Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sky-la blog
Iako pokusavam, vec dve godine, da napisem dobar Stand up materijal, nekako mi ne ide. Imam ja dosta stvari napisanih, ali mi vecina govori kako je to ispod proseka za taj vid umetnosti. Naivno, bez hrabrosti... Pisem o temama koje su mene obelezile kao coveka i osobu, pisem o stvarima i dogadjajima koje smo svi prosli ili cemo ih tek proci. Mozda sam ja pogresno protumacio taj zanr i promasio sam "profesiju"? Mozda sam trebao biti pisac humoreski i kratkih tekstova koji prodju ne zapazeno od strane publike?
Ne znam za Vas, ali do sad svaki moj san, zelja ili nadanje je otislo niz vodu. Dolazim u iskusenje da padnem i predam se. Nemam vise volje da se bijem sa "vetrenjacama", obijajuci pragove i ljubeci zalupljena vrata.
Nije ovo prvi put da se predajem tami moje duse. Desavalo se i ranije, ali nekako sam uspeo da se iskobeljam nazad na svetlost. Mislim da ovaj put nece biti tako. Izgubio sam previse snova i nade uzalud. Mastajuci o necemu za sta nisam "stvoren". Boli, pravo da Vam kazem, spoznaja da si pogresio, da si mozda svo vreme isao u pogresnom smeru kroz jednosmernu ulicu... ka dnu. Boli, pece, a niko da ti pruzi ni baterijsku lampu, tu laz da te malo "digne" , da ti bude bolje bar na tren.

Znam da onog momenta kad ti dignes ruke od sebe i svi drugi te napuste. Mislim da sam to uradio mnogo ranije. Onog dana kad sam se odao tugovanju zbog izgubljene ljubavi. Sav ovaj smeh i "radost" su ustvari bile maska da me drugi ne bi ostavili kao sakato kuce na ulici.

Nekako kroz ceo zivot dobijao sam packe, cuske i niske udarce. To niko ne moze dugo da trpi. Ja jesam, ali vise ne mogu! Izdaje me snaga, mentalna. Nisam vise toliko jak da izdrzim nalete zivota koji me bije ne milosrdno.

Osecam se kao list na vetru. Koji ne moze da bira gde ce biti odnesen i gde ce se naci sledeceg dana.
Bespomocan gledam kako moj zivot ide, a ja stojim u mestu. Cekajuci nesto sto ocigledno nije stvoreno za mene. Trazeci nesto sto ocigledno ne postoji!

Gresim li sto preispitujem svoj zivot? Svoje greske? Kajem li se zbog neceg? DA! Kajem se sto nisam imao hrabrosti da ranije uradim ovo! Da pogledam u sebe i pruzim ruku tom izgubljenom "ja", koji baza tamom toliko dugo da ni ne vidi sta mu je cilj. Ljubav!

Ti, ti sto citas ove reci, osecas li nesto? Da li te pogadjaju ove reci? Da li imas neke zelje koje nisi ostvario,a zeleo si to vise nego ista drugo? Znam. Tesko je priznati sebi da si nemocan, da se osecas kao dete koje nema kome da se obrati za pomoc. Uzasan osecaj!

Bio sam i ja srecan. Par puta. Na kratko. To se zivot poigravao sa mnom. Dao mi da osetim kako je biti ispunjen, duhovno. Voleti i biti voljen, nasmejan, radostan, srecan, a onda je jednog dana sve to sklonio! Kao slatkis ispred deteta koje je zeljno svega! Uzasan osecaj!

Mozda sam ja samo kukavica koja nema hrabrosti da se trgne i izadje iz rutine i ucmalosti u koju je upao? Mozda. Strah je osecanje koje ledi krv u zilama, ali isto tako daje i ne prirodnu snagu! Ocigledno sam ja izabrao da mi ledi krv umesto da ga kontrolisem za moje dobro.

Krivo mi je sto sam takav. Slab, u svojim i ocima drugih ljudi.

Samo da ne zakasnim sa budjenjem sebe iz tog sna, jer zivot i dalje "duva" istom snagom i brzinom, a ja, list, trudim se da se zakacim negde, medju granama i izdrzim sto duze mogu, dok ne dodje i moje vreme da odem tamo gde svo lisce zavrsi.

Izvinjavam se svima, ponovo sam poplavljen nekim tmurnim mislima i osecajima, a dan je tako lep.

Hvala na paznji i dovidjenja.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

cica52 (64)
Sve polazi iz glave. Ne kazem da treba ida moze da se zaborave lose stvari, dogadjaji i momenti, ali tvrdim da svako MORA sam sebi biti lekar i truditi se da da lose misli, negativne ljude klone se toga i ako se secamo tih momenata, da kazemo sebi ,KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO,! sVI MORAMO U ZIVOTU SUOCITI SA DOBRIM I ZLIM, JER KAKO BISMO SAZNALI STA JE TO DOBRO ZA NAS?
#5, 04.02.2013 - 21:11
Da. Bas tako. Sve je za ljude i moramo pamtiti sve sto nas je oblikovalo. Hvala na komentaru :)
05.02.2013 - 01:25
Danka46 (68)
Rano je za kajanje,jer bice jos gresaka,uspona i padova,zivot je ipak lep,kazem ja,ovako matora koja je mnogo losih dana,godina imala.
#4, 04.02.2013 - 20:23
Hvala na podrsci :)
04.02.2013 - 20:28
nislice (46)
Samo napred i ne osvrći se... :)
#3, 04.02.2013 - 19:02
Tesko je, ali snage se mora naci :)
04.02.2013 - 19:04
bobrock17 (36)
glavu gore i batali sta je bilo juce...od proslosti se ne zivi..samo napred!
#2, 04.02.2013 - 17:40
To sto je bilo "juce" je trag koji ostaje za nama... moramo se ponekad osvrnuti na tragove, da se ne bi izgubili u buducnosti. Hvala ti na podrsci :)
04.02.2013 - 19:04
Jednoumlje savremenih trendova kaze da svi mogu da se unaprede, ili da tako izgledaju, a onda se dogodi da u poplavi istih dominiraju protekcije i poznanstva i na kraju se sve urusi po pitanju kvaliteta.
Ljudi mesaju znanje, skill,inventivnost, kreativnost,prakticnost.Svet je zastranio i sto zna i sto ne zna da je zastranio...mala razlika je u tvojoj samokritici ili nekritici...
#1, 04.02.2013 - 16:22
Mudro zboris. Ali treba se boriti da ne "zastranis" ,jer onda cemo doci u situaciju da ni sebe ne poznajemo. A ja samo besan sto nisam bio hrabriji u nekim situacijama. Hvala na komentaru :)
04.02.2013 - 17:04