Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Marko-39 blog
Moj pogled, jos uvek sanjiv zove te...TEBE...Da umiris njegovu prisutnost svojim neznim osmehom,onim,kojim mi sva vrata otvaras...
Nemiran i naporan dan,me podize...Ta ljubav,nasa ljubav...Cesto je prejaka za javu,i zato se tako cesto uvlaci u sve pore sna...Samo mi znamo, da je ona besmrtna..Sto vise dalja si mi,to si mi sve bliza...Cesto sam puta pomislio da je skoro nestala,u nenadanim nanosima bola i nemoci...Cesto bih pozeleo da razorim vreme,da mu menjam oblike,da priblizim daljinu...A tada samo bih te stavljao u neke lepe,oslikane pejzaze...Taj prelepi pejzaz,u sebi ima svoje zarke tonove,a ti,ti si tu,na samom vrhu brda...A ja...Radujem se crvenom suncu,i vedrini tvog pogleda...Ništa se promenilo nije...Sve je jos uvek tu,evo tu,bas ispred mene...Samo..Ti...Nedostaješ ti...
Plasim se svog promuklog glasa,plasim se da izgovorim tvoje ime...Znam taj osjecaj...Sada...Opet mi se vraca dah,pokrecem se...Sklanjam vreme i brisem uspomene...Ti,ostaces u pesmi,tamo gde sam te stavio...I tom pesmom,brisem secanje...Uklanjam proslost...I tu..Tu u njoj sam rekao tvoje ime...
Tvoja je zedj mojom postala...Znao sam da i tvoje umilno i nezno lice,meke usne moraju da osete slatkost suza...Ali onih radosnih,dok te mislima oblikujem i cinim te besmrtnom...
Tek posle duzeg sna, jer budan se bas i ne snalazim ,prihvatio bih tvoju ruku, toplu,stvarnu,neznu i gipku...Dodirnuo bih je, ali plasim se te mekoce...Plasim se putovanja mislima po ivicama nasih usana, zenica...Lakoca govora stoji u zraku,zaustavljena vremenom i prostorom...Ranije bih se budio ne misleci ni o kome, sada me budi misao..slutnja..O tvojim slatkim suzama,koje ce java znati da preboli...
Neznam ni sam...Sta je lepse..budenje ili san...Ti si tu,tiho ti sapucem...Tu si...Konacno sve kao na dlanu vidim...Tu je nebo,i mesec i zvezde..zvezde ciji je odraz stize do mene...U liku tvojih ociju...
Naglo si otvorila oci...A nisam ni stigao da vidim te duge trepavice,duge poput grana zalosnih vrba,Koje te otkrivaju i pretvaraju u stvarnost...Dva oka su me obasjala,kao dve reci utisnute u tisini...Dosla si,rekao sam... Iako je sasvim sigurno da nista ni izgovorio nisam...Ali,ta misao,misao kojom sam te prepoznao imala je tako nezan zvuk..Zvuk koji se odbija od zvezda pa se cini da se cuje...Dodjes uvek kada sam sam i kad samoca zna da potraje...Najcesce dolazis nocu...Opet te sklapam kao u snu...Imam tvoje telo,koje se ne moze dodirnuti...I sve ono sto mislim i zelim,postajes...A mi...Mi putujemo kroz slike,i to one koje sami stvaramo...Vidim odraz sebe,prepoznajem se u tebi...Jer mi smo,spojeni poljupcem,i bez dodira usana...
I svakim jutrom razmisljam o nasim susretima..Koji su nalik nastavka putovanja... Kao listovi..Iznova dodani.. Neispisani listovi nase ljubavi..

Miki...Tako je lepo pisati o tvojim ocima...
Uvek cu ti, ljubavi moja, pisati o lepoti snova, o beskraju neznosti, o drhtajima ljubavi...
Pisacu ti uvek nemo i nezno, kao zaboravljeni pisac, sa senom pera...
Pisacu ti uvek strasno, i romanticno, sa osmehom i suzom, sa krikom i cutnjom...
Uvek ces biti i ostati moja tajna na komadu hartije, u zavesi snova, u toplini srca.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 18  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 
Ne možeš da vidiš komentare ovog unosa.