredi se pa da ides do marketa da uzmes nesto da se jede. Onaj debeli sve pojeo nocas kad smo se vratili. Celo jutro povraca, opet mesao. Ja sam se sinoc malo ogrebao na ruletu, tako da za neko vreme imamo kintu. Kad ce tvoji da ti posalju nesto?
- Sta je danas?
- Nedelja.
- U jebote, pa oni sinoc poslali, salju subotom! Daj mi fon, evo ti, zvali me.
- Pa sta cemo sad?
- Pojma nemam, verovatno vratili torbu nazad. Zvacu posle moje.
- Ok! Idem ja da vidim kako je Ivan, izgleda da mora na ispiranje!
Istusirao sam se i obukao. Izlazeci iz kupatila jasno se culo Ivanovo naprezanje od povracanja. Ulazim u njegovu sobu i imam sta da vidim, a bogami i osetim. Prizor dezuranja nad lavorom u sobi punoj mirisa alkohola potsetio me je kako sam ja nekad bio u njegovoj kozi.

-Ivdzo, brate, kako ide?
-Ide, ide pa nece da stane. Zeznuli….
U pola recenice prekinui ga je nagon za povracanjem, medjutim vise nije imao sta da povraca vise. Oznojen, krvavih ociju nastavlja:

- Zeznuli me oni u klubu sinoc. Bila promocija Dzeka, pa ja rekoh da se ne propusti!
- A ti pre toga lokao pivo?
- Dabome. Sta da se radi. Dosadno je da budes primeran student.
Inace, nas trojica smo imali veoma dobar prosek na faksu, uglavnom devet. Uprkos tome, nasa zelja za dobrim provodom iz pubertetskih dana nije zamrla!

-More, stavicu ti ja natpis na celo- roditeljski ce Mirko- “Ne smem da mesam !!!”
-Ma, bilo sta bilo, neka radi to ponovo ako hoce da mu se desi isto.
-Necu, evo, necu vise da mesam, obecavam, vise od dva pica!
Svi smo prasnuli u smeh. Koliko zbog toga sto nece da mesa, koliko jer smo, znajuci koliko inace pije, zakljucili da ce to biti veliki i bogami bolan korak za njega.

-E idem ja da kupim ovo, a vi pozovite taksi pa u bolnicu, videcemo se tamo.
Navlacim patike i izlazim iz stana. Imam vremena da ih zapertlam dok cekam dolazak lifta. Dok sam, klececi, zapertlavao moje Skejterke, topao, mirisljav vazduh me prekriva u potpunosti. Podizem se i moj pogled se sudara sa pogledom lepse, ako ne i najlepse strane nase zgrade.

Olja je lepa devojka koja stanuje u stanu do naseg. Uvek doterana, nasmejana i vedra. Ona je apsolvent engleskog jezika. Vuce nekoliko ispita vec dve godine. Jedino sto je sprecava da zavrsi jeste mrzovolja, inace je dosta pametna devojka. Stalno me zove kod nje na kafu, a ja sve nesto odlazem, ili mi nije dobro, ili sam zauzet. Mislim, da se ne lazemo, rado bih ja sa njom pio kaficu, samo sto je stvar u tome sto imam dugu, ozbiljnu vezu sa devojkom iz zgrade preko puta, pa ne bih da stvaram problem ni iz cega.

-Ooo, pa sta radis komsija? – pitala je pozdravljajuci me neznim, prijateljskim poljupcem.

-Idem da kupim neke stvarcice.Ti? Nisi valjda ovako rano isla u setnju?

-He he, bila sam na nekoj zurci sinoc pa sam prespavala kod drugarice, mrzelo me je da se vracam kuci kasno, da sam te negde srela verujem da bi me ispratio.

-Ih, kad ja nisam ispao dzentlmen!? Mada ni ja nisam bio u najboljem stanju za druzenje.

-Gde si ti bio?

-Sa cimerima u nekom klubu, tj. u vise njih. Ma ne pitaj, i ne secam se.

-Pa dobro, vazno je da si stigao u jednom komadu.

-Pa malo je falilo da ne stignem, ali tu sam.- - zagonetno sam joj se osmehnuo secajuci se jutrosnjeg razgovora sa Miretom.

-E, kad je tako, da popijemo po kaficu u to ime. Sta kazes?

-Ajde, ali kad se vratim. Poslacu ti poruku kad dolazim- odgovorio sam joj imajuci u planu da je otkacim po principu nisam imao kredita pa mi je bilo neprijatno da dodjem nenajavljen ili da se izvlacim na Ivanovu muku.

Usao sam lift zahvaljivajuci majci sto me je rodila ovako spretnog, i lagati je ponekad umetnost! Cela sest sprata, sve do prizemlja, topio sam se u tom karakteristicnom mirisu koja je moja komsinica za sobom ostavila.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Shakymich (43)
I?
#1, 11.01.2013 - 07:33
I izbacio sam II glavu
11.01.2013 - 18:03