Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Milijana33 blog
Stiže meni pre neki dan poruka na mob:

"Evo me u gradu, još jednom hvala ti za sve ono lepo što osećam s tobom."

Moj odgovor (moje poruke ću označavati sa - ispred):

- "Ko je to? Nisi mi svoj broj napisao a nisi se ni predstavio."

"ja sam samo jedan u nizu tvojih obožavaoca"

Na momenat mi se učinio poznat broj, ali nisam 100% sigurna da li je ili nije.

- "Tajni obožavatelj?"

"Da, sreća je utoliko veća, ukoliko je manje primećujemo."

Sad rekoh ajd da ga prevarim, možda kaže ko je.

- "A kako da memorišem ovaj broj?"

"memoriši ga po osećanju tvom"

Kontam: Kakvo osećanje mogu da imam prema nekom kome je očigledno dosadno i ne zna ni sam šta planira ovim porukama da izazove? Prestao da šalje poruke i taman kad sam pomislila: dobro je, valjda me neće više smarati, stiže nova poruka

"prijatno popodne želim ti gospodjo draga."

Počinje da me kopka polako ko bi to mogao biti. Reših da ipak ispitam stvari, da vidim šta oće čovek, jer vidim da on mene izgleda dobro poznaje, pa fino i kulturno uzvratim

- "Prijatno i tebi"

Tip se izgleda primio žešće.

"od srca veliko hvala. toliko lepote i topline ima u tebi."

Počinju polako crvi da mi rade.

- "Bilo bi lakše kad bi otkrio svoj identitet."

"zar je toliko udvarača oko tebe, da i sama neznaš im broj?" (ovo spojeno neznaš je on tako napisao, prenosim poruke onako kako je on pisao - prim/aut.)

- "I ne baš, ali ne volim kad ne znam ko je osoba s druge strane."

"recimo jedan tvoj veliki obožavao"

Sad u meni polako počinje da ključa.

- "Ali taj ima ime i prezime."

Očigledno je rešio da me skroz izbaci iz takta.

"šta znači moje ime naspram lepote tvoje?"

- "Ja onda prekidam komunikaciju."

"ti me možeš obrisati jedin potezom gumice, to je tvoja volja. miljana (čak mi je i ime pogrešio i napisao malim slovom - užas! prim/aut) ali nemožeš mi zabraniti da imam te u snovima mojim."

Blagi Bože! Ovo je neki očajnik. Kako su krenuli, trebalo bi da otvorim psihijatrijsku ordinaciju za takve slučajeve (a ima takvih i previše)!

- "A što je teško predstaviti se?"

"a to se posle nebi moglo nazivati tajanstvenom ljubavi."

- "Ne mora da znači, ali bi ovo dopisivanje moglo izgubiti smisao ako ne znam ko si."

"ili bi možda dobilo na značaju."

- "Moguće."

Opet pauza u slanju poruka. Zbog svojih bolova zaboravih na "tajnog obožavatelja" na tren, kad kao da mi se on nalazi u mozgu, stiže poruka:

"hajde da izadjemo večeras do skadarlije."

- "Ne mogu."

"postoji neko drugi?"

- "Ne, nego imam bolove i ne mogu da idem nigde."

"bolovi! nešto strašno ili?"

- "Nedavno sam imala operaciju."

"ozbiljnije nešto? jer sada sve ok?"

Objasnim tu o čemu se radi (da sad ne ponavljam, i ove buba-smrde napolju već znaju).

"a toj je razlog što te nisam vidjao."

Ponovo počinje u meni da kuva.

- "Gde?"

"u maxi i na stanici."

Ne znam samo na kojoj stanici kad ja idem peške na posao, al ajd sad.

- "Na kojoj stanici i u kom maxiju? Ko je to?"

"ako bih ti sve rekao više naš razgovor nebi bio zagonetniji i tajanstveniji."

Blagi napad panike.

- "Ajd molim te predstavi se, jer dopisivanje neće dalje imati svrhu."

"par puta si me videla i rekla mi zdravo uz osmeh."

Počinje da mi se steže knedla u grlu. Pokušavam da se setim ko bi to mogao da bude, ali ne ide.

- "Tek sad ništa ne kapiram! I odakle ti moj broj?"

"kad nešto ozbiljno hoćeš naći ćeš način, tako sam i ja našo način da saznam broj. a uostalom u tvom komšiluku sam. miljana, laku noć želim ti, odoh u grad."

Na svu muku, samo mi je još ovaj pacijent falio! Razmišljah da mu napišem da ću da ga prijavim policiji, ali pošto je radoznalost ubila mačku, pa tako će verovatno i mene jednog dana (ali onda mi ostaje još 8 života), reših da sačekam do jutra da vidim da li će se javiti ili je priča završena.

Sutradan ujutru opet stiže poruka:

"dobro jutro miljana, mislio sam noćas o tebi."

Aha! Evo ga, opet! Prekipelo mi!

- "Imaš 20 min. da napišeš ko si, šta si, odakle si i odakle ti moj broj, ako ne misliš da prijavim ovaj broj policiji."

"nemaš potrebe da me prijavljuješ, jer moje poruke nisu bile uvredljive sadržine, čak šta više ti si samnom pristala na razgovor, zato ja nisam mislio da ti dosadjujem, ali vidim da ti smetam, evo neću ti više dosadjivati. izvini."

- "Smeta mi što nećeš da se predstaviš, a to je koliko ja znam osnovna kultura ponašanja. I bolje onda zaboravi moj broj."

"miljana samo sam hteo da postanemo dobri prijatelji, vremenom bih ti se predstavio, no dobro vidim da nisam poželjan. ovom porukom te pozdravljam, želim ti puno radosti, sreće i mnogo ljubavi. miljana od ovog trenutka zaboravljam tvoj broj, kako si mi ti rekla. zbogom."

Sad ja šizim! Nije bre lako ovim psihijatrima, treba da imaš čelične živce da te ne izbace iz takta.

- "Ti izgleda ne kapiraš? Kako da postanem nekom dobar prijatelj a ne znam mu ni ime ni ko je ni šta je? I bolje je. Zaboravi."

"znaš mi ime i znaš ko sam samo nemožeš da se setiš, ili imaš puno njih pa neznaš koji je od prijatelja. no to sad nema veze, neželim da ti smetam više, jer nisam poželjan."

Obožavam kad muškarci krenu sa nekom patetikom i izlivima ljubomore a da te još ne poznaju. (ČAST IZUZECIMA! *znaju oni koji su)

- "Da znam ko si ne bih te pitala i imala bih tvoj broj memorisan u telefonu, jer kad dobijem nečiji broj ja ga memorišem i znam o kome se radi. Nebitno je sad. Zbogom."

Svo vreme, izbezumljena, kontam da ne smem da stavljam znak ! jer ne znam s kim imam posla, pa da pomisli kako sam ja ljuta ili nešto i da mi napravi negde neku sačekušu.

Njegova poslednja poruka (i nadam se i zadnja!)

"zbogom lako je napisati i reći, ali teško je zaboraviti osobu koja ti znači. miljana ja ću ispoštovati tvoje obećanje (nisam ja njemu ništa obećala, već naredila - prim/aut.), neću ti se javljati više, na kraju napisaću ti zbogom, neću ti se javljati više, ali te neću ni zaboraviti u srcu mom. zbogom."

Od tad se više nije javljao. Valjda neće čovek nešto sebi da uradi zbog nesrećne ljubavi? Razmišljam, pa mi ga dodje na momente i pomalo žao, jer ko zna kakva je njegova životna priča, očigledno on mene zna i očigledno je negde u mom komšiluku (samo se nadam da smo moja deca i ja i dalje bezbedni). Pokušavam da vratim film unazad od kako smo se doselili u ovaj kraj kome sam se ja to javljala u prolazu, jedino mi padaju komšije iz ulaza, ali koliko sam primetila skoro svi su porodični ljudi - uglavnom bake i deke i kompletne porodice. Niko mi ne upada toliko u oči da bih mogla da pomislim da je to on (a možda je ona, pa se predstavlja kao muško, ko zna?).

Pretpostavljam da će mnogi od vas verovatno prokomentarisati da nisam uopšte trebala da se upuštam u raspravu i da sam trebala jednostavno da ignorišem prvu dobijenu poruku, ali zamislite se malo: koliko nam se toga loše dešava baš iz razloga što smo prestali da obraćamo pažnju na ljude oko nas, što nam više nije stalo do nekoga kao ličnosti, što smo prestali da poštujemo ljude i što smo prestali da ih prihvatamo baš onakvim kakvi jesu a ne da ih gledamo kroz izgled i ono što imaju u džepu? Da, činjenica je da se svet preokrenuo naglavačke, ali to ne znači da svi treba da se ponašaju prema tom modelu ponašanja koji je trenutno u trendu. Osluškujući druge i prateći znake koje nam oni šalju možemo mnogo toga i o sebi da naučimo.

Nisam svemoćna, i mnogima ne mogu da pomognem onako i onoliko koliko bih ja možda želela (naročito onima koji to zaslužuju), ali isto tako ne mogu baš pred svim da zatvorim oči i uši i okrenem glavu na drugu stranu. Ako već ne mogu nekom da pomognem, neću mu ni odmoći i neću sebi dozvoliti da se taj neko, zbog moje nemogućnosti da mu pomognem, oseća još gore.

Čuvena je rečenica pok. Patrijarha Pavla: "Svi smo mi ljudi, treba biti čovek".

Nadam se samo da moj "tajni obožavatelj" nije pogrešno protumačio moje nastojanje da zaboravi moj broj. Možda sam mu i mogla postati dobar prijatelj da se predstavio ko je i šta je.

Neki put je dovoljno i to da potpunom strancu kažeš za neke svoje probleme koje ne možeš ili nemaš hrabrosti da kažeš osobi koja ti je jako bliska, pa se osećaš mnogo lakše, a da ne pominjem pogled podrške, dodir kao znak da ste tu ili čak zagrljaj onoga ko vas je saslušao i ko vas je stvarno čuo (jer jedno je saslušati nekoga pa kroz par minuta zaboravimo šta je ta osoba rekla, a drugo je stvarno čuti nekoga) koliko olakšanja mogu da donesu nekome. Kad problem podeliš s nekim i tebi je lakše.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 29  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

wekica (28)
originalno
#6, 10.07.2013 - 00:11
hvala
10.07.2013 - 00:21
posto si bila prokljucala podigni poklopac da ne prekipis -- eee jebi mi oca e znas sto oces heheee
#5, 09.07.2013 - 22:18
uvek znam šta hoću ... a jako dobro znam i šta neću ...
10.07.2013 - 00:21
SuperBingo (36)
i morala si da prikazes nas razgovor Miljana
#4, 09.07.2013 - 21:20
??????
09.07.2013 - 22:01
marsek (43)
javice se on pre ili kasnije, samo jos IME da ti sazna :)
#3, 09.07.2013 - 20:25
il da sazna svoje?
09.07.2013 - 20:29
Ja mislim, da ti imaš više tajnih obožavatelja!
#2, 09.07.2013 - 19:39
jel? al im izgleda delujem ko Čučuk Stana pa ne smeju da pridju?
09.07.2013 - 19:42
ivanho (46)
Nisi nam trebala pisati celokupnu vasu prepisku, ostalo je ok iznela si i svoje stavove i razmisljanja.
#1, 09.07.2013 - 16:22
hvala na komentaru ...
09.07.2013 - 19:22