Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Acahari blog

ZAŠTO JE NASTANAK "AUTOIMUNIH BOLESTI" ZA MEDICINU VEĆ DECENIJAMA “MISTERIJA”? Piše: Ivona Živković

ZAŠTO JE NASTANAK "AUTOIMUNIH BOLESTI" ZA MEDICINU VEĆ DECENIJAMA “MISTERIJA”?

Piše: Ivona Živković

Multipla skleroza, bolest ludih krava, kancer, hronični zamor, fibromijalgija, Alchajmerova bolest, Lajmaska bolest, dijabetes tip jedan, AIDS…, samo su neke bolesti koje danas pogađaju milione ljudi širom sveta, a za koje naučni krugovi još “ne znaju” kako su nastale. Naravno, jer radi se o dobro čuvanoj vojnoj tajni kreatora biološkog oružija. Agens njihovog nastanka konstruisali su bioinženjeri za potrebe vojske, pre svega američke.


Da je ovaj agens patogena mikoplazm, malčice doterana, kako bi imala razorniji učinak na ćelije domaćina, neke podatke je izneo Donald V. Skot sa svojim sinom Vilijamom u knjizi “Trougao Bruceloze” ("The Brucellosis Triangle") koja je izdata još 1998.

Skot-Donald.jpg

Po njihovim saznanjima decenijama se radilo na izradi specijalnog biološkog oružija koje su zajednički počeli da finansiraju i razvijaju Velika Britanija, SAD i Kanada još 1942. godine i to koristeći naučna saznanja iz nemačke molekularne biologije i genetike koja su tada bila daleko ispred ostalih. Ideja je bila da se dobije agens za izazivanje bolesti koja ne bi ubijala, već bi ljude fizički potpuno onesposobljavala. Da podsetimo, da je na čelu ovog medicinskog poslovnog kartela bila i ostala porodica Rokfeler koja je bila jedan od finansijera nacističkog nemačkog projekta. Ovaj rat je izgubio lakoverni nemački narod (dva miliona Nemaca je ubijeno i to je genocid o kome se ne uči u školama) dok su Rokfeleri izašli kao pobednici i danas su na čelu transnacionalnog farmakobiznisa i medicinske nauke.

Naravno, za sva ovakva vojna istraživanja potrebni su bili zamorčići u ljudskom obliku (pacovi i majmuni nisu bili dovoljni) i to u velikom broju, jer se radilo o biološkom oružiju za masovnu destrukciju vojnika i civila. Tako su zamorčići jednostavno postali obični građani bez svoje volje i bez ikakvog saznanja da se na njima vrše vivo eksperimenti za vojne potrebe. Ti obični građani bili su i vojnici i civili i to najviše iz pomenute tri države.

O postojanju takvih prikrivenih eksperimenata raspravljano je više puta pred američkim kongresom (preko raznih anketnih komisija) ali američka vojske je tako moćan faktor, da je ništa nije moglo sprečiti da radi na istraživaju i usavršavanju ovog paklenog biološkog oružja. Američka vojska je iznad američke države i svih ostalih institucija u njoj.

Zato danas, samo u SAD ima preko milion obolelih od multiple skleroze, dok je u svetu taj broj udvostručen.

Za stvaranje agensa koji može da onesoposobi ogroman broj ljudi poslužio im je kao osnova bakterijum Brucele. Ove bakterije inače kod mnogih domaćih životinja (goveda, ovaca, koza, pasa, mačaka ), ali i ljudi, izaziva bolest brucelozu. Od kada se vrši pasterizacija mleka ova bolest je veoma retka kod ljudi, i uglavnom pogađa veterinare koji rade sa inficiranom stokom bez adekvatne zaštite.
Naravno, nehigijensko stajsko gajenje životinja (koje je za životinju poptuno neprirodno) izaziva sve infektivne bolesti pa i ovu.

RAD NA DOBIJANJU KRISTALNE FORME BRUCELE

Ideja monstruma iz Pentagona je tako bila da najpre izoluju agense ove bolesti, a to su toksini koje oslobađaju brucela bakterije , i da od njega naprave toksičnu kristalnu formu koja se mogla uskladištiti, transportovati i po potrebi ubacivati u razne hranjive medijume gde bi prešla u lipidnu formu i oživela.


U prirodi se ovaj toksin brucele mogao prenositi samo preko brucela bakterijuma, a on se mogao naći u mleku.

Ali, kristalna forma je mogla da se ubaci u aerosol sprejeve, u vakcine, da se ubaci u lanac ishrane, ali i da se ubaci u mnoge insekte (kao na primer komarce) koji bi je onda dalje prenosili. To je i učinjeno.


U poslu pravljenja kristalne forme toksina Brucele učestvovali su 1946 i stručnjaci kompanije “Merck, Sharp and Dohme”. Ova kompanija danas proizvodi lekove protiv mnogih bolesti koje je u stvari sama i napravia.

Taj toksin koji je izazivao brucelozu u stvari je bila veoma majušna proteinska forma koja se naziva mikoplazma. Šta je ona videćemo kasnije.

Koliko je tokisčna snaga ove mikoplazme brucele u formi kristala naučnici koji su radili za potrebe Pentagona veoma dobro su znali. Tako je po svedočenju pred kongresom SAD 1969., izvesnog dr Donalda Mekartura, što navodi Skot, napravljena kalkulacija kolika koncentracija ove mikoplazme bi bila potrebna da se kod čoveka izazove potpuni pad imuniteta (to je inače ono što je danas poznato kao bolest AIDS) zbog čega bi napadnuti organizam postao osetljiv na mnoge druge izazivače bolesti i uopšte ne bi reagovao angažovanjem brojnih odbrambenih ćelija imunog sistema. I to je bila mera deset na deseti.

Ukoliko bi njena snaga bila deset na osmi, osoba mi imala sindrom hroničnog zamora odnosno fibriomialgije. Ako bi bila snage 10 na 7 organizam bi reagovao opštim fizičkim popuštanjem i potpunim padom životne energije.

Jedan šejker čistog kristalnog agensa brucele, tvrdi Skot, bio je dovoljan da fizički onesposobi čitavo stanovništvo Kanade.

oboleli-ms.jpg

U jednom izveštaju iz 1949. tvrdi se da je “moguće da je bolest multipla skleroza upravo manifestacija hronične bruceloze na centralni nervni sistem”, pa se dalje navodi i da je u jednom testiranju 113 pacijenata obolelih od multiple skleroze (MS) njih 95 bilo pozitivno na bakteriju brucelu. A znalo se i da će jedan od 500 obolelih od brucele razviti oblik takozvane neurobruceloze, što se događa kada se brucela bakterije nasele u lateralnim šupljinama mozga. I to su upravo mesta u mozgu gde se u osnovi razvija multipla skleroza.

MIKOPLAZMA KAO TROJANSKI KONJ

Šta je mikoplazma? To su veoma sićušne proteinske tvorevine koje se stvaraju u krvnoj plazmi i približne su veličine onoga što se naziva virusom. Već smo u otkrili da virusi nisu nikakve patogene tvorevine koje izazivaju bolesti, već kratke proteinske forme koje predstavljaju deo genskog materijala neke ćelije koji se nalazi izvan jedra (deo RNK) i koji se još nazivaju retrovirusima. I njihova uloga je da prenose poruke izmedju ćelija. Priča o patogenim virusima je čista izmišljotina. Baš kao i priča o patogenim mikroorganizmima koji postoje svuda oko nas, kako je to tvrdio masonsko čedo, Luj Paster, a kasnije ipak priznao da nije bio u pravu. Ali, zananje je moć, i zato su oni koji su hteli da prave ovakva monstruozna biološka oružija pravo znanje o nastanku mikroorganizama sistematski sakrivali od občnih ljudi i studentima medicine na gradjanskim školama prodavali falš nauku o životu. Pravo znanje su čuvali za sebe i svoje elitne djake.

protiti-stvaraju-forme.jpg

Dakle, svi mikroorganizmi, sve bakterije, i sve još sitnije životne forme (koje se nazivaju ćelijskim organelama) nastaju kod ljudi i životinja u krvnoj plazmi. Sjedinjavanjem ovih formi, stvaraju se složenije kolonije bakterija, a njihova razgradnja predstvalja smrt određene kolonije. I čovek je jedna velika kolonija bakterija. U osnovi svih ovih formi su energetske ćestice koje je dr Antoan Bešam (Pasterov protivnik) nazvao somatide ili protiti, a Vilhelm Rajh koji ih je takođe opazio nazvao ih je bioni. I te čestice su praktično svuda i one su agens života i neuništive su.Život je neuništiv.


Kada se živa krv posmatra pod mikroskopom na tamnoj podlozi vide se jasno sve te majušne energetske čestice i tvorevine koje se još nisu formirale kao nešto što je zaokruženo, poput bakterije ili gljivice i što može samo da živi i hrani se i održava svoju za život neophodnu energiju.

mikoplazma-medju-krvnim-zrncima.jpg Mikoplazma medju crvenim krvnim zrncima jasno se vidi pod običnim mikroskopom na tamnoj podlozi. Sitne svetle tačkice su protiti.


Krvna plazma u ljudskom organizmu je samo medijum gde se ove čestice spajaju i razgrađuju zavisnosti od određenih elektro-bio-hemijskih faktora, što uključuje i promene u magnetnom polju, koji postoje u nekom trenutku.


Dakle, mikoplazma je ostatak materijala neke ćelije ili neke bakterije koja je uginula (izvršila apoptozu) i rasula se na sitnije parčiće (organele) kada je izgubila svoj proteinski omotač. Mikoplazma tako sadrži i deo informacije neke proteinske tvorevine, ali nema svoj omotač, ne nalazi se zaštićena nekim ćelijskim zidom već je jednostavno ogoljeni genski materijal, veoma kratak niz. I ona nastoji da se negde “skući”, tj. da sebi nadje neki omotač, ali na takvu akciju treba da je pokrene neka energija. I sve dok te pokretačke energije nema, ona je bezopasna i tako “spava” u krvnoj plazmi. I može da “spava” godinama, decenijama… Sve dok ne dobije energetski impuls.

A taj impuls može stići u formi nekog energetskog stresa koji doživi osoba u kojoj se ova plazma nalazi. Taj stres je neki traumatičan događaj. I tada se ona “probudi” i pokrene, uskoči u neku simbiozu koja joj omogući da dodje do neke hrane i energije i da se onda sintetizuje dalje u neke složenije proteinske forme. Kod multiple skleroze, ali i drugih autoimunih bolesti, ova mikoplazma se upravo aktivirala nakon nekog stresa i počela je da preuzima od neke krvne ćelije još ne formirani sterol (od koga nastaje i hloresterol).


Steroli su steroidni alkoholi koji su široko rasprostranjeni u životinjama i biljnim lipidima. Oni ćelijama daju elestičnost. Kada mikoplazma isisa sav sterol iz neke ćelije, ona odumire i njeni ostaci se odbacuju u krv i plazmu. Ako je ova mikoplazma uneta u organizam sa genetskom informacijom brucela bakterije, ona će se ponašai u skladu sa onim što zna, a stvaraće neke proteinske niti koje su za organizam u kome se našla potpuno nefunkcionalne.

Tako , ubačena mikoplazma brucele od sterola krvne ćelije koji je isisala pravi u ljudskom organizmu obolelog od multiple skleroze potpuno beskorisna proteinska vlakna koja se nazivaju končasto tkanje i takvo tkanje je upravo karaktersitika koja se pojavljuje na mozgu ovaca obolelih od svrbljivca - skrapije (bolesti nervnog sistema sa karakterističnim češanjem, grčevima i konačno paralizom). I to končasto proteinsko tkanje se nakon autopsije nalazi i u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti. Nađeno je i kod obolelih od CFS-a (hroničnog zamora).


Očito, radi se o proteinskoj formi koja je neopaženo ušla u organizam gde joj nije mesto.
Kako imuni sistem ljudskog organizma nije primetio da ima stranu toksičnu mikoplazmu u krvi? Jednostavno zato što ona u kristalnoj formi ulazi kao trojanski konj, uspavana i majušna i može godinama biti potpuno inertna, i niko je ne može detektovati - ni imuni sistem ćelija, niti laboratorijske pretrage. Mikoplazma brucele će samo kristalisati na 8,1 pH , a krv ima pH 7,4. Tako doktori analizom krvi ništa ne mogu da otkriju. I vide pred sobom često i umišljenog pacijenta. Ovi agensi su u stanju da prođu i kroz “nepropusnu” kvno moždanu barijeru

Ali, kada se kristalna mikoplazma probudi i pokrene, a pokreće se stresom, preobrati se u lipidnu formu i tada počne da živi i kao francuskim ključem može da se uvrne i zavrne svuda.

MIKOPLAZMA DOBIJA ENERGETSKI IMPULS

Sve bakterije se mogu nakon svog uginuća razgraditi i za sobom ostaviti mikoplazmu. I one ne prave probleme nikada. Definisano je danas oko 200 vrsta mikoplazmi, ali problem prave njih četiri ili pet. Jedna takva je ona koja se dobija iz brucele. I zato su naučnici Pentagona bacili oko na nju kao odličnog agensa za izazivanje masovnog onesposobljavanja ljudi. Perfidnim genetskim inženjeringom ovaj brucela bakterijum se kombinuje sa visna virusom, i iz njega se ekstrakuje u obliku kristalne forme toksična mikoplazma fermentas koja se onda ubacuje u masovno krvnu plazmu običnom narodu.
VISNA virus (genski materijal ne zaboravite) je retrovirus koji je uzročnik encefalitisa i hroničnog pneumonitisa kod ovaca. Kada se nadje u mozgu naziva se visna, a u plućima maedi. Tako se virus još naziva maedi visna virus.

I upravo takva modifikovana patogena mikoplazma može biti u osnovi Lajmske bolesti, Lupusa, Parkinsonove, multiple skleroze, Krojcfild Jakobove bolesti (poznate i kao bolest ludih krava), hroničnog zamora, Lupusa ili mnoštva drugih bolesti koje su posle Drugog svetskog rata nikle kao pečurke, a mnoge od tako indukovanih bolesti se još nazivaju retkim bolestima jer su posledica nekih još specifičnijih eksperimenata.


Masovne vakcinacije koje se na gradjanima obavljaju tako što se preko medija i pomoću Svetske zdravstvene organizacije proglasi epidemija nečega, na primer svinjskog gripa, idealna su prilika za ovaj monstruozni marifetluk da ubaci neku novu vrstu svojih bioloških “rukotvorina”. Veruje se da je mikoplazma brucele u kristalnoj formi najviše ubačena preko vakcina protiv velikih boginja, ali i hepatitisa. I na područiju bivše Jugoslavije su tako tek nakon sedamdestih godina počele da se pojavljuju bolesti kao dijabetes, multipla skleroza, lupus…

“Mikoplazma je ko-agens koji prekroji humani imuni sistem i otvara vrata za brojne autoimune degenerativne bolesti kao što su AIDS, Alchajmerova, bi-polarna bolest, dijabetes tip jedan, Parkinsonova itd”, tvrdi i dr Harold Klark.

Modifikacijama mikoplazme mogu se dobiti i druge bolesti kao astma kod odraslih, takozvani zalivski sindrom (od koga su masovno oboleli američki vojnici u toku Zalivskog rata), reumatoidni artritis i ko zna šta sve još.
Mikoplazma se može tako (kao trojanski konj) aktivirati veoma brzo, ili se ostavi da “spava” sve dok se ne ukaže potreba za njenim “budjenjem”. Čim s e probudi ona će početi da se ugrađuje u ćelije organizma i remetiće njihov normalan rad.


Ćelije inače imaju sposobnost da se same repariraju nakon takvih upada i razaranja, ali mikoplazma onda uskače u drugu ćeliju i praktično je neuništiva sve dok se ne razgradi na elementarne energetske čestice- somatide. Ali, kako je razgraditi ostala je i dalje tajna.


I to je zaista monstruozno oružije. Možete tako u nekom gradu izazvati opštu paniku da ljudi masovno dožive stres i aktiviraćete kod njih svoju patogenu mikoplazmu koju danas već imaju milioni ljudi u sebi. Sada vam je još jasnije da je vakcinacija obevezna ne samo zbog biznisa i profita proizvodjača, već zato da bi ste bili poslušna lutka (ovca) na lancu. Stvaranje stresa kod ljudi se postiže i bezočnim medijskim manipulacijama . Ako samo gledate TV i čitate novine, vi se već dovoljno iritirate svakodnevno zbog gomile budalaština koje vam se serviraju. Vi vidite da vas budale nekažnjenio varaju, pljačkaju i zatupljuju i to već izaziva neku vrstu stresa niskog intenziteta. I mikoplazma u vama može u jednom trenutku da se aktivira.

stres-niz.jpgNa izradi ovog paklenog oružija radili su mnogi naučnici sveta čak i ne znajući šta rade, a on je vođen i finansiran i kao veliki američki državni istraživački program nazvan “Rat kanceru”. Objavio ga je najpre Ričard Nikson, krajem šezdesetih godina, a isto je uradio i Barak Obama čim su ga kao marionetu postavili za američkog predsednika. Naravno, program je za javnost imao zadatak da nađe lek protiv kancera.

Mnogi naučnici, mikrobiolozi koji su radili na ovakvim državnim programima u velikom broju su poumirali ili stradali pod nerazjašnjenim okolnostima u poslednjih deset godina.


KAKO MIKOPLAZMA DELUJE KOD MULTIPLE SKLEROZE

Objasnimo to ovako. Funkcionisanje složnog organizma nije moguće ukoliko ćelije ne proizvode više energije nego što im je postrebno za prostu reprodukciju i sopstveno održavanje. Jer samo višak energije omogućava izgradnju složenog komunikacionog sistema među ćelijama i svaranje funkcionalnih odbrambenih sistema koji čitavu ćelijsku koloniju štiti od napasnika. I medicinska nauka tu odbrambenu komunikaciju naziva – imunim sistemom.

Taj višak energije u ćelijama je u evolutivnom razvoju nastao kada su mitohondrije (energetske bakterije koje se nalaze u njima) počele da koriste kiseonik za razbijanje molekula glikoze. Ukoliko iz nekog razloga neka ćelija u organizmu ne dobija dovoljnu količinu kiseonika, a samim tim se dobro ne hrani, ona nije u stanju da proizvede neophodan višak energije i ona ili propada ili prelazi na evolutivno niži stupanj razvoja, a to je ishrana putem fermentaije. Da ćelije kancera, odnosno žive proteinske forme koje se u njima svaraju i koje proizvode energiju fermentacijom, otkrio je Oto Varburg i o tome smo već pisali. I te ćelije ne funkcionišu u skladu sa ostalima.
Ona ćelija koja propadne ostaje bez ćelijskog omotača, njen sadržaj se rasipa i njene proteinske ostatke čiste (jedu) makrofage – proteinske tvorevine koje se formiraju na takvom mestu.

makrofage.jpg

Da bi te proteinske ostatke svarile one proizvoe nitratni oksid u velikim količinama i stvara se inflamacija (zapaljenski proces). I on sprečava oksidaciju krvi jer uloga krvi je da transportuje kiseonik i hranjive matrije do svih ćelija, pa prisustvo materija koje krv oksidišu čine da kiseonik ne stigne u dovoljnoj količini do svake ćelije kojoj je neopodan za ishranu i proizvodnju dovoljno enegije kako bi ona bila funkcionalna u zajednici nazvanoj ljudski organizam, na primer.

Jedan uzrok nedovoljnog prenosa kiseonika u krvi za potrebe svih ćelija je unos raznih toksina, metala, lekova (antiobiotika npr. baktrima) koji sadrže nitrite i koji oksidišu krv.

Drugi razlog je fizičko zakrečenje krvnih sudova, posebno sićušnih kapilara, kroz koje krvna zrnca nisu u stanju da se probiju do svake ćelije. Multipla skleroza (ali i neke druge takozvane autoimune bolesti) imaju upravo ovaj problem. Naime,crvena krvna zrnca kada treba da uđu u tanušne kapilare to čine tako što se postroje u kolonu jedno za drugim, i zaoble se u pravcu toka krvi (kao strelci) kako bi prodrle kroz čitavu dužinu kapilara. Da bi se adekvatno zaoblila potreno je da budu eleastična. A elestična su kada u sebi imaju sterol.

crvena-krvna-zrnca-u-kapilaru.jpg

Ovako se postroje i uobliče crvena krvna zrnca kad prolaze kroz kapilare.


Ako mikoplazma (koja se aktivirala) iz njih izvadi sterol, crveno krvno zrnce se naduje, izgubi elastičnost i nema svoj uobičajeni krofnast oblik. I naravno, takvo ne prolazi kroz kapilare. I pojedine ćelije mozga tako postanu odsečene od kiseonika i hrane. I one propadaju i razgrađuju se.

lezije-na-mijelinskom-omotacu-ms.jpgZato nastaju oštećenja (lezije) na mijelinskom omotaču nervnih transmitera u mozgu, a koja su karakteristična za multiplu sklerozu.


I makrofage se obično nađu baš u blizini tih lezija, takođe su otkrila neka naučna istraživanja. Da li je teško zaključiti da su se one tu našle da bi izjele ostatke propalog mijelina zbog čega oslobađaju nitritni oksid koji se manifestuje kao inflamacija? Dakle, nije imuni sistem napao sam sebe, već on samo čisti ono što je uginulo od gladi, zar ne?


Inače, svi nitriti koji se unesu u krv odmah se transformišu u nitritni oksid (da ne bi okidisali krv) i to baš u najmanjim kapilarima tela. Nitritni oksid se u krvi proizvodi prirodno u veoma malim koncentracijama kako bi se kontrolisao krvni pritisak posebno u vreme embrionalnog razvoja. I zbog toga je pririda i razradila mehanizam da odmah izvrši i uklanjanje ovih nitritnih oksida, jer ako bi se oni i nagomilali stvorili bi tešku razornu upalu.

USPAVLJIVANJE MIKOPLAZME

Konvencionalni lekovi koji se koriste za MS su samo toksične hemikalije koje sprečavaju inflamatorne procese i usprovaju čitav tok bolesti, ali ne uništavaju pravog uzročnika- mikoplazmu.

Da je mikoplazmu moguće razgraditi antibioikom doksiciklinom (jer on prolazi krvno-moždanu barijeru) izneo je u jednom radu profesor Garet Nikolson stručnjak za molekularnu medicinu koji je i sam bio uključen u jedno veliko državno istraživanje o mikoplazmi koje su finansirale SAD za potrebe vojske.


Ovaj tretman međutim treba da traje veoma dugo, radi se sa velikim dozama antibiotika i to ima i svoje neželjene efekte. Doksiciklin u stvari i ne ubija bakterije već zaustavlja njihovo razmnožavanje. I ne sme se koristiti sa mineralima, napominje dr Nikolson.


Naravno, mikoplazma se najlakše može razgraditi bombardovanjem mikrotalasima na frekvenciji na kojoj ona sama vibrira odnosno na kojoj je aktivna i na kojo živi. Ali, koja je to frekvencija treba pronaći. Da je živ Rojal Rajf bi to već otkrio, u stvari on je upravo to i otkrio - mikoplazmu koja se aktivirala u kanceroznim ćelijama. Konvencionalna medicina ovakva lečenja, međutim, ne prihvata. Bar ne kada je u pitanju običan narod koji se sme lečiti samo trovanjem henikalijama i sakaćenjem. Tako obolelima od MS preostaje da se apsolutno uzdrže od stresa i da svedu okidaciju krvi na najmanju meru.


Italijanski hirurg, dr Zamboni je rešenje za MS našao u tome da fizički pročisti zakrečene kapilare jer je jednostavno video da se kod obolelih od MS kiseonik ne transportuje dobro. I utvrdio je da to pomaže. Ali, samo neko vreme, jer mikoplazma ostaje da čeka sledeći energetski impuls - stres i onda ponovo kreće "u život".

Kompletna zamena krvi je praktično izvodljivo rešenje. Ali, postoji i hranjivi satojak koji omogućava da se krvnim zrncima vrati elastičnost odnosno sterol. Imajte ipak u vidu da je glavna komponenta ovog sastojka vitamin E, ali je problem sto se on ne moze sintetisati. Pravi vitamin E nalazi se samo u buteru od svežeg mleka krava koje pasu mladu zelenu travu. Samo u takvoj travi nalazi se ono sto nauka naziva Faktor-X, a to je najjači prirodni antioksidant. On se formira samo kada je biljka u rastu i kod životinja i ljudi u toku embrionalnog razvoja. Njegova uloga je da štiti genetski materijal od oksidacije.

zuti-buter.jpg Dakle, oboleli od multiple skleroze lek za svoju boljku mogu da potraže u starom dobrom žutom buteru od krava koje pasu mladu travu. Razlika ova dva butera je očigledna.

red-sterol-complex.jpg Hranjivi suplement koji se nalazi u prodaji, ali samo preko Interneta.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nislice (46)
Odlican blog!!!
#1, 03.07.2013 - 13:43