Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Nosila je maleni prsten na ruci.Bio je premalen,biran za nju,po secanju, kao da je jos devojcica.
Bio joj je tako drag taj prsten, kao i on,koji joj ga je poklonio.
Zelela je da bude uvek kod nje, uz nju.
Nosila ga je na domalom prstu,nesto ispod zgloba, stalno ga gurajuci sto vislje na prst.

Bilo je neprakticno ga nositi, to su joj svi rekli, to je i sama osecala.Ali nije mogla da se odvoji, bila je toliko sentimentalno vezana za njega.
Cak i kad bi ruka satima lezala nepomicno, nesvesno bi prelazila prstima da proveri da li je jos uvek tu.
Strah da ga izgubi je bio veci od straha da ga nema.

Ponekad bi prst utrnuo, kad bi previse pritiskala u strahu.Cesto su bile i ranice od nazuljane i ozledjene koze.Mnoge stvari nije mogla da uradi jer je prst na kojem je nosila prsten, bio premalo savitljiv.
Ali ni bol,ni sporost pri radu,ni rane,ni strah da joj negde sklizne i da ga izgubi, nisu je ubedili da ga skine sa prsta i mozda nosi na nekom lancicu.

Nije vise bila ta mala devojcica koja bi mogla da nosi prsten.Bila je neko drugi.Bila je sa grubljim prstima, a u zeljama i premisljanjima nekako,negde, svi mi ostanemo vezani za te dane.
Da joj pomogne da se vrati u te dane , prsten nije mogao.

Njena majka nikad nece razumeti zasto ga jos uvek nosi.Njen muz joj je poklonio veci,kad su joj postali prsti deblji,posle tridesete.I jos uvek ga nosi.Onaj prvi, manji, je stavila u malu kutijicu,za secanje.Ovaj joj je potaman,topao i pravi.Daje snagu i jaci stisak.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

"A bol nadolazi, želja želju sustiže,
Puštam da prolazi, al’ ne ide"...
http://youtu.be/zseWW9fm3uw
#1, 13.05.2013 - 14:24