Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
indimenti blog
Nadin je primetila da sam se prekrstio,blago se osmehnula i dodala-“nema razloga za brigu,videces…Lako ces se uklopiti i nadam se izdrzati ceo ugovor,a posle je sve na tebi…”. Dopratila me je do crew ofisa.Ispred je osim novih radnika,bilo jos mase ljudi,svi u civilu.Ja sad ne znajuci da je to koridor u kom putnici nemaju prava prisustva,pomisljam da su upravo oni.I krecem da se smeskam.Tako su nam rekli u agenciji.To je sveto pismo na brodu,a ja kao pobozan covek jel,resih odmah da se bacim na molitvu.Ne treba da vam govorim da su me svi gledali kao idiota.Cuvsi dva poveca lika kako progovarju nesto na meternjem mi jeziku,brzo sam shvatio zasto mi ovi “putnici” ne uzvracaju istom merom.Naravno,shvatio sam da je to posada,samo u civilu,a ovo je ocigledno deo broda namenjen posadi.Koliko sam bio uzbudjen,ni to sto sam video da je ekipa putnika uglavnom u generaciji sa Pantelijom Topalovicem nije mi znacilo da ovde mozda nesto nije uredu.Bio je to prvi blam na brodu.A bilo ih je,bas bas mnogo.Od necega se mora poceti,zar ne? Pomislio sam tad.Malo sam se zacrveneo i teraj dalje-ko te pita.Dok sam cekao da dodjem na red,zapoceo sam pricu sa ova dva pajzana.Posle uobicajenih pitanja-ko si,sta si,odakle si,jedan od njih me upita:“sta ces ovde”?Sok.Od zbunjenosti uspeo sam samo da odgovorim nemusto: “A”?Shvativsi da sam zbunjen,brzo je nastavio:”Brod je najvece zlo brate,ovde si samo rob,nemas zivot,nemas privatnost,svi te zaborave,svi te maltretiraju a nadoknada za sve to-nikakava”.Iako su me ove reci njegove zabrinule,trudio sam se da potisnem razmisljanje o tome sto je rekao.Kratko sam odgovorio:”Videcemo” i uhvatio se mobilnog,cisto da izbegnem dalje kukanje koje mi u ovom trenutku uopste nije prijalo.Moje ime je upravo bilo prozvano.Prilazim pultu koji je slican nekom jeftinijem underground fast fudu u Rakovici,koji ce kasnije biti mesto radosti i nestrpljenja,no o tome u nastavku.Ljubazna,zgodna i preplanula Svabica,sa odlicnim engleskim mi je zatrazila fasciklu sa svim onim papirima.Dok je pregledala sve,potrudila se da zapocne kakav takav dijalog.Uvek nasmejana i uvek raspolozena,za svakoga je imala po koju lepu rec.To je jako tesko inace,jer na brodu ima toliko teskih i bezobzirnih ljudi,koji su u stanju da vas izbace iz takta jednim pokretom,jednom recju ili pogledom.Treba je odlikovati.Posle provere svih papira dobio sam nejmtag,bedz,broj kabine i masu nekih borsura koje bi trebalo da porcitam.Procitao sam ih.Barem one manjeg obima-dok sam cekao avion na Fiumicinu 3 sata u povratku kuci.Dobio sam ilicnog pratioca,koji ce da me provede kroz brod,do kabine,sopa sa uniformom i malo upozna sa brodom.Sekretario i jos pajzano.Pomislih-blago njemu,covek na poziciji.Malo sam mu zavideo.Kasnije sam shvatio da je krpa zavidela magicnoj krpi,devojci za sve.Upitili smo se ka sopu sa unformama,kaze prvo idemo tamo,ko zna ovaj babalu (budala) moze da zatvori i od uniforme nema nista,a to ne treba ni tebi ni meni.Krecuci se kroz koridor u pravcu prednjeg dela broda,pokazivao mi je-ovo je medical,ovo je kru supervisor,tamo su kabine,ovde su frizeri nadnicari,ovo je drugi gangway,ovo je..ono je…Ja sam trckarao za njim i prebacivao glavu sa jedne na drugu stranu,cas levo cas desno.Probao sam da imam izraz face kao da sve razumem i sve pamtim.A osecao sam se kao dete u prvom razredu osnovne.Sisli smo konacno u samu utrobu broda i tu je bio prvi sok.Pokupivsi svu uniformu saznao sam da cipele placamo odmah.Ja sam naravno imao samo evre,koje na brodu ne primaju.Inace od celih 300 koje sam imao u subotu uvece,u utorak ih je ostalo taman toliko da mogu da kupim karton Dos Ecos piva u kru baru-u prevodu saka jada.Bukvalno.Kakav danak neiskustvu.Pitao sam ljubazno Filipino matorca da mi da cipele pa da mi to kasnije odbiju od plate,priznajuci da imam samo evre,na sta se covek zacenuo kao da je ispred sebe video Monti Pajtona.Sad sam se vec iznervirao.Sta mi se koji moj ovaj zaostao u evoluciji smeje u facu,pomislio sam.Pare no mani no suz,brata for ju pare… Kakve pare? Imam samo evre,moze?Pomislio sam.Sekretario je zamisljeno i filozofski posmatrao kako liftovi idu gore dole.Nisam zeleo da ga prekidam iz tog nirvana stanja.Pitao sam Filipinca kad mogu da dodjem i da pokupim te sejfti cipele,na sta mi je izdiktirao svoje radno vreme za narednih 72 kruzeva,mislim.Nikad nije bio tu,kad god sam otisao.Sa hrpom odece u rukama,prisao sam svom vodicu i dobrotvoru,obazrivo.Tiho i pazljivo sam mu se obratio,plaseci se da ga ne presecem.Lik je delovao kao da je u nekoj trecoj dimenziji. Cuknuo sam ga sad vec po ramenu,cisto da mu stavim do znanja da mozemo da nastavimo a i da izbegnemo scenu gde ja vise ne mogu da savladam napad smeha.Nastavljamo dalje.Ulazimo u lift,odrediste dek broj 8.Malo je falilo da taj broj zameni broj 13 po vaznosti u mom zivotu kasnije.Ipak prevagnulo je sto deck sa tim brojem ne postoji niti na jednom brodu.Spasio me kasnjenja nebrojeno puta.Kaze moj vodic idemo prvo da ti pokazem kru bar i ostala mesta za razonodu i razbibrigu. Najobicnija laz.To na brodu postoji samo u prici.Sad smo se vec kretali ubrzano,posto je sekretario shvatio da mora da radi ti tajm.Kretali smo se u slalomu-ovo je kru sop,ovo je bilioteka i dvd radnja,kru bar a ono tamo pusacka zona-odzvanjalo mi je u usima,pomislio sam da ovo moram da zapamtim odmah.Nastavio je dalje u istom stilu,teretana,open dek,pa spustanje na dek 4,opet koridor pa jos objasnjenja.Incinerejtor,piti menadzer,kambusa (liker store,kru sejl ! ),pa dalje ofiser mes,staf mes i konacno kru mes.Moja zlatno radno mesto.Zastao sam da malo bolje bacim pogled na mesto koje ce mi kasnije dusu izvaditi,ali me je moj vodic povukao kao sto povlacite kera u parku koji je nanjusio nesto u travi. .”Zurimo brate,sta sad razgledas,imaces vremena na pretek,neki 3,4 meseca,hahaha.Uostalom zavrsili smo,da ti pokazem gde je kabina pa ja odoh da radim a ti ionako imas jos 3,4 sata do pocetka,pa dodji ovde i razlgedaj…”.Pomislih u sebi:”jel si ti covece duv’o lepak pa si tako nenormalan,ja ne znam ni sta je napred a sta nazad a kamoli kako sam da dodjem iz kabine do kru mesa”.Cudan neki lik.
Sekretario,alfa krpa broda.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline indimenti (31)
Venecuela, Bolívar, Bella Vista



Blogovi: tagovi
nema tagova