Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
jelci blog
Kao da je najveća nesreća lepih devojaka upravo u njihovoj lepoti. Umesto ulaznice, kao što se na prvi pogled čini, lepota postaje teret koji većina teškom mukom iznese…

Najlepše i najpopularnije devojke sazidaju kule i gradove oko sebe i u tom silnom samoljublju kao da se izgube. Naviknute od malena na komplimente i poseban tretman nastoje svim silama da održe savršenu sliku koja je o njima stvorena. Pritom to nije celovita slika koja predstavlja njihovu ličnost već samo delić gde se sve svodi na spoljašnji izgled i ostavljanje utiska.

Posvećene su zavođenju svega oko sebe, formi naspram suštine, dizajnu a ono unutrašnje, ono istinsko zanemaruju i maskiraju.

Kako godine prolaze one počinju da shvataju svoju nemoć. Dolaze nove generacije, mlađe i lepše, smenjuju se trendovi, boje i ukusi. Popularno preko noći postaje prevaziđeno. Telo neminovno propada i izdaje. Ljudi i stvarnost takođe. Sve postaje nepodnošljivo. Odjednom se u njima otvara prostor koji treba da se popuni dubljim sadržajima a stare priče, toliko puta ispričane, više ne važe.

One ne rade više samo na telu već i na svojoj ličnosti ali odakle početi kada je toliko toga propušteno. Umesto temeljnog obrazovanja sledi iščitavanje priručnika i prikupljanje znanja iz časopisa, revija. Opsednutost dobija neke sasvim druge oblike ali telo i dalje ostaje, bar prećutno, početak i kraj svega.

Koliko sam samo prelepih devojaka srela, duboko nesrećnih i razočaranih, kako sobom tako i drugima. Jednostavno nisu pronašle sebe. One, naravno, to prikrivaju, glume sreću i ispunjenost, predstavljaju se najbolje što mogu stvarajući privide o sebi ali kada se malo bolje zagledaš u njihovu priču vidiš jednu dublju usamljenost i gotovo hronični nedostatak ljubavi.

Retko šta može da ispuni njihovu prazninu i da im na duže vreme zaokupi pažnju. Javlja se prikriveni strah od svega a ponajviše od neostvarenosti i prolaznosti. Gubi se sposobnost da se oseća i saoseća, da se voli i bude voljen. Sve počinje da boli, smeta i provocira. Svoji okviri postaju pretesni a okviri drugih svakakvi, samo ne dobri i zato se omalovažavaju, preziru. Umesto strasti za životom javlja se strah od života. Umesto kidanja lanaca zidaju se nove ograde.

Sve postaje isprazno, lažno, apatično, napeto, nedoraslo. Ni ne slute da su i one same, u stvari, takve a da je svet kojim su okružene njihovo ogledalo? To su naprosto one iako se celim svojim bićem toga odriču?!

Većina je oponašala i oponaša određeni model koji je naširoko prihvaćen i proglašen lepim. Imitiraju muzičke zvezde, slede modne trendove, uhvaćene su u večnu zamku brendiranog i Novog… Ni ne slute da će već sutra ono što se danas smatra originalnim i novim biti prepoznatljivo i prevaziđeno. Ni ne slute da se radi o jednoj nameštaljci gde je fizički izgled po zacrtanom modelu samo instrument za ostvarivanje profita, kreiranje načina života i psihe.

Otuda toliko ispeglanih kosa, tela preplanulih u solarijumima, perfektnih linija po savetima ne znam koga, izgladnjivanja, nemilosrdnih tretmana, silikona i plastičnih operacija. Otuda toliko anesteziranih pogleda i osmeha, snova o medijskoj popularnosti i slavi. Otuda toliko fabrikovanih lepota a tako malo autentičnih, nezavisnih, svojih. Otuda sposobnost da se površno razglaba o svemu ali ni o čemu duboko i temeljno.

Treba zaviriti iza tih namontiranih lepota i potražiti ono što se krije iza? Umesto u tela treba gledati u glavu, umesto u glavu treba gledati u oči a umesto u oči treba se zagledati iza očiju i potražiti suštinu.

Uglavnom žive za sebe zaboravljajući da se ovaj svet sastoji i od drugih? Uglavnom žive za danas zaboravljajući na ono juče a naročito za ono sutra? Mrze stado i masu ne sludeći da su i one deo tog stada i mase?

Što više šminke više razloga za prikrivanje. Što više naslaga tuđeg i veštačkog manje prirodnog i svog. Što više zavisti manje poštovanja, što više skrivanja manje pronalaženja…

Upravo taj štit, prenaglašena nedodirljivost, neretko i bahatost, ponašanje po uzoru na zvezde, prikriva najtananija osećanja, krhkost i plahovitost, kao i dileme i zapitanosti koje se strogo čuvaju. Upravo taj štit prikriva ono najlepše u njima – ženstvenost, nesigurnost, čulnost, poetičnost, životvornost.

Vešto kontrolisanje emocija i strasti, navodna neranjivost, ograđivanje od svega što obavezuje postaje, u stvari, nesvesna dresura i prilagođavanje bolesnom svetu u kome ima sve manje mesta za ljudsko.

I otuda „dobra riba“ ili „cool riba“ po standardima većine predstavlja, u stvari, obezličenu i obezduhovljenu devojku koja je svoj život podredila kriterijumima koji su je obezvređivali kao ženu. Šta predstavlja agresivna seksualnost, napadna i veštačka opuštenost, smeškanje svima i zavođenje svega oko sebe, opsednutost spoljašnjim, vođenje ljubavi bez ljubavi – zar sve to nisu proizvodi duha vremena i razultati sveopšte medijske (sistemske) manipulacije koja se upravo zasniva na tim principima?

Koga, zapravo, pokušava da zavede savremena žena? Za kakvog se muškarca priprema? Za isto tako ispraznog automatizovanog i obezličenog fizikalca i potrošača ili za prosvećenog estetu, čoveka, koji može nešto dublje i trajnije da probudi u njima? Za čoveka koji će da voli i njih a ne samo njihova tela…

Žena je sve manje žena a sve više rob tržišta podređena zahtevima ponude i tražnje. Kamo sreće da su ti zahtevi humanizacija svega postojećeg, borba za slobodu i težnja ka istinskoj lepoti, naprotiv, radi se o šminkanju i mirisanju polumrtvog čoveka koji zaudara i koji je odavno već na izdisaju. Upravo je taj leš savremeni čovek koji iz korena treba da se izmeni, ozdravi i oživi a ne da se modnim, hirurškim i ne znam kakvim tretmanima predstavlja živim, srećnim i ispunjenim.

Veštica se predstavlja u devičanskom obličju…

Tamnica se predstavlja u vidu sreće i slobode…

Lepo je ono što je spontano, lagano, razigrano, raspevano, duboko. Lepo je ono što izaziva osmeh i radost, ono što je iz srca i duše a ne ono što izaziva kruto strahopoštovanje i poziva na oprez. Lepo je ono što oplemenjuje, razoružava i razume a ne ono što te koči i plaši. Lepo je ono što te grli, ljubi i daje, ono što je u stanju da te isprati i u trenucima kada ni sam sebe ne možeš da ispratiš a ne ono što te neprestano vređa, traži mane i gleda da te uništi na svakom koraku. Lepo je ono što te čini srećnim i boljim a ne ono što leči svoje komplekse na tebi i gleda da ti usisa svu životnu energiju.

Zato žena treba da bude žena a ne maskirano skladište svega i svačega, na prvi pogled, savršeno upakovano dok se, u stvari, u sebi kuva i raspada. Spoljni izgled jeste važan ali ukoliko se sve na to svede to je kao kada bismo umesto hrane jeli ambalažu.

Unutrašnje bogatstvo treba da bude mera ljudskog bogatstva a telo simbol slobode i slobodnog pokreta a ne ukočenosti, izveštačenosti, plastičnosti. A to je jedino moguće u slobodnom svetu za koji se treba izboriti.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nibiru2012 (34)
lepota zna biti tesko breme...meni je lep ko je dobar :)
#6, 05.07.2013 - 23:57
da,pisala sam o tome...i naravno da je najlepsa osoba ona koja je plemenita i dobra..











06.07.2013 - 07:30
nislice (46)
odlica post!!!
#5, 05.07.2013 - 19:13
hvala Vam
05.07.2013 - 20:32
jelci (42)
Hvala na iscrpnom komentaru,zaista mi je drago sto ste procitali..
#4, 05.07.2013 - 18:47
jelci (42)
hvala mnogo
#3, 05.07.2013 - 14:42
jelci (42)
hvala Vam
#2, 05.07.2013 - 13:51
Shiraz (53)
Tacno.
#1, 05.07.2013 - 13:00
 

Korisnik
offline
offline jelci (42)
Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Banja Luka



Blogovi: tagovi
nema tagova