Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Marko-39 blog
Cesto me uplasi i sama pomisao, koliko si mi u mislima i koliko te volim... Obuzme neki cudan strah,a nesmem ni da pomislim, da te mozda nikada vise necu zagrliti,da mozda nikada vise necu provlaciti svoje prste kroz tvoju kovrdzavu kosu,da neces nasloniti glavu na moje rame...
U mojoj dusi samo treperi poziv,upucen tebi...Usamljenog srca vapaj...Iako znam da me volis, osecam to svakim delom sebe,celim bicem...
Ima nesto,tajna veza neka,kao u pesmi Bijelog Dugmeta,koja spaja svakog od nas sa svojim zeljama....To se ne prekida nikada,to ne prekidaju ni nasa razmisljanja...To su oni lepi snovi kojima se tako lako predajemo...
Mogu li da te zaboravim?...Naravno ne,nikada...Kako,kada ti bezbroj puta samo u toku jednog dana posaljem poruku ljubavi,da ti kazem da si celim svojim bicem u mom srcu...
I bas takvim mislima nosen,izasao sam jednog jutra omamljen lepotom proleca... Nije zora jos ni svanula,samo je poneki zurni prolaznik, nagovestavao novi dan...Par zvezda je jos ostalo na nebu,trava se samo nekako cudno povijala pred laganim vetrom...Sve je nekako bilo tako misteriozno,tajanstveno ..
Neki cudan mir i tisina,sve dok ne pocese prve kapi kise....Krupne kapi cini mi se,kao da su nezno milovale moje lice poput tvojih dlanova...Vetar je bivao sve snazniji,a kisa sve jaca...
A ja...Samo sam i dalje stajao, sakupljajuci u mislima uspomene na tebe i tiho saputao:’’Voli me,voli me malo,voli me mnogo,voli me zauvek...’’
I kao da osetih tvoj topao dah na vratu,ili je mozda to samo bio vetar...Osetih tvoje poljupce,kao da mi njima zelis prekriti lice,ili su to bile samo kapi jutarnje kise...
Iznenada se zacuse odjeci koraka,sa vec mokrih ulica...Mozda si to ti...Pomislih...Ali bese to samo neki prolaznik,koji se sklanjao od kise..
Pokisao,razocaran podjoh i sam...Nekim cudnim, teskim korakom, kao od olova da je... Opet isti osecaj,opet sam na istom...Usamljen u zagrljaju sete...
Neke tamne siluete zure negde u daljini...A u meni, onaj poznati osecaj praznine i sete, kada si mi ti ovako daleko...
Kisa i bolna tisina u meni...Kao da me guse,stezu...Dok se misli ponovo kidaju poput najtanjih niti...Ispadaju iz mojih ruku...
A srce i dusa, razbijeni na hiljade komadica...Umoran,a ipak isuvise odlucan i zeljan da ih opet sastavim...
Hodam,a osecam kao da neko drugi ispisuje put kojim moram ici...

Vasi Mila i Marko...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.