Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Milijana33 blog
Subota popodne. Dolazim na posao i saznajem da se neki ljudi nisu pojavili na poslu. Hvata me nervoza jer je trebalo da ostanem sama na faktički 4 odeljenja. U momentu se stvara gužvica od nekih 10-tak ljudi (uglavnom žena).
Jedna mušterija prilazi i traži šnicle od vrata. Pokazujem joj na već isečene, ali njoj to ne odgovara jer njoj trebaju još tanje. Molim je da dodje kasnije kad se pojavi mesar, jer ja nisam stručna da isečem to meso onako kako ona traži. Govori mi da mogu i u komadu da joj dam pa će ona kući da iseče i pokazuje na komad od kog želi da joj isečem. Uzimam taj komad mesa i prvo nožem odvajam kost koliko mogu. Zbunjena (jer se ne snalazim sa satarom, nikad nisam umela pravilno da je koristim) uzimam sataru i u deliću sekunde podigavši meso pri spuštanju mi malo omakne satara od težine i zakačim vrhom satare svoj palac. Nisam osetila bol, samo sam ugledala krv ispod rukavice (srećom pa sam je imala inače bi šiknula krv na sve strane). Drugom rukom hvatam to parče mese što sam odsekla stavljam u kesu, stavljam cenu i dajem je toj mušteriji, koja je, kad je videla da sam se povredila prokomentarisala: "Jaoooo, nisi se valjda povredila?"
Okrećem se i nad sudoperom skidam rukavicu i pod ladnom vodom pokušavam da zaustavim krvarenje, ali ne ide. Uzimam papirne ubruse i uvijam prst, krećem ka kancelariji i koleginici koja je uletela da mi pomogne samo kažem da obrati pažnju na ostale. Dolazim do kancelarije da potražim šefa i kucam na vrata (primao je pazar iz prve smene). Vrata se otvaraju i ja ga pitam kad će mesar da stigne, jer sam se povredila. Pitao me je da li imam zdravstvenu knjižicu kod sebe i rekao mi da pokušam da skinem kapu i kecelju. Seli smo u kola i krenuli prvo do Gradske bolnice, jer je bliža. Medjutim, tamo su imali samo dežurnog kardiohirurga i šalju nas u Urgentni centar. Stižemo u Urgentni, snimanje, pa ušivanje rane na živo i gips. Sutradan da se javim tu kod njih kod mikrohirurga, jer trenutno nijedan nije dežuran. Od sve muke ništa ne osećam, verovatno još uvek nesvesna šta se zapravo desilo. Odlazim kući i javljam roditeljima i nekim prijateljima, onima za koje sam smatrala da im je stalo (i nisam se prevarila ovog puta).
Sutradan ujutru odlazim na mikrohirurgiju kako mi je rečeno, prijem u bolnicu, terapija plus tetanus i onda mogu kući. Ne ostavljaju me da ležim jer nemaju mesta, treba da dolazim svaki dan na terapiju pa će me obavestiti kad će me operisati.
Ponedeljak ujutru, odlazim da otvorim bolovanje, pa onda do firme da odnesem potvrdu, pa na terapiju. Na putu do Urgentnog me zovu telefonom da me obaveste da će me sutradan operisati i da će mi sve objasniti kad budem došla na terapiju. Još uvek ne shvatam frku, relativno mirno podnosim sve što mi rade. Posle terapije nosim povrednu listu na Novi Beograd, u direkciju i svraćam kod brata i snajke, pa kući na odmaranje.
Utorak ujutru tata dolazi po mene i idemo zajedno u Urgentni. Dolazim na odeljenje i smeštaju me na pomoćni ležaj - kolica, jer nema mesta. Oko 09.45 odlazim u operacionu salu. Blokada u levu ruku na dva mesta i ruka mi postaje teška i trne. Samo osećam ubod igle. Operacija završena i vraćaju me u sobu. Gledam na sat 10.45. Zovem tatu i još neke prijatelje da im kažem da je operacija završena. Posle ručka me premeštaju na normalan krevet i sve je relativno ok do uveče, kad su počeli bolovi posle prestanka anestezije. Daju mi nešto protiv bolova i relativno mirna noć (bar za mene).
Ujutru odlazim na previjanje i govore mi da mogu da odem kući, ali da dolazim na terapiju svaki dan. Tetiva je skroz bila presečena, oni su za sad zadovoljni operacijom. Nameštaju mi novi gips, ali medicinski brat mi steže malo jače, pa me je bol držao celog dana. A onda sam tek kad sam došla kući i ostala sama konačno shvatila šta mi se desilo i uhvatila me panika. A bolovi sve jači.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 21  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

mole71 (45)
strasno,to boli,i kad sve prodje sigurno ce ti zahvaliti sto si radila njihov posao.....
#5, 22.06.2013 - 12:28
pa, naravno, rešili da mi daju medalju (al za malo!)
22.06.2013 - 15:22
nislice (46)
Zelim ti brz oporava....Vrati nam se sto pre...
#4, 20.06.2013 - 15:25
hvala ti, draga ... tu sam ja sad i nema mrdanja celo leto ...
20.06.2013 - 20:05
ravgor (54)
не дај се..
#3, 20.06.2013 - 13:39
hvala
20.06.2013 - 13:47
marsek (43)
vrati nam se sto pre, i znaj da sve ide iz glave
#2, 20.06.2013 - 07:04
tu sam ja
20.06.2013 - 07:05
citer (47)
uf , kamo sreće da je ovo c/p
#1, 19.06.2013 - 23:36
:(
20.06.2013 - 06:47