Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sky-la blog

Podelicu nesto sto do sad nisam rekao...

O mojim roditeljima retko pricam. Znate, boli kad gledas kako neko nestaje,a ti si ne mocan da ista ucinis da to sprecis. Oboje su "nestali" iz mog zivota u roku od 13 meseci. Bol koji sam osecao tad osecam jos uvek,jer praznina u ocima coveka koji "nestaje ne moze da se zaboravi.

Moj tata,stena od coveka, mali, zdepast,ali je imao dara za sve! Bio je mashinbravar,kasapin,limar....sta god je video ili zamislio mogao je da napravi od metala. Sve dok jednog dana nije propao kroz krov na poslu i jedva preziveo. Uplasio sam se da cu ga izgubiti,a nisam ni bio svestan da ce kroz par godina stvarno i umreti. Nisam nesto preterano bio vezan za njega. Kad god sam ga pitao za "muske" stvari on je to okretao na zezanje i meni je posle bilo glupo pitati ga bilo sta. Ali trudio se,sve dok je bio ziv, da imamo ono sto nam treba. Pred kraj je malo ukaljao tu sliku koju sam ja imao o njemu,jer je nekako ,uspeo, da prevari moju majku,ali pomirio sam se sa tim, iako ne odobravam taj postupak. On je kriv sto sam zavrsio vojnu skolu. Ali bilo mi je drago videti ga, bolesnog, na promociji kako place od radosti, jer mu je sin postao neko i nesto,a ne probisvet kojih i dan danas ima koliko hocemo.

Moja majka, koja je na svako moje "Mama mogu li.." PLJAS! Moja mama koja je nas troje rodila na carski rez. Moja mama koja je uvek bila uz nas kad smo bili bolesni,iako je imala posao. Moja mama koja je umela dobro da zvekne, imala je tesku ruku,ali meko srce. Moja mama, moj tata! Sa njom sam sve "ozbiljne" razgovore obavljao. Moja mama kojoj sam SAMO jednom rekao da je volim! I to par dana pre nego sto je umrla. Moja mama kojoj sam napisao pesmu,iako joj je citao neko drugi,jer ona nije videla, znala je da je od mene, njenog "kuraslana". Moja mama koju niko nikad nece zameniti,niti zauzeti to mesto u mom srcu,jer ona je bila ZMAJ od zene. Gurala je napred kad niko drugi nije mogao,uvek je bila puna pozitivne energije i nikad nije dala da joj kazem "NECU". Zadnji put kad sam to uradio imao sam 22 godine,a ona je oklagijom mene po tintari. Moja mama, kojoj hvala za sve batine koje sam dobio,jer zato sam danas covek kakav jesam. Moja mama...jedna i jedina!
Moja mama je do poslednjeg dana bila "zezator",a to sam saznao pre nekoliko dana,taj sitan detalj,ulepsao mi je sliku koju sam imao o njoj. Bila je pusac dok nije saznala da ima rak,tad je prestala i pocela da zivi zdravo. Omrsala je dosta,izgubila kosu od hemoterapija,a i dalje je bila ona stara Mirjana-Sosa,zezator,pozitivac. Tetka mi je rekla pre par dana, da tih zadnjih par dana njenog zivota, dok je ona bila pored nje, zatrazila joj je cigaru..... stavila u usta i onako "smekerski" pitala tetku -" A? Kako mi cuci?" I po tome zelim da je pamtim! Kao osobu koja u najtezim trenucima ima SNAGE da bude pozitivna! MOJA MAMA!

Slabo pricam o njima,jer me boli. Oboje su umrli u istoj sobi. Obecao sam sebi da cu svakog dana ici mami na grob,ali ne mogu da odrzim to obecanje, jer svaki put sve vise boli!

Nemate pojma ljudi kako je kad ostanes mlad i sam, bez ikoga iza sebe da ti da podrsku, da te pogura tamo gde si zapeo.....tesko je boriti se za nesto,a znas da nemas kome da se pohvalis svojim uspehom.

Moja braca od tetke se pozenili,a ja kao najstariji od nas, dece, sedim na svadbi i razmisljam ko ce meni to veselje da pripremi i da se cuje ona "Danas majko zenis svoga sina"....dusa me zaboli kad znam da imam ,sestru koja se muci ko crnac ,radi dva posla,nista nije prosla od zivota sem rada i rmbacenja.... brata koji se sprema da upise fakultet,bar ce on biti neko i nesto,kad nisam uspeo ja.

Tesko je ljudi,tesko,veoma, kad znas da nemas nikog iza sebe,a ni pored sebe (mislim na "drugu" polovinu),pa sav taj teret bude jos tezi, "sramota" od sestre, briga za brata jos veca.

Nisam ovim hteo nikome da upropastim dan,ali sam hteo da podelim nesto SPECIJALNO sa ljudima koji me,bar ovde, cene i prate.

Ne trazim nicije sazaljenje, ja sam borac, borim se za svoje mesto pod Suncem,ali ga jos nisam nasao.
Znajte da sve dok imate "zaledjinu", kakvi god da su,oni su VASI roditelji i znajte da ce Vam biti i TESKO i ZAO kad ih izgubite.

Moja mama,bi me sad opaucila oklagijom da zna da pokusavam biti komicar! Rekla bi -" Da li si ti normalan!? Nisam te rodila da se zajebavas kroz zivot!"

Moj tata,on bio odusevljen,jer bi mogao svima da trlja na nos da je njegov "prvenac" poznata licnos'! To jest,ako uspem u toj nameri.

Nedostaju mi. Iako su se svaki dan svadjali i drali,nedostaje mi ta guzva u kuci, ta "zivost", ovako je sve prazno...osecam se usamljeno,napusteno....ostavljeno.

Nisam neki pisac ,ali pokusao sam da Vam docaram "moje matorce" koji su me "digli od pola kile mesa". Nadam se da ce neko ovo shvatiti ozbiljno i izvuci pouke koje ja nisam....dok su oni bili zivi.

Hvala na paznji i dovidjenja.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 17  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Polako!
Tebe čeka tvoja sreća i tvoja porodica koju ćeš da ostvariš!
#5, 28.05.2013 - 23:44
Vreme prolazi,a ceo zivot sam bio bez cilja,izgubljen,a sad kad sam spoznao cilj, ne mogu da ga ostvarim...ne jos,jer sam sam. Ali doce mojih 5 minuta koji ce trajati do kraja zivota :D
29.05.2013 - 09:33
ravgor (54)
#4, 28.05.2013 - 23:02
Pozdrav.
29.05.2013 - 09:34
nemam ni ja majku ,umrla pre 7 g...otac me ostavio kada sam imala 6 g....sta reci.....proceni sam....
postoje ljudi kojima su roditelji zivi i zdravi pa im ne pomazu,ne podrzavaju....itd
budi srecan sto su ipak bili takvi i voleli te ma koliko to kratko trajalo....znaj da su oni uvek uz tebe i u tebi...ti si oni.....
#3, 28.05.2013 - 21:15
Zao mi je sto to cujem. Ali obicno lose stvari zadese "pogresne" ljude. Zato ti i ja svu ljubav dajemo zivotinjicama.....one bar to znaju da cene,jer ljudi su vise otupeli na cista osecanja. Uvek ostaje secanje i uspomene koje cine te ljude besmrtnim.....
28.05.2013 - 22:07
Shakymich (43)
Ako ne postujes roditelje kako mozes ocekivati da te sutra deca postuju...razumem sve i ako puno njih misli da sam jebivetar. Otac vec cetiri godine kod Sv. Petra na ispovest a sa kevom sam danas dosao iz Nisa gde je bila u Klinicki i mora pod hitno u Bg na operaciju srca...ali zivot ide dalje i nema predaje. Deca su ono sto nam daje snagu i volju da ne posrnemo...
#2, 28.05.2013 - 17:22
Naravno. Oni su nas "doveli" na svet,a mi njih ispracamo...takav je red,osim ako Bog nije drugacije zapisao. Pozdrav. I zelim ti zdravlje majci...to je najbitnije.
28.05.2013 - 17:26
SFABICA (53)
i ja sam carsko dete...kazu mi smo nesto posebno..a ja uvek kzem mozda opiceniji no oni sto se normalno rode jer nismo hteli da izadjemo...
secanje na roditelje ce uvek biti...i sve ces se vise secat samo dobrog..a lose se zaboravlja...ja imam jos mamu..tata je bio najbolji tata...al ga vise nema nazalost...veliki plus za blog...od srca je napisan...
#1, 28.05.2013 - 17:22
Hvala na pohvalama :) Naravno da uspomene ostaju do kraja,jedino to nam i ostaje :)
28.05.2013 - 17:25