Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Marko-39 blog

Prica o nama..(Mila i Ja)

Bezbroj puta,slusao sam o ljubavima preko neta...
O cestoj razocaranosti,povredjenosti...Iskreno,nisam nikada verovao da je takva ljubav moguca..
Sve dok...Dok se nije pojavila ONA,moja Mila...Onako,tiho,nenametljivo,skromno...Kako samo ona ume...Samo u par poruka,opisala je svoj zivot,skromno,ali ipak dovoljno,da shvatis da si upoznao jedno divno,cestito,i pre svega iskreno bice...
Nakon nekog perioda dopisivanja,stigao je i prvi nas razgovor..Sa druge strane
telefona,ONA...Tiha,malo stidljiva,nezna...Sa glasom Andjela...Pokusavajuci za vreme celog razgovora,da sakrije osecanja,koja su vec u njoj postojala...Bojao se tih osecanja,koja sam osecao u njenom glasu...Bojao se,ne zeleci da postanu jaca...Snaznija...Govoreci sebi,MIKI PUSTI SADA LJUBAV DUSO,IMAS PRECIH STVARI,SA KOJIMA SE MORAS IZBORITI...
Secam se i njenog prvog VOLIM TE...Kako je samo prijalo,a u isto vreme i plasilo...Ne zeleci da dopustim,da to preraste u nesto vece...Nosen mislju da je njoj sada najbitnija zivotna borba koju vodi...Pokusavao sam i da nestanem sa karika,ali uvek kada se vratio,ona je uvek tu bila,cekala je,i jos jace volela..
Nisam vise mogao u sebi da drzim osecanja,otvorio joj dusu i srce...U par recenica,izgovorio sve sto prema njoj osecao...Upijala je svaku moj rec,kao zedna zemlja prve kapi kise...Upijala,u isto vreme postajuci najsrecnija osoba na svetu..Desilo se ono,sto je oduvek zelela,za cim ceznula...Desila se nasa ljubav..
Nas prvi susret...Jedno prijatno,avgustovsko popodne...Pred ocima,ONA...Prelepa devojka,lepe duge kovrdzave kose,sa telom Boginje,crvenih obrascica(moja mala stidljivica)...Trci ka meni...I onda zagrljaj...Onaj,koji se cini da je vecnost...Onaj,u kome se izbacuju svi meseci ceznje,skrivenih zelja,i mastanja...Zagrljaj,sa puno suza...Ali onih najsladjih...Suza radosnica...Bez ijedne reci...Toliko smo jedno drugom zeleli reci,a ostali smo nemi oboje....Reci nisu bile ni potrebne...Jer njima se nije moglo opisati,sve ono sto se osecalo...
Prvi zagrljaj,prvi vikend proveden sa njom,to je nesto sto se vecno pamti...Bilo je naravno kasnije jos susreta,svaki zajednicki nas tren bio je predivan...Ali taj prvi...Ipak je nesto posebno...Nesto zauvek urezano u nasim srcima...
Toliko toga smo proziveli ovih godinu ipo... Bilo je i teskih trenutaka,jer prokleta bolest nije imala obzira za ljubav,zelje,osecanja...
Koliko su mi puta samo javili da je lose,da je gotovo...A ja...Ja tada samo molim Boga,da je ne uzme,da joj dopusti da zivi...Da uzme meni pola mog zivota,da ga podari njoj,i da zajedno provedemo to sto nam je ostalo...Kada su svi dizali ruke od nje,ja joj u sebi pricao,izgovarao svoju molitvu,nadajuci se da ce moje reci dopreti do nje...MIKI,HAJDE BEBO..VRATI SE..MOZES TI TO...NEMOJ ME OSTAVLJATI,OBECALA SI DA NIKADA NECES...
A ONA,vracala se uvek...Niko nije znao ni kako,niko nije znao kako je uspela...Ali Ona se vracala...I eto je javi se,njenim recima...BEBO,EVO MENE JA DOSLA...Ehhhh te reci treba doziveti,doziveti tu srecu,kada je opet ONA tu...Ne postoji nista na ovom svetu,sa cime se one mogu uporediti...Kada znas da je dobro...
Ona,nikada nije rekla da joj je lose,tesko...Uvek je govorila DOBRO SAM...I meni,i svojim najblizim,ne zeleci da iko brine...Jer to je ona,Mila...Mila kojoj je briga za dobro drugih osnovni zivotni moto...Devojka sa toliko malo godina,toliko je dobrog iza sebe ostavila...Devojka,koja ima humanitarnu organizaciju,koja je bezbroj dece nahranila,pronasla im izgubljene roditelje,udomila...Devojka koja je,nesebicno svima u zivotu pomagala...
Puno lepih,a i teskih trenutaka su ostali iza nas...Sve lepe smo urezivali u svojim srcima,kao nesto trajno...A iz svakog teskog,izlazili jos jaci,odlucniji da nastavimo sa borbom...
Tu smo i danas,borimo se...Pobedicemo...Imace i ova nasa prica srecan kraj...
Mozda je tesko mnogima,razumeti ovu nasu ljubav,nasu pricu...Mozda je mnogima cudna,neobicna,tuzna...Dve razlicite drzave,dva razlicita grada...Dve razlicite vere...Daljina...
Ali to je nesto nase,ukorenjeno na levim stranima nasih grudiju...Nesto sto ne trazi reci,dokazivanje...Nesto cemo nositi u sebi,dok postojimo... Ova nasa ljubav,ostace kao amanet neceg trajnog,velikog,jakog, neprolaznog...Ona ce nas nadziveti...Jer,nije to samo jedna od onih ljubavi, koje u trenu planu,i u trenu se ugase,kao da nisu ni postojale...Ne,jer mi smo pazljivo,istrajno i strpljivo gradili nasu tvrdjavu...Tako je izgradili,da ce ona istrajati...
P.S.. Miki..
Koliko si mi samo puta rekla,da su ti moje reci hrana,a moja ljubav zivot...Budi bezbrizna duso...Nikada gladna neces biti,a ljubavi prema tebi ima toliko,da mozes ziveti vecno... Hvala ti sto si tu..
Jer ti..TI SI ANDJEO KOJI ZEMLJOM HODA..
Vasi Mila i Marko...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 73  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.