Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

SVE PROLAZI,PAMTE SE SAMO TRENUCI KADA SMO NEKOME ISTINSKI PRIPADALI

Uprkos poštovanju i redovnim pripremama praznicima me je uvek obuzimalo nekakvo čudno raspoloženje.Naročito velikim praznicima.

Sećam se dok se nisam udala sanjala sam o porodici.Svom domu.Deci.Zajedništvu.Ta me je misao obuzimala ovakvim praznicima.

Kada sam se udala sve to nisam uspela ni da primetim.Žurila sam da nabavim ovo ili ono.Da sve bude kako treba.Da ne pričam o gostima,rodbini ili odlasku kod istih.Sve se svodilo na oprobavanje jela,prazne priče I premeštanje sa kreveta na krevet.Ne bi trebalo tako nikako…

Ali pitam se vidi li uopšte neko od nas značaj praznika od potrage za organizovanjem ili želje za slobodnim danima?

A onda sam se razvela.

I dugo,tako dugo se činilo da nikada neću sastaviti deliće rasutih iluzija.Do kraja života je davno trebalo izvesti.Ono ubija sve ono što je lepo a u šta nas nisu naučili da verujemo.

Gledala sam porodice kako se okupljaju.Gutala knedle za porodičnim stolom i bila ubeđena da se ruši čitav moj svet.Nadobudnika i kritičara koliko želite.Svi sve znaju bolje od vas pa znaju i kako je vama izgleda najbolje.Oni su uvek tu da upru prstom i osude.Samo zato jer ne umeju da vide sebe.Ako ćemo ruku na srce i lakše je.Lakše je bltiti tuđ život nego pogledati u svoj.

Sada …

Nakon svega…

Dok gledam u devojčicu kako trčkara oko mene u najmoderinijoj haljinici i sandalicama i toliko podseća na nekadašnju mene…

Razmišljam kako se sve svelo na mehanizam.Radiš jedno te isto svaki dan pa ne znaš više ni koji je dan ni koja godina.Ljudi večito žure jure da završe nešto a život im se provuče između vremena u kom plaćaju račune ili kupuju namernice.

Mlad si i čitav je život pred tobom.A onda se za tren samo okreneš i shvatiš da nije baš toliko ostalo od njega koliko se činilo.

Da više nisi odgovoran samo za sebe.I da su svi oni problemi o kojima si nekada samo slušao od drugih najednom postali tvoji.

Imaš dve opcije.Ili da večito kuneš sudbinu i ušuškavaš se u bezbednu luku nezadovoljstva I krivljenja )I sebe I drugih) ili da se iz nje otisneš i ugrabiš što više od života sa dobrovoljnim pristankom treskanja o zemlju ali i leta kako bi se otisnuo sa nje.

Takođe shvatiš da nije važno da li menjamo mesta,gradove,poslove,ljubavi,države…

Važno je da imaš uvek gde da se vratiš.U utočište svoje duše.

Da znaš da se tu možeš vratiti jer si red sobom čist.Koliko god je to moguće.Jedino tada vrata su ti otvorena.

Grešimo svi ali se ne kajemo svi niti priznajemo greške.Svi smo jure napred pravdaajući sopstvene stavove.Grešimo ali treba se osvrnuti I priznati sebi I drugima da si pogrešio.

A mulj nezadovoljstva se želeli ili ne tloži u našim dušama.

Umetnost je:

-Ne kriviti!

-Praštati!

Praštati drugima ali I sebi.Najpre sebi!

U biti je to obrnuto.Oni koji ne praštaju drugima praštaju sebi.Oni koji praštaju drugima ne praštaju sebi.Jedino su oba uslov za mir.

-Umetnost je ne činiti drugima ono što ne bi želeli da čine nama.

A jedino to osigurava vam to utočište u duši!Parče mira rezervisano samo za nas u koje se uvek možemo vratiti.Da se sklonimo od brodoloma.Spremamo za nove bitke koje svako jutro donosi.Slavimo “pobede”.

I baš tu…

Tu između vere I nevere,stvarnosti I iluzija…

Shvatam da će uvek nešto nedostajatiali samo ako mi tako želimo da bude

Da nam je duša za života jedini istinski dom .

I da samo od nas zavisi koliko će on čist biti.

Baš tu shvatam i da se nerviramo oko tako bespotrebnih stvari a tako malo pažnjeobrćamo n one važne stvari.Da nas uče koječemu ali ne i da se sve u životu menja i nestaje.Da ništa večno nije.Ali da najpre to treba da prihvatimo.

Negde tamo…

Jedino što ubeleženo ostaje jeste osećaj da ste nekada nekome pripadali i taj neko vama.

To se jedino računa.I vredi koliko čitav život.

I to nas nekako kroz čitav život određuje kao osobe.

Možemo u životu sve propustiti ali ako u tim trenucima nismo znali da uživamo i da ih cenimo,da se predamo i prepustimo…nismo ni živeli.

Ostalo…sve prođe.

HRISTOS VOSKRESE!

SVIMA VAM ŽELIM SREĆAN USKRS I DA GA PROSLAVITE U MIRU SVOGA DOMA I SOPSTVENE DUŠE.ŽELIM VAM DA NEKOME PRIPADATE I TAJ NEKO VAMA.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 25  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

um-etnik (57)
VAISTINU VOSKRESE! Umetnost je primati izvornu energiju ljubavi i tako kristalno čistu pretakati je u srca bližnjih.
#4, 06.05.2013 - 14:19
vitezkoja (41)
Razmišljam kako se sve svelo na mehanizam.Radiš jedno te isto svaki dan pa ne znaš više ni koji je dan ni koja godina.Ljudi večito žure jure da završe nešto a život im se provuče između vremena u kom plaćaju račune ili kupuju namernice.Mlad si i čitav je život pred tobom.A onda se za tren samo okreneš i shvatiš da nije baš toliko ostalo od njega koliko se činilo.Grešimo svi ali se ne kajemo svi niti priznajemo greške.Svi smo jure napred pravdaajući sopstvene stavove.Grešimo ali treba se osvrnuti I priznati sebi I drugima da si pogrešio.-Ne kriviti!Praštati!

Praštati drugima ali I sebi.Najpre sebi!
#3, 05.05.2013 - 20:41
ravgor (54)
#2, 05.05.2013 - 17:47
nislice (46)
Neka TI je radosno rodjenje Hristovo, HRISTOS VOSKRESE pozdrav tebi za radost ponovnog rodjenja-Hristos Vaskrese, radost donese..
#1, 05.05.2013 - 15:50