Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
piraterija blog
Jeste li se kad oprobali kao pisac price,sastava ili romana?
Da sami kreirate likove,situacije, zaplete?


Kad pisete pricu mozete teziti da snishodite publici, da bude pitko, da ostavljate publiku uvek zednom, da im je tesko da ostave knjigu kad je vrhunac iznenadjenja, i da im je tesko da ostave knjigu kad je vrhunac srece i nekih prelepih ishoda u prici.I tako da tkate pricu sa protivfaznim vrhuncima, ostavljajuci glad, bas kao sto bi i vas slicno ulovilo i drzalo.

A mozete odustati od komercijale i snishodjenja impresionistickim eksplozijama raspolozenja potencijalnih narcistickih citalaca.I kreirati manje pitku pricu, u kojoj namestate situacije, skokove, zaplete, kreirate likove, sukobe, pruzajuci sansu likovima da odreaguju herojski, posebno, uzasno, da se pokaju, ili da u reakcijama koje su ocekivane vidite detalje koji unose razlike izmedju postenja i casti, ljubavi i opsesije itd...

Velikim piscem se postaje ili tirazom ili tkanjem emocija i povratkom na utisak koji ostaje posle citanja.
Vrlo retko se postaje veliki sto odete u dubinu za malobrojne kojima iskustvo u citanju ili u zivotu daje mogucnost da razumeju zaplet i dilemu koja se u prici desava.
A takvi likovi i situacije su neprocenjivo blago knjizevnosti.I nestaju i odumiru.Zasto?
Pa u poplavi jeftino napisanih sapunica, gde ista osoba moze danas biti supermen a sutra novinarcic koji se nikad nije smeo potuci i sa nadimkom pi...kica, gledalac i citalac vise ne primecuje sta je doslednost i normalno reagovanje pojedinca , lika, a sta je nesto nemoguce, i ako realna licnost pokusa isto docice do stvaranja multiple licnosti....rascepa licnosti....

Da li sam ja normalan sta pisem?
Pisem da sapunica koja sugerise da isti lik u prve tri epizode jeste profesionalni ubica a nezni otac u zadnje tri, a u medjuvremenu krvavi lovator koga se svi plase, svakom,ko pokusava da se identifikuje sa nekim likom iz takve sapunice , donosi blagi ili totalni rascep licnosti.Dugotrajan problem kvazi shizofrenosti i delimicnih ambivalentnosti (strucnije receno).
Ili jos cesci lajtmotiv, da kurava postaje svetica, pa onda majka, pa onda ubica, pa onda dobra sestra, pa onda diler droge, pa skace u jezero da spasi slucajnog davljenika....
Ili u poslednje vreme cest motiv supermenke, detektivke koja borilackim vestinama gasi cigaru Chak Norisu, biznismenke koja zna i borilacke i poslovne vestine a nikad ne laze.

Iz ugla pisanja to nije bitno za ovu temu.

Ono sto sam hteo je pitanje , kad vec ima toliko mastarija i potencijala u poistovecivanju sa tv ili knjizevnim likovima, da li ikom pada na pamet paralela izmedju likova i karaktera?
Ako kao pisac ugadjate i postavljate likove da ih dovedete u mogucnost da ucine nesto lepo , divno , vredno i ocaravajuce, zasto to ljudi ne rade i u zivotu?

U zivotu malo ljudi navodi ostale sa kojima zive, na slicne situacije, iako mogu.
U zivotu svi cekaju da se nesto desi, a uglavnom sede i sude, biraju sta hoce i sta nece, i drze ruke iznad glave u odbrambenom stavu...
Vrlo malo ljudi, i to uglavnom mudrijih, sam video kako postavljaju karaktere sa kojima zive u situacije iz kojih se moze mozda dobiti nesto vanserijsko, izuzetno.Ili da postavljaju karaktere u situacije rasta i razvijanja, ucenja , oformljavanja .....

U nekom proslom blogu je bilo pitanje deteta koje gleda kroz prozor, tj ljudima odgovara da se sto manje desava, jer su prilicno nemocni u brzoproticucem vremenu.Ovima sto postavljaju situacije za karaktere, kao ja za likove u pricama, nekako uvek ima vremena za popravak, cak i kad se desi nesto ozbiljno i katastrofalno.Ali njihovi karakteri su kao i moji likovi, naoruzani osnovnim znanjem gde skociti kad im se stvori provalija ispod nogu...

Njihova deca nisu zapustena, nisu ni razmazena, njihove zene nisu ocajnice, nesigurne u sebe cim se neka teska situacija pojavi, a inace samopouzdane ko crnogorski kamen, jos i zvocave.

Iskreno, naucni nacin se zove pedagoski pristup, pa se onda tacno zna kud koji korak moze da vodi i odvede...Ali ima nesto primamljivo , bar meni, u tim postavljanjima karaktera analogno mojim postavljanjima likova...Meni je lako, pedagosku osnovu debelo izucio, psiholosku i sociolosku takodje....Ali na primeru ljudi koji su objektivno glupi, a imaju takav metod, nasledjen od svojih starih, i gledajuci dokle doguraju, i kako pretskazuju svoj razvoj i puteve, ne mogu ostati slep za moc u rezultatima ovog knjizevno zivotnog pristupa.....

Znam da ce vecina koja obozava copy paste kopiranje resenja i obrazaca, ovu metodu i pokusaj dovesti do propasti, od ostalih dobar deo ce zastraniti tako sto ce se predati navikama i naucenim ocekivanjima, stereotipima....Ili jednostavno reci , bezi bre, nemam vremena za zezanje, za poneki neuspeh, na pogresno uradjen crtez, pogresno planirano putovanje, testiranje ili provociranje clana porodice...

Ali ko ume ili mu je to porodicna tradicija, naucice , uz cenu izgubljenog posla, polomljene vaze, pokvarenog uredjaja, kako da skoce, da budu ljudi (ne u ovom danasnjem smislu) , da pokazu nesto sto ce sutra samo jednom u zivotu pomoci, a mozda nijednom.A kad i ako pomogne, produzice zivot, donece osmeh i vezace zauvek....

Nece to niko drugi primetiti, ne u gomili koja dokazuje da je covek, tako sto non stop prica da je covek i ruga se drugima po nekim svojim kriterijumima sta je pametno za coveka...
Izmedju rugalica i optimalizovanih uspesnih ljudi, nema mesta za trece.
Treci postoje u cutanju, ponekoj istinitoj prici, neholivudskog karaktera, i secanjima povremenim, kod onih koji su dosli u dodir sa njima.






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 14  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

edmondd (39)
#1, 28.06.2013 - 00:23