Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sky-la blog
Svako jutro otvorim oci i ugledam praznu stranu kreveta koju sam ne uspesno pokusao popuniti svojom nogom.
Svako jutro kad otvorim oci ugledam jato golubova kako se kote na mojoj terasi! Iskacem iz kreveta i derem se na sav glas terajuci gamad. Tuzan prizor za videti i cuti. Bilo bi lakse iskoristiti tu terasu za ispijanje neke kafe, caja ili vode sa osobom koja mi nesto znaci, ali te osobe nema.
Svako jutro kad otvorim oci pomislim da li sam normalan? Tolike godine protracenog zivota i jos uvek nigde nisam krenuo.

Uvece pomislim kako sam dan mogao iskoristiti bolje, kvalitetnije, uspesnije nego juce. Ali noc zavije sve te misli i posalje ih u proslost.

Mislim da kad je covek usamljen optereti sebe razmisljanjima o tome kako bi bilo lepo imati nekog pored sebe.
Tesko je priznati da nemas hrabrosti da ucinis taj korak, da pokrenes sebe i nadjes nekog ko ce biti centar tvojih misli, tvog dana, tvoje noci.

Tesko mi je reci da sam zaboravio kako da iskazem osecanja koja, mozda vec sad, osecam prema nekome.
Tesko je imati saznanje da neko ko tebi znaci vise od drugih tebe ne vidi tako. I od straha da izgubis tu osobu cutis i krijes ono sto te muci.
Cutanje je zlato, kazu, ali ja mislim da je cutanje i opterecenje, mucenje samog sebe. Treba biti malo i djubre prema sebi i reci ono sto mislis i osecas, mozda se nesto i promeni.
Jos uvek nagovaram sebe da promenim pristup samom sebi i krenem da menjam sve sto mogu,a nesmem.

Iz straha covek izgubi sebe. Osecaj beznadja i nistavnosti. Praznina ispuni sve moguce shupljine i guta te lagano, unistava te iznutra.

Ja umem da budem naporan, dosadan, tezak, ponekad i veseo sagovornik. Verovatno zbog toga "ponekad" ljudi me i izbegavaju. Kad vidim nekog namrstenog ja pokusam da mu pricom ulepsam dan, ali ja nemam srece da nadjem nekog kako sto sam ja i da kroz pricu razvedrim tmurno nebo.

Tesko je kad covek shvati da je usamljen zbog sebe, ne zbog drugih. Stalno pravim iste greske, svestan sam ih, ali nikako da ih ispravim. Kao da sam ze zaljubio u samocu, sam sebi sam najveci neprijatelj i onog trenutka kad shvatim kako da savladam samog sebe desice se promena, neverovatna! Kao kod Bananamena.

Ipak, tu borbu je najteze i dobiti. Sve druge su manje vise borbe koje nas uce,ali ova nas obelezi.
Mislim da mi je potrebna strucna pomoc, jer i pored toga sto sam uvideo svoje greske nisam sposoban sebi pomoci. Ovde pisem jedno,a kroz zivot radim trece.

Tesko je priznati da nemas snage da se pokrenes. Da jednom uzmes situaciju u svoje ruke. Da ti budes inicijator svega. Verovatno sam izgubio volju da budem pokretac desavanja. Godine "padanja" uzele su danak u samopouzdanju.
Verujem da nisam sam sa ovom "dijagnozom". Ne znam sta se to desilo sa nama kad ne mozes vise uputiti lepu rec, kompliment, a da ti na to bude uzvraceno prijatnim odgovorom.
Zivot je poceo da se odvija onlajn. I mozda ovde i mogu biti ono sto jesam, jer u "stvarnom" svetu, ja moram da se povucem pred ljudima koji su "bolji" od mene. Nema tu mesta za nekog kao sto sam ja. Malog coveka koji se bori protiv dinosaurusa za svoje mesto pod Suncem.

Kazu treba biti svoj,a jedino mesto gde mogu biti svoj je ovo malo teksta koji pokusavam da srocim.
Mislim da sam bice nizeg razreda, jer tako se mnogi ponasaju prema meni,a opet sumnjam da sam ja jedini razlog zasto je to tako.

Naporno je biti ja. Zahtevno je to "radno mesto". Mislis jedno, govoris drugo, radis trece. Sam sebi unistavas prilike. Kroz zivot ides sa nekim ciljem koji uopste nije tesko dostici,ali svakodnevno gubis snagu. Taman mu pridjes, osetis ga pod prstima, sapletes se od svoje noge i opet ti pobegne i jurnjava se nastavlja.

Ponekad uhvatim sebe kako mi se mota po glavi misao kako sam uspeo u svemu sto sam zamislio. Posao, porodica, krov nad glavom....jednostavno ispunjen i srecan covek,a onda otvorim oci, ugledam novi dan,praznu stranu kreveta, opet jurim golubove i mislim kako sam sve to sanjao...... Ali nisam.


Hvala Vam na paznji i dovidjenja.





 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

edmondd (39)
Joj tebra ...od danas trazim prvo za tebe pa za sebe :D Samo da promenis temu :))
Mislis da je sa njima bolje ? :) E pa ne mogu one menjat golubove :) Golubovi su bolje shvatili demokratiju . :D
#2, 26.03.2013 - 02:00
Ne brini ti za mene, uvek prvo gledas svoje pa tek onda tudje :)
Golubovi nemaju kulture ni postovanja kad pred covekom u ovakvom stanju rade to sto rade...gugucu po celi dan i noc i ne daju mi da spavam!!! :D To je tortura,a ne demokratija :D
26.03.2013 - 08:57
#1, 25.03.2013 - 23:52
Tesko je bilo procitati ovakav tekst posle onako divne izjave ljubavi :) Pozdrav.
25.03.2013 - 23:57