Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Budim se.

Osećam vrhove tvojih prstiju kako klize po mome telu.Još uvek ne želim oči da otvorim.Puštam da se san i java prepliću.Dogovaraju.Ljube.I želim da taj momenat zadržim zavek.

Osećaš po blagim trzajima moga tela da sam se probudla ali ne prestaješ.Nastavljaš da činiš da verujem da još uvek sanjam.

Tada se osećaji u dodire ulivaju.Postaju jedno.Pišu priču.Pripovedaju nas.

I tu,na jednom sasvim uobičajenom mestu,tu uz sred centra grada i vreve,ljudi od kojih nas samo zidovi dele čini se da smo na nekoj drugoj plati.U nekom drugom svetu.

Da imamo svo što nam je potrebno a ne sećamo se ničeg što nam dušu truje.

Pitam se jesmo li stvarni?

Ili sam na trenutak u raj ušetala pa mi Bogovi pokazali kako sreća izgleda.

Pitanja nejednom prestaju.

U umu se razlažu na rajske predele,svetlucave tačkice koje mi neprestano pred očima igraju.

Postajem druga žena.Ona koja bi uvek trebalo da budem.

A onda čujem zvuk telefona.

Nemilosrdno me baca na tvoj krevet.

Moram da idem.Hitno je.Znala sam.Znali smo.Ali sam poverovala da će trajati makar sekund više .

Navlačim haljinu preko spavaćice i ljubim te dok kaput zakopčavam.

I baš tu...

Tu gde su se naše usne rastavile počinje stvaran svet.

Već na putu do kuće telefon mi zvoni nekoliko puta.

Ljudi večito nešto zahtevaju,traže.

Naslovi novina na kioscima na koje povremeno bacim pogled se trude da mi jutro pokvare.

Ljudi se na ulici svađaju oko nečega.

U sandučetu gomila računa.

Kuća nesređena.Takva jer sam k tebi sinoć jurila.

Ima još hiljade sitnica...

A ja se pitam kako bi bilo da one ne postoje

Da li bi bili neki drugi ljudi

Srećni ljudi

Ljudi koji ne razmišljaju neprestano o opstanku

Koji ne podmeću noge jedni drugima

Koji konačno shvataju da je život tako kratak

Kako bi bilo bez svih tih informacija kojima nas obasipaju a koje želeli nismo da čujemo

Bez svih tih nebitnih ljudi koji se prišljamče na ovaj ili onaj način u naše živote

Kako bi svet izgledao kada bi se svega toga rešili?

A onda mi stiže poruka

Ponovo sve zaboravljam

Vraćam se na ono mesto

Shvatam da smo u svetu kakvom jesmo samo da bi naučili da cenimo onaj drugi

Onaj u kom sam čim na tebe pomislim

Da bi imali gde da odemo i shvatimo da je jedino vredan on a sve drugo manje važno

Zamisli,ironije li

U ovaj drugi toliko ulažemo a ništa nam od njega na posletku ne ostaje

Dok je za ovaj rajski...

Potrebno samo dvoje koji se jednako vole

Šta god se događalo

Ako je dovoljno jako taj svet nikada ne nestaje

I smešim se.Slušam sve te ljude kako kukaju.Kako se svađaju.Kako zahtevaju.Čak i nevine želje srcu u zapovesti pretvaraju.Kako se mrze.Kako spletkare.Kako traže nešto.

Ne krivim ih.

I sama sam do skora među njima bila.

Sada mi sve to izgleda manje važno,smešno čak uprkos sivilu koje ga obavija.

Jer znam da se ovim mogu prošetati,sresti ljude,ispuniti obaveze.

Ali da uvek imam gda se vratim.

U taj naš drugi.

Ti & JA

Jedan smo svet koji sve pobeđuje.

Shvatam i da je samo na nama...

Koji ćemo od ova dva sveta odabrati kao dom a koji kao šetalište.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 27  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

#7, 28.01.2013 - 17:25
Tosa-sale (40)
Prelepo napisano...svaka čast....
#6, 28.01.2013 - 10:58
A ti ne znaš koliko volim što si tu!
28.01.2013 - 11:12
Shakymich (43)
i ja sam se obuvao u vazduhu i navlacio pantalone bez padobrana...jedinstven osecaj bezati iz svaleracije...
#5, 27.01.2013 - 18:06
Hahahahah ubiću te
27.01.2013 - 18:13
citer (47)
ee kad sam ja o knjizi pričala , samo nema ko da me posluša
#4, 27.01.2013 - 15:50
Kumoooooooooooooo
Evo kum je na pragu
On će sve da reši)))))))))))))
27.01.2013 - 16:00
#3, 27.01.2013 - 15:20
27.01.2013 - 15:39
nislice (46)
prelepo....
#2, 27.01.2013 - 15:14
Hvala Ti
27.01.2013 - 15:16
#1, 27.01.2013 - 13:44
27.01.2013 - 14:10