Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
AnitaMallena blog
Kada smo tuzni i kada nas bol slomije, trazimo nacin izaci iz svega toga, trazimo trunku spasa ma gde ona bila.....Tako i ja sada, trazim spas u pisanju, u recima koje jos nisu istkane na ovom glupom papiru...trazim nacin pobeci sto dalje od svega, gde delic sunca i plavog neba i za mene ima....Proslost je nesto sto ne moze biti izbrisana, niti zaboravljena....i koliko god je potiskivali ona je tu u nama, ponekad probije zid duse zeleci da izadje napolje i onda krenu te glupe emocije prepune suza i kajanja....zelis da promenis neke stvari ali ne ide, jednostavno ne mozes nista sem da se pomiris sa cinjenicom da imas danas.... Postoje trenuci u kojima mozes uraditi nesto sada ili nikada, a ti zbog straha od bola kazes: "NIKADA" i kada prodje vreme shvatis da si ipak trebao pokusati.... bar imas saznanje da si probao... Najlakse je otici i pokusati zaboraviti....ali ne ide...gde god otisao ,sta god radio....tvoja proslost je tu da te progoni i nadje trenutak kada si najslabije da ti zada udarac, od kojeg ostajes bez daha...i onda krene sve ponovo.....Trenuci i secanja se nizu, osecanja odrade svoje po ko zna koji put, ponovo si na dnu....vidis da tones sve dublje i dublje a ne mozes nista uraditi da isplovis na povrsinu.... Bole prokleta secanja, bole ne izgovorene reci, bol postaje tup ali tako jak da pomislis ovo je kraj....ne mogu, ne mogu dalje.... Spustis glavu na svoje vec teske ruke i zaplaces kao malo dete, bujica secanja se nize i ti se pomiris sa tim da i dalje je sve tu, samo si probao zaboraviti....NEKE STVARI SE NIKADA NE ZABORAVLJAJU, mozes ih samo delicem potisnuti u najdalji kutak svog srca, probati da zaboravis na njih....ali se to ne moze....i uvek kazem, kao i sada....: "SVAKO SVOJE ZASTO,IMA SVOJE ZATO" ponekad je teze nego ocekivano ali opet pokusavas da stanes na svoje slabasne noge i nastavis put dalje....mozda je za sve to kriva sudbina ko zna....?! svaka osoba koja udje u vas zivot, tu je sa razlogom...sa razlogom se to trebalo desiti.... ponekada da te slomije da osetis najjacu bol, ali ta bol te posle cini jos jacom....Ziv se covek na sve navikne, on je jaci od bilo kojeg celika i stene...moze sve, kada se mora... postoje trenuci slabosti, kao ovaj moj sada kada si tako slabasan i nejak da pomislis i pero da padne na tebe slomices se....ali uvek nekako skupis onaj zadnji atom snage da krenes dalje i onda posle nekog vremena nadje se nesto ili neko da te popravi, da popravi ispucalo srce, izleci tvoju bolesnu dusu i daje ti nade za nova jutra....Tako i meni se desilo, usao je u moj zivot ne pitajuci za dozvolu, dao mi je snage za novo sutra....posebna je ta osoba, na neki svoj lud nacin.... Kada sam te "upoznala" nisam ocekivala da te pustim toliko blizu sebe, nisam zelela da srusis zid kojima je godinama tu stajao i branio moje srce od bola i straha od ljubavi.... Ne znam ni sada kako si to uspeo, ali jesi evo priznajem sada i vise nikada.... stvarao je trenutke i secanja nesvesno da to cini, onako lepo sponatano ...a ja, prihvatila sam igru i ako jos uvek ne znam sto....?! Bio je sve ono sto sam rekla "NIKADA" imala sam neke svoje principe, ali izgleda da je uspeo da ih pogazi.... Nocima sam se pitala da li je to ono pravo, da li je to ljubav....?! odgovor sam dobila sada....to je samo BOL..... zelela sam da je to ono pravo, nadala se i tezila ka tome....imala strpljenja i cekala, priznajem i sada sam zaglavljenja izmedju puteva sudbine, sedeci i cekajuci ne znam ni sama sta.... Zavolela sam ga svitanjom jednog oktobarskog jutra, misleci dosao mi je taj tren koji svi ocekuju, doslo je ono pravo....ali COVEK SE NA GRESKAMA UCI....sada to znam, nisam znala tada... Prepustila sam se, dala sam mu svoje telo i dusu u istom trenu bez trunke stida i kajanja....Postao je moje sve, postajao je moja iluzija u kojoj sam volela ziveti, volela sam tu iluziju o meni i njemu... volela sam jutra koja su svanula sa njim u mislima, sa nestrpljenjem ocekivala njegov poziv, drhtala sam od njegovog pogleda, glasa... mogla sam satima samo da ga posmatram bez i jedne reci.... a srce je tada kucalo i bilo srcno, prepuno nada i ocekivanja.... volela sam da odradim stvari do kojih je njemu stalo,, nije mi morao nista reci ali znala sam u tom trnutku da je on zadovoljan i ispunjen....Zivela sam da ga usrcim....u celom tom bunilo zaboravila sam sebe, zaboravila sam kako se ja osecam..... Stavljala sam ga ispred svih i svega....on je za mene bio savrsenstvo koje ne postoji.... Znam, mnoge su ga volele i volece ga....ali znam da nijedna nece ovako nesebicno kao ja.... BIo je moj svet....ali i moja ILUZIJA.... Otisao je nepremitno kako je i usao u moj zivot, ostavljajuci za sobom mrvice neke ljubavi koje sam ja tako pazljivo skupljala i sacuvala u kutiju svog secanja.... Nekada ne mozes da se boris, jer znas nema svrhe za to...znas da necije misljenje ne mozes promeniti ma koliko to zeleo.....Neki kazu daljina cini svoje....ponekad je tako...ali ja kazem : " daljina moze samo ojacati onu nit medju vama ako je ljubav prava" ne plasim se nijedne daljine....ni najdubljih mora, najvisih planina...jer ljubav te vodi, sa lakocom sve to prelazis ako je to ono nesto pravo....Dajete sebi sansu, pokusajte...nemojte na prvu prepreku odustati, jer sto je teze nesto dobiti, lepse i duze u tome uzivate.... Sada ostaju samo ove ispisane reci i zelja za necim, sto se ne moze imati.... Zelja da zaboravis sve ali nikada neces moci, tu je tvoja proslost i uvek ce je biti u tebi i znaces da si bar tog trena ukrao deo srece i bio nasmejan..... Ipak vredi ziveti, pa makar i za neke trenutke koji su te nekada ispunjavali....dok ne stvoris neke nove.....


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline AnitaMallena (33)
Srbija, Južnobanatski okrug, Bela Crkva



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa