Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zvirko blog

Ljudska glupost ili bezobrazluk

Subota jutro je. Dolazim do centra grada zbog jednog kreativnog kursa koji preporucujem svim zenama. Naviknuta da uvek dolazim ranije ili tacno na vreme ovog puta dolazim ranije. Imam vremena za dorucak te odem do jedne pekare. Inace pekara nije toliko upecatljiva, nalazi se u jednoj maloj ulicici u centru grada. Iskreno volim da kupujem u toj pekari jer odise pravim mirisom raznog peciva, a bilo šta da uzmem u njoj je sveže i toplo. Narucujem svoj dorucak i polako uzivam u hrani dok mi ne pocne kurs. Doruckujem i posmatram razne mušterije pekare.

Ulazi poslovan covek u odelu, znam da je i prosle subote tu kupovao dorucak, pita prodavačicu: „ Jel sveža ova lenja pita?“ Prodavačiča odgovara: „Naravno gospodine. Pre pola sata je ispecena.“ Poslovan covek: „Uzecu jednu za ovde.“ Posluzi ga prodavacica i lepo ga usluzi i to sa osmehom koji se retko vidja uposlednje vreme. On uze onu pitu svu je isece na komade i reče joj: „Ova pita je tvrda. Kako može biti sveža?“ Prodavačica odgovori : „ Uredu je gospodine.“ Vraća mu novac i uzima lenju pitu.

Posle izvrsnog vremena ulazi starija žena obučena kako da ide na pijacu. Pita ona prodavačicu: „Da li možete da mi napravite onaj moj sendvič sa dosta kačkavalja i puno paradajza? I jogurt? “ Prodavačica : „Naravno.“ U pekari samo što su napravili prodavačica joj kaže cenu: „ To je 120 dinara.“ Žena odgovara: „ Na čemu vi meni uzimate 120 dinara? Kad je sve to ukupno 100 dinara. Vi meni naplacujete jednu obicnu kiflu 120 dinara. Na jednoj kifli se bogatite. Sad baš necu da uzmem taj sendvič. Znate li vi koliki je grad? Pa niste vi jedini koji imate taj moj sendvič.“ Okrenu se žena i ode. Prodavačica se samo nasmejala kao i ja.

Veliki sam gurman i volim kad nadjem jedno pouzdano mesto na kome mogu uziveti u dobroj hrani ostajem privržena tom mestu. Tako i u ovoj pekari. Pekara je veoma uredna, miriše pravim mirisom peciva, prodavačice su uvek nasmejane i veoma kulturene, njihovi proizvodi su uvek sveži i veoma ukusni.

Posmatrajući današnje mušterije te lepe pekare nisam shvatila šta su oni hteli da dokažu. Da nešto nije sveže što je upravo sveže? Ili da nešto manje košta nego što je to njegova standardna cena? Iako je je po nekom uslužno – trgovinskom bontonu mušterija uvek upravu ipak danas mušterije nisu bili upravu.

Dokle je bezobrazluk došao? Ispunjavaju se i glupe nečije želje a to ljudi ne znaju da cene. Koliko je velik njihov hir?


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 28  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

ravgor (54)
#7, 21.02.2013 - 23:30
sky-la (34)
Ljudi su najgore musterije. Govori Vam radnik u trgovini 7 godina. Nikom nisi uspeo da ugodis i za sve si ti kriv! I za red i kvalitet i uslugu i cene. A niko ne zeli da stane s'one strane pulta, pa da vidi kako je lepo kad te guzi i gori i bolji od tebe, a ti nisi kriv! Najgori je dinar onog radnika koji trpi ljude! Ali zahvaljujuci tako dobrim radnicima i ljudima koji razumeju situaciju VREDNA mesta uvek ostaju posecena, ponovo. Pozdrav.
#6, 18.02.2013 - 22:02
SuperBingo (36)
originalno
#5, 17.02.2013 - 06:55
Shakymich (43)
najteze je raditi sa ljudima
#4, 17.02.2013 - 01:51
nislice (46)
Svetu se ne moze ugoditi....:)
#3, 17.02.2013 - 00:08
..tacno tako....svoja licna nezdovoljstva istresaju po radnjama,jer doma ne smiju pisnut...
#2, 16.02.2013 - 23:58
Gandra75 (41)
Prosledjuj adresu dok ne bankruptiraju sa tom necuvenom ljubaznom strategijom.
#1, 16.02.2013 - 21:41